Најважније из лекције
План-резиме
-
Југословенско ратиште 1943. године
- Немачка стратегија:
- Очекивање савезничког искрцавања на Средоземљу крајем 1942. године покренуло је операције за уништење свих снага отпора у Југославији (партизана и четника).
- Битка на Неретви (20. јануар – 1. април 1943):
- Партизанске јединице са рањеницима пробиле су обруч Италијана и усташа код Прозора и Јабланице.
- Преласком преко срушеног моста на Неретви поразиле су четничке снаге и наставиле пробој ка источној Херцеговини.
- Битка на Сутјесци (15. мај – 15. јун 1943):
- Партизани су уз огромне људске губитке (посебно међу рањеницима) успели да се извуку из непријатељског обруча са Врховним штабом.
- Немачке снаге су истовремено разоружале четнике у Црној Гори и Херцеговини, након чега је Драгољуб Михаиловић прешао у Србију.
- Значај и исходи:
- Битке на Неретви и Сутјесци означиле су прекретницу - НОВЈ је добила материјалну помоћ и статус званичног савезника у борби против сила Осовине.
- Масовно учешће жена: око 100.000 партизанки, 25.000 погинулих, више од 2.000 официра и 91 одликована Орденом народног хероја.
- Немачка стратегија:
-
Друго заседање АВНОЈ-а и Светосавски конгрес
- Друго заседање АВНОЈ-а (29–30. новембар 1943, Јајце):
- Након капитулације Италије створена је широка слободна територија.
- Усвојено федеративно уређење нове државе засновано на равноправности народа (Србије, Хрватске, Словеније, Македоније, Црне Горе и БиХ).
- АВНОЈ је постао највиши законодавни орган; основан је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као револуционарна влада са Јосипом Брозом Титом на челу.
- Краљу Петру II Карађорђевићу и избегличкој влади забрањен је повратак у земљу до коначне одлуке народа о облику владавине.
- Светосавски конгрес (крај јануара 1944, село Ба):
- Политички одговор равногорског покрета и српских грађанских снага на одлуке АВНОЈ-а.
- Захтевано обнављање Југославије као уставне парламентарне монархије на челу са Карађорђевићима, подељене на три федералне јединице (српску, хрватску и словеначку).
- Друго заседање АВНОЈ-а (29–30. новембар 1943, Јајце):
-
Југославија 1944. и 1945. године
- Војно-политички догађаји 1944. године:
- Десант на Дрвар (25. мај 1944): Неуспео покушај немачких специјалних снага да ликвидирају руководство партизанског покрета.
- Споразум Тито–Шубашић (16. јун 1944, острво Вис): Избегличка влада признала је НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, осудила колаборационисте и четнички покрет, док је одлука о монархији или републици одложена за период после рата.
- Позив краља Петра II (12. септембар 1944): Краљ је позвао све четничке јединице да пређу под команду Јосипа Броза Тита.
- Операција Халиард (Ваздушни мост, 1944): Четничко спасавање и евакуација око 500 савезничких ваздухопловаца из села Прањани.
- Ослобођење источних делова земље: Почетком септембра Црвена армија избија на границе Југославије; заједничким дејствима са НОВЈ Београд је ослобођен 20. октобра 1944, а до краја године ослобођени су Македонија, Црна Гора и КиМ.
- Завршне операције 1945. године:
-
- марта 1945. НОВЈ је преименована у Југословенску армију (ЈА).
- Пробој Сремског фронта (12. април 1945): Омогућио напредовање ЈА ка западним деловима земље.
- Ратна дејства на тлу Југославије званично су завршена 15. маја 1945. године, шест дана након опште капитулације Немачке (9. мај).
-
- Војно-политички догађаји 1944. године:
-
Биланс и последице рата
- Војно-политички исход:
- Партизански покрет победио је захваљујући војној активности, револуционарној организацији и подршци Савезника.
- Четнички покрет изгубио је подршку Савезника због пасивности и колаборације у борби против комуниста (1946. одржан Београдски процес и погубљен Дража Михаиловић).
- Нова комунистичка власт извршила је сурове обрачуне са пораженим колаборационистима и политичким неистомишљеницима.
- Људске жртве:
- Званична послератна процена Југославије: 1,7 милиона жртава.
- Савремене научне процене: око 1.050.000 погинулих.
- Југославија се по броју жртава у односу на укупно становништво нашла на 3. месту у свету (иза Пољске и СССР-а).
- Војно-политички исход:
Лекција кроз датуме
20 януари 1943 г. | Почетак Битке на Неретви
Почела је једна од највећих битака на југословенском ратишту. Партизанске јединице су са великим бројем рањеника биле опкољене у долини Неретве, али су успеле да пробију обруч Италијана и усташа, пређу преко срушеног моста и поразе четничке снаге. Битка је трајала до 1. априла 1943. године.
7 март 1943 г. | Смрт Долорес Божовић
Девојчица Долорес Божовић, ћерка докторке Саше Божовић, преминула је од последица смрзавања, исцрпљености и глади, поставши симбол страдања деце и мајки у рату, о чему сведочи познати мемоарски роман "Теби, моја Долорес".
15 май 1943 г. | Почетак Битке на Сутјесци
Почела је најтежа битка у 1943. години, у којој су партизанске јединице претрпеле огромне губитке. Највише су страдали рањеници који нису успели да се извуку из непријатељског обруча. Ова битка, заједно са Неретвом, била је прекретница јер је НОВЈ након ње стекла статус савезника. Битка је трајала до 15. јуна 1943. године.
юни 1943 г. | Пребацивање четничких снага у Србију
Након што су немачке трупе разоружале четничке јединице у Црној Гори и источној Херцеговини, а део припадника депортовале у логоре у Немачкој, Драгољуб Михаиловић је крајем јуна пребацио преостале снаге у Србију.
29 ноември 1943 г. | Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу
Одржано је историјско заседање на којем су донете најзначајније одлуке о будућем уређењу Југославије као демократске федеративне заједнице равноправних народа. АВНОЈ је конституисан као највиши законодавни орган, формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као влада са Јосипом Брозом Титом на челу, а краљу Петру II забрањен је повратак у земљу. Заседање је трајало до 30. новембра.
януари 1944 г. | Светосавски конгрес у селу Ба
Крајем јануара одржан је конгрес четничког покрета и српских грађанских политичара као одговор на одлуке АВНОЈ-а. Усвојен је програм који је захтевао обнављање Југославије као парламентарне монархије са династијом Карађорђевић, уз стварање посебних федералних јединица за Србе, Хрвате и Словенце.
25 май 1944 г. | Десант на Дрвар
Немачке специјалне јединице извршиле су ваздушни десант у намери да униште политичко руководство партизанског покрета. Иако су заузели део територије уз велике губитке, операција није успела јер су се Јосип Броз Тито и Врховни штаб успешно извукли из обруча.
16 юни 1944 г. | Споразум Тито–Шубашић на Вису
Потписан је споразум између председника НКОЈ-а Јосипа Броза Тита и председника избегличке владе Ивана Шубашића. Избегличка влада је признала НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, Шубашић се обавезао на помоћ партизанима и осуду колаборатора, док је Тито прихватио да се питање државног уређења (монархија или република) реши након рата вољом народа.
1944 г. | Операција Ваздушни мост (Халијард)
Током 1944. године спроведена је велика савезничка операција спасавања. Са импровизованог четничког аеродрома у селу Прањани евакуисано је око 500 савезничких, углавном америчких пилота, које су немачке снаге обориле изнад Југославије.
септември 1944 г. | Избијање Црвене армије на границу Југославије
Почетком септембра, јединице совјетске Црвене армије избиле су на југословенско-румунску границу, што је означило почетак заједничких операција са НОВЈ у циљу коначног ослобођења земље, почевши од источне Србије.
12 септември 1944 г. | Позив краља Петра II Карађорђевића четницима
По налогу западних Савезника, краљ Петар II упутио је проглас којим је одбацио Драгољуба Михаиловића као команданта Југословенске војске у отаџбини и позвао све четничке јединице да се ставе под команду јединица НОВЈ-а на челу са Титом.
20 октомври 1944 г. | Ослобођење Београда
Након жестоких вишедневних уличних борби, заједничким акцијама совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, ослобођен је главни град Београд.
1 март 1945 г. | Преименовање НОВЈ у Југословенску армију
Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично мења назив у Југословенска армија (ЈА), представљајући званичне оружане снаге нове државе под командом Јосипа Броза Тита.
12 април 1945 г. | Пробој Сремског фронта
Јединице Југословенске армије пробиле су снажно утврђен Сремски фронт, на којем су се немачке снаге и трупе НДХ месецима грчевито браниле. Овим пробојем отворен је пут за коначно ослобођење Хрватске и Словеније.
9 май 1945 г. | Капитулација Немачке
Нацистичка Немачка је потписала безусловну капитулацију. Иако је ово означило крај рата у већем делу Европе, борбе против немачких и квислиншких формација на тлу Југославије су настављене.
15 май 1945 г. | Завршетак ратних операција на простору Југославије
Уништен је и последњи отпор немачких и квислиншких формација на тлу Југославије у Другом светском рату. Овим догађајем су формално окончана борбена дејства на југословенском ратишту.
15 май 1945 г. | Крај историјског периода: Други светски рат у Југославији
Овај датум означава званичан крај историјског периода Другог светског рата на територији Југославије. Завршен је период фашистичке окупације, антифашистичке борбе и грађанског рата, чиме су створени услови за успостављање нове социјалистичке државе и поретка.
Југословенско ратиште 1943. године
Након успеха Савезника у Северној Африци крајем 1942. године, немачка команда је, у страху од савезничког искрцавања на Средоземљу, одлучила да у потпуности елиминише све покрете отпора на простору Југославије. Хитлер није веровао ни четницима, упркос њиховој пасивности и сарадњи са окупационим снагама, па су и они били предвиђени за разоружавање.
Годину 1943. обележиле су две пресудне битке:
- Битка на Неретви (јануар–април 1943): Партизанска главнина се заједно са хиљадама рањеника нашла у непријатељском обручу. Након пробоја код Прозора и Јабланице и форсирања реке преко срушеног моста, партизани су поразили четничке снаге на источној обали и наставили продор ка источној Херцеговини.
- Битка на Сутјесци (мај–јун 1943): У најтежим борбама против знатно надмоћнијег непријатеља, партизани су уз драстичне губитке међу борцима и рањеницима успели да извуку Врховни штаб из окружења. Истовремено, немачке снаге су разоружале четничке одреде у Црној Гори и Херцеговини и спровеле их у логоре, након чега се Драгољуб Михаиловић повукао у Србију.
Успешан отпор на Неретви и Сутјесци представљао је војну и политичку прекретницу. Савезници су увидели снагу Народноослободилачке војске, прихватили је као пуноправног савезника и почели да јој шаљу војну и материјалну помоћ. Покрет је карактерисало и масовно учешће жена – преко 100.000 њих било је у строју, а 91 је одликована Орденом народног хероја.
Друго заседање АВНОЈ-а
Након капитулације Италије у септембру 1943. године, партизани су значајно ојачали и створили пространу слободну територију између реке Дрине и Јадранског мора. Створени су услови за формирање нове револуционарне власти.
На Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године, постављени су темељи будуће државе:
- АВНОЈ је прерастао у највиши законодавни орган;
- Формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као револуционарна влада под председништвом Јосипа Броза Тита;
- Донета је одлука о преуређењу Југославије у демократску федерацију шест равноправних јединица за пет конститутивних народа (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Црногорци);
- Краљу Петру II Карађорђевићу и влади у егзилу забрањен је повратак до коначног изјашњавања народа о облику владавине (република или монархија).
Као директна реакција грађанских снага и равногорског покрета на одлуке из Јајца, крајем јануара 1944. године одржан је Светосавски конгрес у селу Ба. На овом скупу усвојен је програм који је АВНОЈ прогласио нелегитимним и захтевао обнову Југославије као уставне и парламентарне монархије подељене на три федералне јединице (српску, хрватску и словеначку).
Југославија 1944. и 1945. године
Крајем маја 1944. године немачка команда је безуспешно покушала да падобранским десантом на Дрвар уништи партизанско руководство, али су се Тито и Врховни штаб благовремено извукли.
Под дипломатским притиском Велике Британије, 16. јуна 1944. на острву Вис потписан је Споразум Тито–Шубашић. Тим актом избегличка влада на челу са Иваном Шубашићем признала је НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, те се обавезала да помогне партизанима и јавно се одрекне сарадника окупатора, укључујући четнике. Краљ Петар II је у септембру 1944. године преко радија позвао све снаге у земљи да се потчине команди Јосипа Броза Тита. Током 1944. године савезничка авијација је изводила ударе по немачким циљевима у југословенским градовима уз знатне цивилне жртве, док су четници истовремено кроз операцију „Халијард” из Прањана евакуисали око 500 оборених америчких и савезничких пилота.
Завршне борбе за ослобођење убрзане су доласком Црвене армије на границе Југославије у септембру 1944. године. Удруженим дејствима совјетских и југословенских јединица:
- Ослобођена је источна Србија, а 20. октобра 1944. године и Београд;
- До краја 1944. године ослобођене су Црна Гора, Македонија и Косово и Метохија;
- Успостављен је Сремски фронт, који је након вишемесечних рововских борби пробијен 12. априла 1945. године.
НОВЈ је 1. марта 1945. године преименована у Југословенску армију. Иако је Трећи рајх безусловно капитулирао 9. маја, ратне операције против окупатора и квислиншких јединица на тлу Југославије окончане су тек 15. маја 1945. године.
Биланс рата на простору Југославије
Партизански покрет је герилском и фронтовском борбом дао огроман допринос савезничкој победи, држећи везане снажне немачке дивизије током читавог рата. Истовремено, ратни сукоб је имао карактер крвавог грађанског рата; четнички покрет се услед тактике чекања, злочина над цивилима и колаборације потпуно компромитовао и изгубио подршку Савезника.
Победничке комунистичке власти су по завршетку рата спровеле строге мере обрачуна не само са квислинзима већ и са стварним и потенцијалним политичким противницима новог поретка (укључујући суђење Дражи Михаиловићу на Београдском процесу 1946. године).
Демографски губици били су огромни. Док су званични послератни подаци истицали 1,7 милиона жртава, савремене научне процене говоре о приближно 1.050.000 страдалих становника. Према укупном укупном уделу жртава у односу на број становника, Југославија је била трећа земља по страдању у свету, одмах иза Пољске и Совјетског Савеза.
