Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и корени антисемитизма и Холокауста
- Антисемитизам: Нетрпељивост и мржња према Јеврејима са дубоким коренима у европској историји од средњег века; пропагандно ширен преко фалсификата попут Протокола Сионских мудраца (1903).
- Нацистичка идеологија: Од оснивања НСДАП-а (1919), Јевреји су лажно оптуживани за пораз Немачке у Првом светском рату и потоњу економску кризу.
- Холокауст: Државно организован геноцид током Другог светског рата (1939–1945) у коме је страдало око 6 милиона Јевреја, уз паралелни прогон Рома, Словена, политичких противника (комунисти, социјалдемократе) и других маргинализованих група.
-
Антијеврејско законодавство и отворени терор (1933–1941)
- 1933. година: Долазак нациста на власт и почетак системског прогона.
- Септембар 1935. године: Доношење Нирнбершких расних закона (Закон о заштити немачке крви и немачке части и Закон о грађанству Рајха), којима су Јевреји лишени грађанских права и забрањени мешовити бракови.
- 9–10. новембар 1938. године (Кристална ноћ): Државно подстакнут погром широм Немачке; уништено 267 синагога, опљачкано 7.500 јеврејских радњи, уз десетине убијених; након тога следи одузимање јеврејске имовине.
- Емиграција: Масовно бекство Јевреја ка Палестини и прекоокеанским земљама (око 55.000 избеглица прешло преко Краљевине Југославије између 1933. и 1941. године).
- Септембар 1941. године: Уведена обавеза ношења „жуте Давидове звезде” за све Јевреје старије од 6 година на окупираним територијама.
-
„Коначно решење” и масовна истребљења
- Гета: Оснивање изолованих градских зона за сабирање и исцрпљивање јеврејског становништва (највећи Варшавски гето основан 15. новембра 1940. са око 400.000 људи; устанак у гету април–мај 1943).
- „Холокауст мецима” (од 1941): Нападом на СССР (22. јун 1941) крећу масовна стрељања покретних јединица (настрадало 1–1,5 милиона Јевреја на истоку); крајем септембра 1941. у Баби Јару код Кијева убијено преко 30.000 Јевреја.
- Ванзејска конференција (20. јануар 1942): Под вођством Рајнхарда Хајдриха и Хајнриха Химлера усаглашен план о индустријском и систематском уништењу Јевреја помоћу отровног гаса у логорима смрти.
- Логори смрти и жртве:
- Аушвиц–Биркенау: око 1.100.000
- Треблинка: најмање 700.000
- Белзец: око 434.500
- Собибор: око 167.000
- Хелмно: око 152.000
- Мајданек: 78.000
- 27. јануар 1945. године: Црвена армија ослобађа логор Аушвиц–Биркенау (данас Међународни дан сећања на жртве Холокауста).
-
Последице, суђења и памћење
- Биланс жртава: Око 6 милиона убијених и приближно 4 милиона преживелих европских Јевреја.
- Нирнбершки процес (1945–1946): Међународно суђење за 24 висока лидера Трећег рајха за најтеже ратне злочине.
- Суђење Адолфу Ајхману (1960–1961): Хапшење и суђење у Израелу; филозофкиња Хана Арент формулише концепт о „баналности зла”.
- Очување сећања:
- Оснивање државе Израел (1948) и увођење медаље Праведник међу народима за спасиоце Јевреја.
- Меморијални центар Јад Вашем у Јерусалиму.
- Меморијали жртвама нацизма у Берлину и сведочанство песме „Прво су дошли...” пастора Мартина Нимелера.
Лекција кроз датуме
1903 г. | Прво објављивање „Протокола Сионских мудраца”
Овај антисемитски памфлет и познати историјски фалсификат, који описује наводну јеврејску заверу за владавину светом, први пут је објављен у Русији, након чега се проширио Европом и снажно утицао на стварање антисемитских ставова.
1919 г. | Оснивање Нацистичке партије
Адолф Хитлер оснива Нацистичку партију чија је политичка идеологија од самог почетка била заснована на отвореном антисемитизму и мржњи према Јеврејима.
1920 г. | Прво издање „Протокола Сионских мудраца” на немачком језику
Штампано је прво немачко издање овог антисемитског списа који су нацисти касније обилато користили у својој пропаганди.
1933 г. | Долазак нациста на власт у Немачкој
Доласком Адолфа Хитлера и нациста на власт створени су услови за систематско спровођење политике прогона Јевреја, неаријевских народа и политичких неистомишљеника.
септември 1935 г. | Доношење Нирнбершких расних закона
Постављен је законски оквир за прогон Јевреја, Рома и других „неаријеваца”. Јевреји су лишени грађанских права и забрањено им је ступање у бракове са припадницима немачке расе.
9 ноември 1938 г. | Кристална ноћ (Kristallnacht)
У ноћи између 9. и 10. новембра започео је отворени погром Јевреја широм Немачке. Уништено је 267 синагога, демолирано 7.500 јеврејских радњи и убијено више десетина Јевреја.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Овај догађај означио је почетак рата током којег ће бити спроведен Холокауст, који ће резултирати убиством око 6 милиона припадника јеврејског народа.
15 ноември 1940 г. | Оснивање Варшавског гета
На простору окупиране Пољске нацисти оснивају највећи гето у ком је било смештено око 400.000 Јевреја у изузетно тешким условима живота.
1941 г. | Почетак Другог светског рата у Југославији
Почетак рата на простору Краљевине Југославије означио је крај периода (од 1933. године) током којег је преко ове територије прошло око 55.000 јеврејских избеглица.
22 юни 1941 г. | Операција Барбароса
Нападом Немачке на СССР долази до интензивирања Холокауста и почетка фазе познате као „Холокауст мецима”, коју су обележила масовна стрељања Јевреја на истоку Европе.
септември 1941 г. | Наредба о ношењу „жуте Давидове звезде”
Рајнхард Хајдрих издаје наредбу по којој су сви Јевреји старији од 6 година на простору Немачке и окупираних територија у обавези да на видљивом делу одеће носе овај симбол ради обележавања.
септември 1941 г. | Злочин у Баби Јару
Крајем септембра, у месту Баби Јар код Кијева, нацисти и њихови помагачи извршили су масовну егзекуцију убивши више од 30.000 Јевреја.
20 януари 1942 г. | Ванзејска конференција
На језеру Ванзе поред Берлина одржан је састанак највиших званичника Трећег рајха на коме је развијен план за „коначно решење” јеврејског питања, односно депортацију и масовно истребљење у логорима смрти.
1943 г. | Пораз Немачке код Стаљинграда
Једна од најважнијих битака која је означила прекретницу у Другом светском рату.
април 1943 г. | Устанак у Варшавском гету
Током априла и маја избија оружани устанак Јевреја у Варшавском гету против нацистичких окупатора.
6 юни 1944 г. | Дан Д
Искрцавање савезничких снага у Нормандији, што је убрзало слом нацистичке Немачке.
1944 г. | Крај фазе масовних убистава на простору СССР-а
Окончан је период (од 1941. године) током ког су нацисти и њихови помагачи на простору окупираног Совјетског Савеза убили између 1 и 1,5 милиона Јевреја.
27 януари 1945 г. | Ослобођење логора смрти Аушвиц-Биркенау
Јединице Црвене армије ослободиле су највећи нацистички логор смрти. Овај датум се обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
1945 г. | Крај Другог светског рата
Завршетак рата дочекало је око 4 милиона преживелих европских Јевреја. Исте године започео је и Нирнбершки процес против нацистичких злочинаца.
1946 г. | Завршетак Нирнбершког процеса
Окончан је највећи међународни судски процес у ком су 24 највиша руководиоца Трећег рајха суђена за најтеже ратне злочине.
1948 г. | Оснивање државе Израел
Основана је јеврејска држава у коју се након Другог светског рата иселио велики број преживелих из Холокауста. Држава Израел је установила признање „Праведник међу народима”.
1960 г. | Хапшење Адолфа Ајхмана
Адолф Ајхман, високи официр СС-а који је учествовао у убијању Јевреја и успео да избегне суђење у Нирнбергу, ухапшен је у Аргентини и спроведен у Израел.
1961 г. | Суђење Адолфу Ајхману
Одржано је суђење у Јерусалиму на ком је Ајхман осуђен на смрт. Процес је пратила филозофкиња Хана Арент која је тада формулисала своју чувену тезу о „баналности зла”.
Антисемитизам
- Појам и корени: Антисемитизам означава мржњу, нетрпељивост и предрасуде према Јеврејима као етничкој и конфесионалној заједници, са коренима који сежу дубоко у европски средњи век. Ширењу ових ставова почетком 20. века значајно је допринео антисемитски памфлет и историјски фалсификат Протоколи сионских мудраца (први пут штампан 1903. у Русији).
- Нацистичка идеологија: Нацистичка партија (основана 1919) под вођством Адолфа Хитлера претворила је антисемитизам у стуб своје политике, лажно оптужујући Јевреје, бољшевике и масоне за немачки пораз у Првом светском рату и потоњу привредну кризу.
- Дефиниција Холокауста: Представља систематски, државно организовани геноцид током Другог светског рата (1939–1945) у коме су нацистичка Немачка и њени колаборационисти погубили око 6 милиона Јевреја.
- Остале жртве нацистичког терора: Поред јеврејског народа, масовно су уништавани Роми, словенски народи (Пољаци, Руси, Срби), политички неистомишљеници (комунисти, социјалдемократе), особе са инвалидитетом и хомосексуалци.
Антијеврејско законодавство
- Институционални прогон: Доласком Хитлера на власт 1933. године започиње државна репресија. Септембра 1935. године усвојени су Нирнбершки расни закони (Закон о грађанству Рајха и Закон о заштити немачке крви и немачке части), чиме су Јевреји и остали „неаријевци” изгубили грађанска права, док су бракови и везе са немачким становништвом строго забрањени и поништени. Уведена је и просторна сегрегација на свим јавним местима.
- Кристална ноћ (9–10. новембар 1938): Први велики државно инспирисани погром у коме је порушено и спаљено 267 синагога, девастирано око 7.500 јеврејских радњи и убијено више десетина људи. Након овога уследило је одузимање целокупне јеврејске имовине у корист Немаца.
- Избегличка криза и обележавање: Због прогона почиње масовно бекство Јевреја према Палестини и прекоокеанским земљама, док је преко територије Краљевине Југославије између 1933. и 1941. године прешло око 55.000 избеглица. Многе државе временом уводе квоте и затварају границе. Од септембра 1941. године нацисти уводе обавезно ношење жуте Давидове звезде за све Јевреје старије од шест година ради лакше контроле, изолације и депортације.
„Коначно решење”
- Гетоизација: Након окупације Пољске 1939. године, јеврејско становништво је присилно смештано у ограђене делове градова (гета) где су владали глад и болести. Највећи је био Варшавски гето (основан у новембру 1940. са око 400.000 људи), где је у пролеће 1943. подигнут оружани устанак.
- „Холокауст мецима” (од лета 1941): Нападом на СССР (Операција Барбароса, 22. јун 1941) специјални одреди (Ајнзацгрупе) почињу масовна стрељања широм окупираних совјетских и балтичких територија (укупно 1–1,5 милиона страдалих). Највећи појединачни масакр изведен је крајем септембра 1941. у кланцу Баби Јар код Кијева, где је убијено више од 30.000 људи.
- Ванзејска конференција (20. јануар 1942): Под руководством Рајнхарда Хајдриха и координацијом Хајнриха Химлера, нацистички врх доноси план о индустријализацији геноцида – преласку са стрељања на масовно гушење отровним гасом у фабрикама смрти.
- Логори смрти и бројке страдалих: Депортације возовима водиле су право у гасне коморе. Главни логори за истребљење налазили су се на тлу окупиране Пољске:
- Аушвиц–Биркенау: око 1.100.000 жртава
- Треблинка: најмање 700.000 жртава
- Белзец: око 434.500 жртава
- Собибор: око 167.000 жртава
- Хелмно: око 152.000 жртава
- Мајданек: око 78.000 жртава
- Ослобођење: Совјетска Црвена армија ослободила је логор Аушвиц 27. јануара 1945. године, што се данас обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
После Холокауста
- Биланс и последице: У рату је страдало приближно две трећине европских Јевреја (6 милиона), док је око 4 милиона преживело. Оснивањем Израела 1948. године велики део преживелих напушта Европу.
- Праведници међу народима: Држава Израел установила је ово одликовање за све нејевреје који су, ризикујући сопствене животе, спасавали Јевреје од нацистичког погрома.
- Нирнбершки процес (1945–1946): Међународни војни суд у Нирнбергу процесуирао је 24 кључна лидера нацистичког поретка за ратне злочине и злочине против човечности, изрекавши бројне смртне и дугогодишње затворске казне.
- Случај Адолфа Ајхмана: Један од главних оперативаца геноцида лоциран је у Аргентини 1960. године, након чега му је суђено у Израелу где је погубљен. Пратећи овај процес, филозофкиња Хана Арент објавила је дело Ајхман у Јерусалиму, дефинишући концепт „баналности зла” – извршења најстрашнијих недела од стране обичних бирократа који слепо спроводе државна наређења.
Меморијализација
- Споменички комплекси: У центру Берлина подигнути су државни меморијали посвећени страдалим европским Јеврејима, Ромима, хомосексуалцима и прогоњеним члановима Рајхстага (социјалдемократама и комунистима).
- Јад Вашем: Меморијални и документациони институт основан у Јерусалиму са главним циљем очувања историјске грађе, имена и сећања на свих 6 милиона страдалих жртава Холокауста.
