Најважније из лекције
План-резиме
-
Југословенска идеја
- Настанак у другој половини XIX и почетком XX века као тежња за уједињењем јужнословенских народа, подстакнута ослобађањем Србије и Црне Горе и уједињењима Италије и Немачке.
- Главни противници: Аустроугарска и Немачка због тежње за ширењем на исток (Drang nach Osten).
- Темељ идеје: Срби, Хрвати и Словенци као један „троимени народ” (Бугари искључени након Другог балканског и у току Првог светског рата).
- Јован Цвијић: Аутор дела „Јединство Југословена” и карата будуће државе, заговорник теорије о заједничкој етничкој припадности.
-
Нишка декларација (7. децембар 1914)
- Донета у Нишу (ратној престоници) на предлог председника владе Николе Пашића.
- Народна скупштина Краљевине Србије званично прогласила ратни циљ: борба за ослобођење и уједињење „неослобођене браће Срба, Хрвата и Словенаца”.
-
Југословенски одбор
- Препрека уједињењу: Лондонски уговор (1915) којим су силе Антанте обећале Италији Истру и Далмацију за улазак у рат.
- Оснивање: Април 1915. године од стране српске владе, сачињен од емигрантских политичара и јавних радника из Аустроугарске (Анте Трумбић, Франо Супило, Иван Мештровић).
- Задатак: Промовисање југословенске идеје и придобијање савезничке подршке у свету (финансиран од стране српске владе).
-
Крфска декларација (20. јул 1917)
- Споразум између српске владе (Никола Пашић) и Југословенског одбора (Анте Трумбић) на острву Крфу.
- Усаглашени принципи будуће државе:
- Назив: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- Облик владавине: Уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић.
- Равноправност: Једнакост свих трију имена (Срби, Хрвати, Словенци), писма (ћирилица и латиница) и религија.
- Државно уређење: Коначну одлуку требало је да донесе будућа Уставотворна скупштина.
-
Проглашење уједињења (1. децембар 1918)
- Претходни догађаји:
- Пробој Солунског фронта (јесен 1918) и ослобођење јужнословенских простора.
- Проглашење Државе Словенаца, Хрвата и Срба у Загребу.
- Одлука Новосадске скупштине о присаједињењу Јужне Угарске (Војводине) Краљевини Србији (новембар 1918).
- Одлука Велике народне скупштине у Подгорици о присаједињењу Црне Горе Краљевини Србији (новембар 1918).
- Чин уједињења: Регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. у Крсмановићевој кући у Београду прогласио стварање Краљевства/Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
- Претходни догађаји:
-
Државни симболи новонастале државе
- Застава: Плаво-бело-црвена тробојка (хоризонтална поља).
- Грб: Двоглави бели орао са штитом на коме су српски (крст са четири оцила), хрватски (шаховница) и словеначки симболи (три златне шестокраке звезде и бели полумесец).
- Химна: Композиција састављена од строфа три песме („Боже правде”, „Лијепа наша домовино” и „Напреј застава славе”).
Лекција кроз датуме
19 век | Појава југословенске идеје
У другој половини 19. и почетком 20. века на простору где су живели јужнословенски народи појавила се идеја о уједињењу и стварању заједничке државе. Њен развој текао је упоредо са ослобађањем Србије и Црне Горе од османске власти и борбом Хрвата и Словенаца за бољи положај унутар Аустроугарске.
7 декември 1914 г. | Доношење Нишке декларације
Народна скупштина Краљевине Србије је у Нишу, на предлог председника владе Николе Пашића, објавила ратне циљеве. Тим документом је борба у Првом светском рату проглашена борбом за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
1915 г. | Потписивање Лондонског уговора
Тајни уговор којим су силе Антанте (Велика Британија, Француска и Русија) обећале Италији Истру и Далмацију као награду за улазак у рат на страни савезника. Овај уговор је био једна од највећих препрека југословенском уједињењу.
април 1915 г. | Оснивање Југословенског одбора
Српска влада је основала Југословенски одбор у којем су важну улогу имали српски, хрватски и словеначки политичари са простора Аустроугарске. Њихов задатак био је прикупљање помоћи и тражење подршке за остварење идеје уједињења у савезничким и неутралним државама.
1916 г. | Крф постаје привремена престоница
Острво Крф постаје привремена ратна престоница српске државе, где ће српска влада боравити све до краја рата 1918. године.
20 юли 1917 г. | Доношење Крфске декларације
Представници српске владе и Југословенског одбора састали су се на Крфу и донели декларацију о стварању јединствене и независне државе – Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Договорено је да нова држава буде уставна, демократска и парламентарна монархија на челу са династијом Карађорђевић, уз равноправност сва три народа и оба писма.
ноември 1918 г. | Одржавање Новосадске скупштине
На Новосадској скупштини донета је историјска одлука о присаједињењу српског народа из Јужне Угарске (Бачке, Баната и Барање) Краљевини Србији.
ноември 1918 г. | Одржавање Подгоричке скупштине
На скупштини одржаној у Подгорици донета је одлука о присаједињењу Црне Горе Краљевини Србији.
1 декември 1918 г. | Проглашење Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца
У Крсмановићевој кући у Београду, регент Александар Карађорђевић званично је прогласио уједињење Краљевине Србије са новоформираном Државом Словенаца, Хрвата и Срба. Овим чином створена је прва југословенска држава.
1918 г. | Крај Првог светског рата и завршетак процеса југословенског уједињења
Ова година обележава завршетак Првог светског рата (1914–1918) и крај историјског периода борбе за национално ослобођење. Успешним пробојем Солунског фронта и ослобођењем територија, коначно је заокружен процес стварања заједничке државе јужних Словена.
Југословенска идеја
Замисао о интеграцији јужнословенских народа развијала се током друге половине 19. и почетком 20. века, подстакнута националним покретима за уједињење Немачке и Италије. Овај процес пратило је ослобађање Србије и Црне Горе од османске власти, као и настојања Хрвата и Словенаца да поправе свој положај унутар Аустроугарске. Главне препреке уједињењу представљале су Аустроугарска и Немачка због својих империјалних тежњи ка Истоку.
Почетком Првог светског рата, српски премијер Никола Пашић конципирао је државни програм спајања Краљевине Србије са сународницима под хабзбуршком круном. Истакнути научник Јован Цвијић дао је географско и етничко утемељење заједничкој држави кроз тезу о „троименом народу” (Срби, Хрвати и Словенци). Након сукоба са Бугарском у Другом балканском и Првом светском рату, шири јужнословенски концепт сведен је искључиво на ова три народа.
Нишка декларација
Током ратних превирања Краљевина Србија је преузела водећу улогу у процесу остваривања заједничке државе. На предлог премијера Николе Пашића, Народна скупштина је 7. децембра 1914. године у ратној престоници Нишу усвојила Нишку декларацију. Овим документом Србија је озваничила своје ратне циљеве, одредивши да се борба не води само за одбрану сопствене територије већ и за ослобођење и уједињење свих неослобођених Срба, Хрвата и Словенаца.
Југословенски одбор
Дипломатске напоре ка уједињењу угрозио је тајни Лондонски уговор из 1915. године, којим су силе Антанте обећале Италији Истру и Далмацију како би је привеле у свој ратни савез. Као одговор на ове околности, српска влада је у априлу 1915. године иницирала и финансирала оснивање Југословенског одбора.
Сачињен од емигрантских политичара и јавних радника из Аустроугарске (међу којима су били Анте Трумбић, Франо Супило и Иван Мештровић), одбор је имао задатак да међу савезничким силама и у неутралним земљама афирмише југословенску идеју и обезбеди међународну подршку за стварање нове државе.
Крфска декларација
Између српске владе и Југословенског одбора постојале су несугласице у вези са будућим државним уређењем. Док је Пашић заступао централистички модел и водећу улогу Србије због њених огромних ратних жртава, представници Одбора су страхујући од српске надмоћи захтевали очување регионалних аутономија и историјских посебности.
Компромис је постигнут на острву Крфу, где је 20. јула 1917. године потписана Крфска декларација. Документ је предвидео:
- Стварање слободне и недељиве Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца;
- Уставно, демократско и парламентарно монархијско уређење под вођством династије Карађорђевић;
- Равноправност три народна имена, оба писма (ћирилице и латинице), верских заједница и симбола;
- Одредбу да ће коначни устав државе донети будућа Уставотворна скупштина квалификованом већином након општих избора.
Уједињење
Након пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године, српска војска је ослободила територију Србије и Црне Горе и запосела јужнословенске крајеве који су припадали Аустроугарској у распаду. У Загребу је претходно формирана независна Држава Словенаца, Хрвата и Срба.
Кључни кораци ка централном уједињењу обухватили су:
- Одлуку Велике народне скупштине у Новом Саду (новембар 1918) о директном присаједињењу Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији;
- Одлуку Велике народне скупштине у Подгорици (новембар 1918) о збацивању династије Петровић Његош и безусловном сједињењу Црне Горе са Србијом;
- Свечано проглашење уједињења Краљевине Србије са Државом СХС, које је регент Александар Карађорђевић обавио 1. децембра 1918. године у Београду (у Крсмановићевој кући), чиме је утемељена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Државна обележја новостворене монархије:
- Застава: Пансловенска тробојка са хоризонталним пољима плаве, беле и црвене боје.
- Грб: Двоглави бели орао са штитом који је садржао српски крст са четири оцила, хрватску шаховницу и словеначки штит са три златне звезде и полумесецом.
- Химна: Композиција састављена од строфа три песме: српске („Боже правде”), хрватске („Лијепа наша домовино”) и словеначке („Напреј застава славе”).
