2.7. Холокауст, геноцид и злочини на простору Југославије у Другом светском рату

Холокауст на простору немачке окупационе зоне у Србији

• Увођење антисемитских мера: Након априлског слома Краљевине Југославије 1941. године, немачка војна управа у Србији, уз помоћ домаћих колаборационистичких органа (пре свега Специјалне полиције и њеног Одсека за Јевреје и Цигане), започела је прогон јеврејске популације. Наредбом од 19. априла 1941. шеф безбедносних снага Вилхелм Фухс наложио је регистрацију свих Јевреја, након чега су присиљени на ношење жутих трака са Давидовом звездом, одузета су им грађанска права, конфискована имовина и забрањен рад у јавним и приватним службама.
• Масовна стрељања мушкараца (јесен 1941): Мушкарци су првобитно затварани у концентрационе логоре Топовске шупе у Београду, логор на Сави у Шапцу и Црвени крст у Нишу. Одатле су масовно одвођени на стратишта у Јајинцима, Јабуци код Панчева, Засавици и Бубњу крај Ниша, где су погубљени у склопу немачких одмазди.
• Јеврејски логор Земун (Сајмиште): Од децембра 1941. до фебруара 1942. године преосталих око 7.000 јеврејских жена, деце и стараца интернирано је у новоформирани логор на Београдском сајмишту. Иако се логор територијално налазио у саставу НДХ, био је под директном немачком управом, док се београдска општина старала о логистици.
• Гушење у „душегупки” (март – мај 1942): Између средине марта и 10. маја 1942. нацисти су ликвидирали готово све заточенике Сајмишта помоћу специјалног камиона – покретне гасне коморе, након чега су тела покопана у масовним гробницама у Јајинцима. Након уништења Јеврејског логора, локација је претворена у Прихватни логор Земун за припаднике покрета отпора.
• Страдање избеглица и биланс: Од 55.000 јеврејских емиграната који су прошли кроз Југославију између 1933. и 1941. године, почетак рата је на овом тлу блокирао око 4.000 људи. Међу њима је био и „Кладовски транспорт” са 1.200 избеглица; њихови мушкарци стрељани су у Засавици октобра 1941, док су жене и деца угушени на Сајмишту. У немачкој зони у Србији убијено је око 14.800 од 17.800 Јевреја (83,1%).

Холокауст и злочини окупатора на другим окупационим подручјима у Србији

• Мађарска окупациона зона (Бачка): Мађарске окупационе снаге спровеле су у јануару 1942. године Новосадску рацију у јужној Бачкој, током које је зверски побијено приближно 4.000 цивила (више од 2.500 Срба и преко 1.000 Јевреја). У пролеће 1944. преостали Јевреји из Бачке масовно су депортовани у логор смрти Аушвиц–Биркенау, чиме је страдало око 77% предратне јеврејске популације овог подручја.
• Бугарска окупациона зона (Југоисточна Србија и Македонија): Применом бугарског антисемитског законодавства, окупационе власти су у марту 1943. године ухапсиле и депортовале скоро целокупно јеврејско становништво у логор Треблинка, усмртивши преко 93% заједнице.
• Косово и Метохија: Након капитулације Италије у септембру 1943. године, контролу преузимају немачке снаге. У мају 1944. припадници СС дивизије „Скендербег” похапсили су преостале Јевреје и транспортовали их преко Сајмишта у логор Берген–Белзен.
• Укупни губици: На тлу целокупне Србије уништено је око 80% јеврејског становништва (приближно 27.000 од 33.500), док је на нивоу целе Југославије у Холокаусту страдало око 82% јеврејске заједнице (око 67.000 од 82.000 људи).

Геноцид над Ромима

• Дискриминација и обележавање: Крајем маја 1941. немачке окупационе власти у Србији увеле су антиромске прописе. Сви Роми старији од 16 година били су обавезни да носе жуте траке са ознаком „Циганин”, ускраћена су им права на запослење, коришћење градског превоза и слободно кретање.
• Категоризација и одмазде: Од јула 1941. окупатор је формално раздвојио стално настањене Роме од чергара. Ипак, током јесени 1941. ромски мушкарци масовно су стрељани као таоци ради испуњавања квота одмазде (100 цивила за једног убијеног немачког војника, 50 за рањеног).
• Интернирање и жртве: Ромске жене и деца затварани су у логор на Сајмишту, где су многи умрли услед глади и смрзавања, док је део породица са сталним боравком касније пуштен. На подручју немачке окупационе зоне у Србији живот је изгубило око 2.500 Рома, док се укупан број убијених Рома на територији Југославије (највећим делом у НДХ) процењује на око 25.000.

Геноцид над Србима у НДХ

• Успостављање НДХ и институционални терор: Проглашењем квислиншке Независне Државе Хрватске 10. априла 1941. на челу са Антом Павелићем, покренут је државни пројекат истребљења српског народа, паралелно са уништењем Јевреја и Рома. Срби су проглашени непријатељима, забрањена је ћирилица, конфискована је њихова имовина, наметнуто ношење плаве траке са словом „П”, а спровођене су мере масовног протеривања, присилног католичења и директних покоља на кућним праговима.
• Систем концентрационих логора: Пре формирања главног логора, усташе су у пролеће 1941. основале систем логора Госпић–Јадовно–Паг. У августу 1941. утемељен је комплекс концентрационих логора и логора смрти Јасеновац, са кључним целинама: Циглана, Стара Градишка и стратиште Доња Градина.
• Број жртава: На територији НДХ убијено је најмање 500.000 Срба. У самом логору Јасеновац до сада је поименично пописано око 89.000 страдалих различитих националности (највише Срба, затим Јевреја, Рома и антифашиста). Процене укупног броја убијених у Јасеновцу крећу се од 350.000 до 700.000 људи.
• Пробој из Јасеновца (22. април 1945): Око 1.200 преосталих затвореника покушало је очајнички пробој кроз митраљеску ватру и жице; само нешто више од 100 људи успело је да преживи. Овај датум Република Србија обележава као Дан сећања на жртве Холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.
• Хуманитарни рад Диане Будисављевић: Аустријанка Диана Будисављевић организовала је широку приватну акцију спасавања којом је из усташких логора (нарочито након офанзива на Козари, Кордуну и Банији) извучено и збринуто више хиљада српске деце.