Најважније из лекције
План-резиме
-
Прекретнице на Источном фронту (1942–1943)
- Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943)
- Вођена за индустријски центар на реци Волги уз готово потпуно уништење града.
- Црвена армија излази као победник у бици која је однела скоро 2 милиона живота.
- Означила велику прекретницу у рату и прелазак Совјета у контраофанзиву.
- Битка код Курска (лето / јул 1943)
- Највећа тенковска битка у историји ратовања.
- Завршена победом Црвене армије; немачка војска дефинитивно губи снагу за нове офанзиве на истоку.
- Крај опсаде Лењинграда (27. јануар 1944)
- Окончана дуготрајна немачка опсада града.
- Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943)
-
Офанзива Савезника на Медитерану (1943)
- Инвазија на Сицилију и јужну Италију у лето 1943. године.
- Капитулација Италије (септембар 1943)
- Немци задржавају контролу над северном Италијом где се склања Бенито Мусолини.
- Пад фашизма окончан у априлу 1945. године хватањем и стрељањем Мусолинија од стране италијанских партизана.
-
Дипломатско деловање Антифашистичке коалиције („Велика тројка”)
- Лидери: Винстон Черчил (Велика Британија), Јосиф Стаљин (СССР) и Френклин Рузвелт (САД).
- Техеранска конференција (новембар–децембар 1943) – договор о војним операцијама и отварању новог фронта.
- Кримска / Јалтска конференција (фебруар 1945) – одлуке о завршетку рата и послератном уређењу света.
-
Победа у Европи (1944–1945)
- Операција „Оверлорд” / Дан Д (6. јун 1944)
- Савезничко искрцавање у Нормандији под командом америчког генерала Двајта Ајзенхауера.
- Ослобођење Париза у августу 1944. под вођством генерала Шарла де Гола.
- Неуспех последње немачке контраофанзиве у Арденима током зиме 1944/45.
- Слом Трећег рајха
- Продор Црвене армије са истока преко Пољске и улазак у Берлин (мај 1945).
- Самоубиство Адолфа Хитлера у Берлину.
- Крај рата у Европи (9. мај 1945)
- Потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке.
- Обележава се као Дан победе над фашизмом.
- Операција „Оверлорд” / Дан Д (6. јун 1944)
-
Победа на Пацифику и крај Другог светског рата (1945)
- Борбе за пацифичка острва (Окинава, Иво Џима, Филипини) са великим губицима на обе стране.
- Употреба атомског наоружања (август 1945)
- САД бацају атомске бомбе на Хирошиму (6. август) и Нагасаки (9. август) ради бржег окончања рата.
- Капитулација Јапана (2. септембар 1945)
- Потписивањем јапанске капитулације званично је окончан Други светски рат.
Лекција кроз датуме
февруари 1943 г. | Pobeda Crvene armije u Staljingradskoj bici
Nakon žestokih borbi vođenih od avgusta 1942. godine, Crvena armija je odnela pobedu u bici za Staljingrad, važan industrijski centar na reci Volgi. Bitka je odnela skoro 2 miliona života i označila prekretnicu na Istočnom frontu.
юли 1943 г. | Kurska bitka
Nemačka je povela novu ofanzivu, ali je Crvena armija odnela pobedu u ovoj bici, koja se smatra najvećom tenkovskom bitkom u istoriji ratovanja. Nakon nje, Nemci gube inicijativu, a Crvena armija počinje nezadrživ prodor prema Berlinu.
юли 1943 г. | Saveznička invazija na Siciliju
Britanska i američka vojska započele su ofanzivu na Mediteranu iskrcavanjem na ostrvo Siciliju, odakle su nastavili sa osvajanjem Apeninskog poluostrva.
8 септември 1943 г. | Kapitulacija Italije
Italija je potpisala kapitulaciju usled savezničkog napredovanja, ali su Nemci zadržali kontrolu nad severnom Italijom u koju se sklonio fašistički vođa Benito Musolini.
ноември 1943 г. | Teheranska konferencija
Prvi sastanak takozvane „Velike trojke” (Vinston Čerčil, Josif Staljin i Frenklin Ruzvelt) na kom su vođe Antifašističke koalicije odlučivale o važnim vojnim i političkim pitanjima u vezi sa daljim vođenjem rata.
27 януари 1944 г. | Kraj opsade Lenjingrada
Jedinice Crvene armije uspele su da u potpunosti probiju nemačku blokadu i okončaju višegodišnju opsadu grada Lenjingrada.
6 юни 1944 г. | Iskrcavanje u Normandiji (Dan D)
Započela je operacija „Overlord”. Pod komandom američkog generala Dvajta Ajzenhauera, savezničke trupe iskrcale su se na obale Normandije u Francuskoj, čime je otvoren novi front u Evropi.
август 1944 г. | Oslobođenje Pariza
Savezničke snage su slomile nemački otpor i oslobodile Pariz. Vlast u Francuskoj preuzeo je general Šarl de Gol, vođa Francuskog pokreta otpora.
декември 1944 г. | Nemačka ofanziva u Ardenima
Tokom zime 1944/45. godine, nemačka armija pružila je poslednji veliki otpor na zapadu u planinama u Belgiji, ali nije uspela da zadrži savezničke snage koje su se približavale Berlinu.
февруари 1945 г. | Krimska konferencija (Konferencija na Jalti)
Drugi sastanak „Velike trojke” održan na Jalti, gde su vođe Antifašističke koalicije odlučivale o uređenju sveta posle rata.
април 1945 г. | Hapšenje i streljanje Benita Musolinija
Italijanski partizani uhvatili su i streljali Benita Musolinija u bekstvu. Njegovo telo je obešeno u Milanu, što je simbolično označilo pad fašizma u Italiji.
май 1945 г. | Crvena armija zauzima Berlin
Nakon napredovanja sa istoka preko Poljske, sovjetske trupe su preuzele kontrolu nad Berlinom, a nacistički vođa Adolf Hitler je počinio samoubistvo.
9 май 1945 г. | Kapitulacija Nemačke i završetak rata u Evropi (Dan pobede)
Potpisivanjem bezuslovne kapitulacije nacističke Nemačke zvanično je okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ovaj datum se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom, označavajući kraj jednog istorijskog perioda u Evropi.
6 август 1945 г. | Atomski napad na Hirošimu
Kako bi ubrzale kraj rata na Pacifiku, Sjedinjene Američke Države su upotrebile novo oružje za masovno uništenje bacivši prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu.
9 август 1945 г. | Atomski napad na Nagasaki
Sjedinjene Američke Države su bacile drugu atomsku bombu na Japan, razorevši grad Nagasaki, što je dovelo do ogromnih civilnih žrtava.
2 септември 1945 г. | Kapitulacija Japana i završetak Drugog svetskog rata
Suočen sa katastrofalnim razaranjima od atomskih bombi, Japan je potpisao kapitulaciju. Time je zvanično okončan Drugi svetski rat, završavajući time najveći globalni sukob u istoriji.
Офанзива савезника на Медитерану и истоку
Савезничка стратегија Сједињених Америчких Држава и Велике Британије била је усмерена на отварање новог ратишта у западној Европи како би се немачка армија развукла на више бојишта и тиме олакшала противнапад совјетских снага.
Кључне прекретнице на Источном фронту одиграле су се у следећим операцијама:
- Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943): Жестоке борбе за овај значајни индустријски град на Волги окончане су тријумфом Црвене армије. Након готово два милиона људских жртава и катастрофалног пораза немачких снага, ратна иницијатива прелази на совјетску страну.
- Битка код Курска (јул 1943): Представља највећи оклопно-тенковски окршај у историји. Након победе Совјета, немачка војска је трајно изгубила могућност покретања нових великих офанзива на истоку и започела повлачење према Берлину.
На јужном фронту, британске и америчке трупе извеле су десант на Сицилију у лето 1943. године и наставиле продор кроз јужни део Апенинског полуострва, што је у септембру 1943. године довело до капитулације Италије. На северу земље Немци су задржали контролу подржавајући режим Бенита Мусолинија све до априла 1945. године, када су га италијански партизани заробили и погубили.
Војно-политичко деловање Антифашистичке коалиције усаглашавала је „Велика тројка” (Винстон Черчил, Френклин Рузвелт и Јосиф Стаљин) на стратешким конференцијама у Техерану (новембар 1943) и на Јалти (фебруар 1945), где су донете пресудне одлуке о завршетку рата и послератном међународном поретку.
Победа у Европи
Отварање западног фронта започело је 6. јуна 1944. године („Дан Д”) извођењем операције „Оверлорд”. Под вођством америчког генерала Двајта Ајзенхауера, савезничке јединице извеле су масовно поморско искрцавање у Нормандији (Француска). Након разбијања немачке одбране, савезници су у августу 1944. ослободили Париз, након чега је управљање земљом преузео вођа покрета отпора, генерал Шарл де Гол. Последњи немачки покушај противудара у белгијским Арденима током зиме 1944/1945. године окончан је неуспехом.
Истовремено са напредовањем западних савезника, Црвена армија је сломила непријатељски отпор у источној Европи и продрла преко територије Пољске директно до Берлина. Након самоубиства Адолфа Хитлера током совјетског заузимања немачке престонице, Немачка је потписала безусловну предају. Ратна дејства на европском континенту званично су завршена 9. маја 1945. године, датумом који се обележава као Дан победе над фашизмом.
Победа на Пацифику
Упркос слому сила Осовине у Европи, рат на Пацифику се наставио. Иако су америчке снаге оствариле значајне победе у Индокини, на Филипинима и приликом заузимања стратешких острва Иво Џима и Окинава, јапанска војска је пружала снажан отпор.
Да би избегло инвазију копнених снага и убрзало крај сукоба, руководство САД донело је одлуку о употреби атомског оружја:
- 6. август 1945: Нуклеарни напад на Хирошиму.
- 9. август 1945: Нуклеарни напад на Нагасаки.
Удар новим оружјем за масовно уништење изазвао је огромне цивилне жртве и дуготрајне последице зрачења, што је приморало Јапан да 2. септембра 1945. године потпише безусловну капитулацију, чиме је Други светски рат званично приведен крају.
