Која су била главна обележја личног режима краља Александра?

До обнављања парламентаризма у Краљевини Југославији дошло је доношењем Октроисаног устава 1931. године. Иако је обновио парламентаризам, нови устав је предвиђао да краљ поседује велику власт у својим рукама: доносио је законе, постављао високе државне функционере, управљао војском, сазивао и распуштао народну скупштину. Тако је реч о аутократском, личном режиму краља Александра.

Краљевина Југославија (1929

Најважније из лекције

План-резиме

Владавина краља Александра Карађорђевића
1. Унутрашња политика
  1. Доношење Октроисаног устава (1931): формална обнова парламентаризма уз задржавање велике аутократске власти краља (доношење закона, постављање функционера, команда војском, распуштање скупштине).
  2. Незадовољство грађанских странака и јачање сепаратистичких покрета (усташе и ВМРО).
2. Спољна политика
  1. Залагање за очување версајског мировног поретка, супротстављање амбицијама Италије, Немачке, Аустрије и Мађарске, и спречавање ширења комунизма из СССР-а.
  2. Чланство у Малој антанти (савез са Румунијом и Чехословачком).
3. Марсељски атентат
  1. 9. октобар 1934: убиство краља Александра у Марсељу током посете Француској.
  2. Атентат извршио Владо Черноземски (ВМРО) у организацији усташа и ВМРО-а, уз подршку Италије, Мађарске и Немачке (страдао и француски министар Луј Барту).
Намесништво и влада Милана Стојадиновића
1. Успостављање Намесништва (1934)
  1. Формирано због малолетства краља Петра II Карађорђевића; на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем (уз чланове Раденка Станковића и Ива Перовића).
2. Влада Милана Стојадиновића (1935–1939)
  1. Водио странку Југословенска радикална заједница (ЈРЗ) са циљем јачања централизоване државе и „југословенске нације”; увео модерну политичку и предизборну пропаганду.
  2. Унутрашњи план: фокус на привредним реформама и подизању животног стандарда.
  3. Спољнополитички заокрет: постепено приближавање фашистичкој Италији и нацистичкој Немачкој.
  4. Конкордатска криза (1937): неуспели покушај ратификације споразума са Ватиканом због оштрог отпора Српске православне цркве, народних демонстрација и смрти патријарха Варнаве.
Споразум Цветковић–Мачек и преуређење државе
1. Смена власти почетком 1939.
  1. Кнез Павле смењује Стојадиновића због одбијања компромиса са хрватским покретом; нови председник владе постаје Драгиша Цветковић.
2. Постизање Споразума Цветковић–Мачек (крај августа 1939)
  1. Договор Драгише Цветковића и вође Хрватске сељачке странке Влатка Мачека ради смиривања националних напетости.
  2. Формирање Бановине Хрватске са широком аутономијом (унутрашња управа, финансије, судство, привреда, просвета, социјална политика).
  3. Озваничено одступање од дотадашњег централистичког уређења државе.
3. Последице и реакције
  1. Незадовољство српске опозиције и интелектуалаца (Српски културни клуб под вођством Слободана Јовановића), који су захтевали стварање посебне српске територијалне јединице.
  2. Избијање Другог светског рата (1. септембар 1939) потиснуло је даље планове о унутрашњем преуређењу земље.

Лекција кроз датуме

1919 г. | Почетак Мировне конференције у Паризу

Почетак мировне конференције након Првог светског рата на којој је успостављен нови европски поредак. Очување тог версајског поретка био је основни циљ спољне политике краља Александра Карађорђевића.

1920 г. | Крај Мировне конференције у Паризу

Завршетак мировне конференције у Паризу и коначно успостављање послератног поретка у Европи који су Италија, Немачка, Аустрија и Мађарска касније желеле да наруше.

1920 г. | Успостављање Патријаршије српске

Уједињењем покрајинских српских цркава дошло је до уједињења православних Срба у једну црквену целину, чиме је Српска православна црква добила важну улогу у друштвеном и политичком животу.

1929 г. | Почетак периода Краљевине Југославије (1929–1939)

Година која означава почетак историјског периода дефинисаног званичним називом државе Краљевина Југославија, који је трајао све до почетка Другог светског рата.

1931 г. | Доношење Октроисаног устава

Овим уставом обновљен је парламентаризам у Краљевини Југославији, али је краљ Александар задржао велику аутократску власт (доношење закона, управљање војском, сазивање и распуштање скупштине), што је изазвало незадовољство грађанских странака и јачање сепаратизма.

9 октомври 1934 г. | Атентат у Марсељу

Краљ Александар Карађорђевић убијен је приликом званичне посете Француској. Атентат су организовали припадници ВМРО-а и усташког покрета уз подршку Италије, Мађарске и Немачке. Власт преузима намесништво на челу са кнезом Павлом.

1935 г. | Формирање владе Милана Стојадиновића

Кнез Павле Карађорђевић поставља економисту Милана Стојадиновића за председника владе. Стојадиновић оснива Југословенску радикалну заједницу, спроводи привредне реформе и прави спољнополитички заокрет приближавањем Италији и Немачкој.

март 1936 г. | Немачки улазак у Рајнску област

Адолф Хитлер је умарширао у Рајнску област, пред чиме су Француска и Енглеска устукнуле. Овај догађај је утицао на одлуку југословенске владе да тражи непосредни споразум и приближавање Италији.

юли 1937 г. | Врхунац Конкордатске кризе

Конкордатска криза достиже врхунац великим демонстрацијама и неразјашњеном смрћу патријарха Варнаве. Српска православна црква се оштро успротивила споразуму са Ватиканом, због чега је влада Милана Стојадиновића на крају одустала од конкордата.

1939 г. | Смена Милана Стојадиновића и формирање Цветковићеве владе

Почетком године, кнез Павле смењује Милана Стојадиновића због неспремности на компромис са Хрватима и на његово место поставља Драгишу Цветковића, са задатком да реши националне тензије у земљи.

август 1939 г. | Споразум Цветковић–Мачек

Крајем августа потписан је споразум између председника владе Драгише Цветковића и вође хрватског националног покрета Влатка Мачека. Формирана је Бановина Хрватска као посебна област са широким аутономним овлашћењима, чиме се одступило од дотадашњег унутрашњег уређења државе.

1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата

Почетак Другог светског рата скренуо је пажњу југословенских политичара са унутрашњих проблема (попут незадовољства дела српске елите због стварања Бановине Хрватске) на спољну опасност и глобални сукоб.

1939 г. | Крај предратног периода Краљевине Југославије (1929–1939)

Ова година означава крај специфичног међуратног периода политичких превирања у Краљевини Југославији обрађеног у лекцији, закључно са Споразумом Цветковић–Мачек и почетком Другог светског рата у Европи.

Владавина краља Александра

Обнова парламентаризма и Октроисани устав (1931): Краљ Александар Карађорђевић донео је нови устав којим је формално враћен парламентарни поредак, али уз задржавање апсолутне владареве контроле над законодавном влашћу, војском и постављањем државних званичника. Оваква централистичка политика изазвала је снажан отпор опозиционих грађанских странака и јачање насилних сепаратистичких организација попут усташа и ВМРО-а.
Спољна политика и очување версајског поретка: Краљевина се активно залагала за очување одлука Мировне конференције у Паризу (1919–1920) и стварала одбрамбене савезе, међу којима је најважнија била Мала антанта (савез са Румунијом и Чехословачком). Циљеви спољне политике били су спречавање немачког и италијанског експанзионизма, сузбијање ревизионистичких тежњи Аустрије и Мађарске (укључујући обнову Хабзбуршке монархије) и заустављање ширења совјетских револуционарних идеја.
Марсељски атентат (9. октобар 1934): Приликом службеног боравка у Француској, краљ Александар је убијен у Марсељу. Атентат су заједнички извели чланови ВМРО-а и усташког покрета, потпомогнути фашистичким и ревизионистичким режимима из Италије, Немачке и Мађарске.

Влада Милана Стојадиновића

Успостављање намесништва: Након погибије краља Александра, управљање земљом преузело је трочлано намесништво на челу са кнезом Павлом Карађорђевићем, које је имало задатак да води државу до пунолетства престолонаследника Петра II Карађорђевића.
Унутрашња и спољна политика владе (1935–1939): Кнез Павле је мандат за састав нове владе 1935. године поверио економисти Милану Стојадиновићу. Његова странка, Југословенска радикална заједница (ЈРЗ), тежила је очувању централизма и интегралног југословенства, док је привредним мерама радила на подизању животног стандарда. У спољној политици Стојадиновић је направио постепен заокрет приближавајући државу фашистичкој Италији и нацистичкој Немачкој.
Конкордатска криза (1937): Покушај ратификације споразума са Ватиканом (конкордата) изазвао је оштар протест Српске православне цркве, која је сматрала да се тиме католицима даје повлашћен статус. Након масовних уличних демонстрација и смрти патријарха Варнаве, Стојадиновићева влада је била принуђена да повуче предложени уговор.

Споразум Цветковић–Мачек

Пад Стојадиновића и преговори са опозицијом: Због одбијања компромиса са хрватским политичким вођством, кнез Павле је почетком 1939. сменио Стојадиновића и именовао Драгишу Цветковића. Задатак нове владе био је постизање договора са предводником хрватског покрета, Влатком Мачеком.
Стварање Бановине Хрватске (август 1939): Споразумом Цветковић–Мачек формирана је Бановина Хрватска са високим степеном аутономије у области унутрашње управе, правосуђа, финансија, просвете и привреде. Овим је напуштен дотадашњи строго централистички концепт државе.
Последице и реакције: Стварање засебне хрватске јединице изазвало је критике међу српским интелектуалцима окупљеним око Српског културног клуба (предвођеним Слободаном Јовановићем), који су захтевали слично заокруживање српских територија. Даље унутрашње преуређење државе зауставио је почетак Другог светског рата (1. септембар 1939), када је пажња преусмерена на спољну опасност.