Најважније из лекције
План-резиме
-
Опште карактеристике Другог светског рата (1939–1945)
- Највећи оружани сукоб у историји са процењених 50 милиона жртава (већином цивили); вођен као тотални рат уз коришћење најсавременије технике и масовне злочине.
- Главни савези:
- Силе Осовине (Немачка, Италија, Јапан).
- Антифашистичка коалиција (Велика Британија, СССР, САД).
- Узроци: незадовољство версајским поретком, економска криза, експанзионизам и нацистичко-фашистичка идеологија стварања „животног простора”.
-
Доминација сила Осовине и ратна прекретница (1939–1942)
- Почетак рата у Европи:
- Напад Немачке на Пољску 1. септембра 1939. (повод за објаву рата од стране Британије и Француске 3. септембра); СССР заузео источни део Пољске, прибалтичке земље и део Финске.
- Блицкриг 1940: окупација Данске, Норвешке, Холандије, Белгије и Луксембурга; капитулација Француске (22. јун 1940) и успостављање квислиншког режима у Вишију под маршалом Петеном.
- Битка за Британију (јул–октобар 1940): први неуспех Хитлера у ваздушном рату.
- Потписивање Тројног пакта у септембру 1940. године.
- Ширење рата (1941):
- Операција „Барбароса” (22. јун 1941) – напад Немачке на СССР; почетак опсаде Лењинграда и одбрана Москве.
- Атлантска повеља (14. август 1941) – темељ будућих Уједињених нација.
- Напад Јапана на Перл Харбур (7. децембар 1941) – улазак САД у рат.
- Прекретнице 1942. године:
- Пацифик: битка код Мидвеја (јун 1942) – пораз јапанске морнарице.
- Северна Африка: Друга битка код Ел Аламејна (новембар 1942) – Монтгомери поразио Ромелов афрички корпус.
- Почетак рата у Европи:
-
Победа Антифашистичке коалиције (1943–1945)
- Источни фронт и Средоземље:
- Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943) и битка код Курска (лето 1943) – потпуни преокрет у корист Црвене армије.
- Савезничко искрцавање на Сицилији и капитулација Италије (септембар 1943).
- Савезничке конференције „Велике тројке” (Черчил, Стаљин, Рузвелт):
- Техеранска конференција (новембар 1943).
- Кримска конференција на Јалти (фебруар 1945).
- Слом фашизма у Европи и на Пацифику:
- Дан Д (6. јун 1944) – операција „Оверлорд”, искрцавање савезника у Нормандији под командом генерала Ајзенхауера и ослобођење Париза.
- Капитулација Немачке потписана 9. маја 1945. након пада Берлина (Дан победе над фашизмом).
- Атомски напади САД на Хирошиму (6. август) и Нагасаки (9. август 1945) – безусловна капитулација Јапана 2. септембра 1945. године.
- Источни фронт и Средоземље:
-
Холокауст и нацистички злочини
- Идеолошка основа: антисемитизам и нацистичка расна теорија.
- Фазе прогона у Немачкој:
- Нирнбершки расни закони (1935) – одузимање грађанских права Јеврејима.
- „Кристална ноћ” (9–10. новембар 1938) – почетак физичког погрома, рушење синагога и радњи.
- Систематско истребљење („Коначно решење”):
- Формирање гета (највећи Варшавски гето).
- „Холокауст мецима” (1941) – масовна стрељања на истоку (Баби Јар код Кијева).
- Ванзејска конференција (јануар 1942) – индустријализација убијања у логорима смрти (Аушвиц–Биркенау, Треблинка, Белзец, Собибор, Хелмно, Мајданек).
- Последице и сећање:
- Убијено око 6 милиона Јевреја; мета геноцида били су и Роми, Словени, особе са инвалидитетом и политички неистомишљеници.
- Ослобођење Аушвица (27. јануар 1945) – Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
- Нирнбершки процес (1945–1946) – суђење врху нацистичког режима; израелско признање „Праведник међу народима” за спасавање Јевреја.
-
Слом и окупација Краљевине Југославије (1941)
- Политичка криза:
- Влада Цветковић–Мачек потписала Протокол о приступању Тројном пакту у Бечу 25. марта 1941.
- Војни пуч официра (Симовић, Мирковић) 27. марта 1941, обарање владе, проглашење пунолетства краља Петра II и масовне антифашистичке демонстрације.
- Априлски рат:
- Напад Немачке и савезника без објаве рата 6. априла 1941. уз разарање Београда.
- Капитулација војске 17. априла 1941; одлазак краља и владе у емиграцију (Лондон).
- Комадање територије:
- Проглашење марионетске Независне Државе Хрватске (10. април 1941) под усташким режимом Анте Павелића.
- Немачка војна управа у Србији (уз колаборацију Аћимовића, касније владе Милана Недића и покрета „Збор” Димитрија Љотића).
- Остали делови анектирани или окупирани од стране Италије, Мађарске и Бугарске.
- Политичка криза:
-
Устанак и рат у Југославији (1941–1945)
- Покрети отпора:
- Народноослободилачки покрет (партизани) – предвођен КПЈ и Јосипом Брозом Титом; антифашистичка и социјална револуција.
- Југословенска војска у отаџбини (четници) – предвођена пуковником Драгољубом Дражом Михаиловићем; монархистички покрет који касније клизи у колаборацију и грађански рат против партизана.
- Развој операција:
- Устанак 1941: акција у Белој Цркви (7. јул), формирање слободне територије („Ужичка република”), немачка одмазда „100 за једног” (масовна стрељања у Крагујевцу 21. октобра, Краљеву, Драгинцу, Шапцу).
- Прелазак тежишта борби у БиХ (1942–1943): битка на Козари (1942), стварање Бихаћке републике, битка на Неретви и битка на Сутјесци (1943).
- Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу (29. новембар 1943): одлука о федеративном уређењу, забрана повратка краљу, успостављање НКОЈ-а као владе. Четнички одговор: Светосавски конгрес у селу Ба (јануар 1944).
- Политички преокрет: споразум Тито–Шубашић (1944) и одлука савезника и краља да признају НОВЈ.
- Завршне операције:
- Неуспели немачки десант на Дрвар (мај 1944).
- Спој са Црвеном армијом и ослобођење Београда (20. октобар 1944).
- Пробој Сремског фронта (12. април 1945); крај ратних дејстава у Југославији 15. маја 1945. године.
- Губици Југославије: званично 1,7 милиона, према новијим проценама око 1.050.000 страдалих (треће место у Европи по релативном броју жртава).
- Покрети отпора:
-
Геноцид и ратни злочини на тлу Југославије
- Страдање Јевреја (Холокауст):
- На подручју Србије убијено преко 80% предратних Јевреја; логори Топовске шупе, Бањица, Црвени крст, Шабац, уз масовна стрељања у Јајинцима, Јабуци и Засавици.
- Јеврејски логор Земун на Београдском сајмишту – гушење жена и деце у покретној гасној комори („душегупка”) до маја 1942.
- Злочини окупатора у другим деловима: Новосадска рација (мађарски фашисти, јануар 1942), бугарске депортације у Треблинку (1943), СС дивизија Скендербег на КиМ (1944).
- Геноцид над Ромима:
- Око 25.000 страдалих у Југославији кроз масовна стрељања талаца и логоре.
- Геноцид над Србима у НДХ:
- Државна политика усташког режима: масовни покољи, насилно прекрштавање у католичанство, протеривање и уништење српског народа (најмање 500.000 страдалих).
- Системи логора: комплекс Госпић–Јадовно–Паг (1941) и логорски комплекс Јасеновац (Циглана, Стара Градишка, Доња Градина).
- Пробој логораша из Јасеновца 22. априла 1945. (Дан сећања на жртве Холокауста и геноцида).
- Хуманитарне акције: Диана Будисављевић спасила више хиљада српске деце из усташких логора.
- Страдање Јевреја (Холокауст):
Лекција кроз датуме
20 век | Događaji iz XX veka
Vremenski period kojem pripadaju istorijski događaji Drugog svetskog rata, odnosno period sloma Jugoslavije, okupacije, otpora i oružanog ustanka na njenoj teritoriji.
1903 г. | Прво објављивање „Протокола Сионских мудраца”
Овај антисемитски памфлет и познати историјски фалсификат, који описује наводну јеврејску заверу за владавину светом, први пут је објављен у Русији, након чега се проширио Европом и снажно утицао на стварање антисемитских ставова.
11 ноември 1918 г. | Потписивање примирја у Првом светском рату
Немачка је потписала примирје у вагону у Компјењу, у истом оном у којем ће Француска 1940. године потписати капитулацију у Другом светском рату.
1919 г. | Оснивање Нацистичке партије
Адолф Хитлер оснива Нацистичку партију чија је политичка идеологија од самог почетка била заснована на отвореном антисемитизму и мржњи према Јеврејима.
1920 г. | Прво издање „Протокола Сионских мудраца” на немачком језику
Штампано је прво немачко издање овог антисемитског списа који су нацисти касније обилато користили у својој пропаганди.
1933 г. | Долазак нациста на власт у Немачкој
Доласком Адолфа Хитлера и нациста на власт створени су услови за систематско спровођење политике прогона Јевреја, неаријевских народа и политичких неистомишљеника.
септември 1935 г. | Доношење Нирнбершких расних закона
Постављен је законски оквир за прогон Јевреја, Рома и других „неаријеваца”. Јевреји су лишени грађанских права и забрањено им је ступање у бракове са припадницима немачке расе.
1938 г. | Аншлус и долазак Трећег рајха на границе Краљевине Југославије
Након аншлуса (припајања Аустрије Немачкој), Трећи рајх је дошао на границе Краљевине Југославије. Због овога се Југославија до 1941. године нашла готово потпуно окружена земљама које су биле у савезу са нацистичком Немачком, што је утицало на њену спољну политику.
9 ноември 1938 г. | Кристална ноћ (Kristallnacht)
У ноћи између 9. и 10. новембра започео је отворени погром Јевреја широм Немачке. Уништено је 267 синагога, демолирано 7.500 јеврејских радњи и убијено више десетина Јевреја.
1939 г. | Кладовски транспорт
Група од 1200 јеврејских избеглица из средње Европе покушала је преко територије Југославије да се пребаци за Палестину. Задржани су код Кладова, а затим упућени у Шабац, где су дочекали почетак Другог светског рата.
1 септември 1939 г. | Почетак Другог светског рата и инвазија на Пољску
Немачка је напала Пољску, чиме је започео највећи оружани сукоб у историји човечанства. Након слабог отпора, Немачка је заузела Варшаву и највећи део земље, док је СССР заузео источни део.
1 септември 1939 г. | Напад Немачке на Пољску и почетак Другог светског рата
Овај догађај означио је почетак рата током којег ће бити спроведен Холокауст, који ће резултирати убиством око 6 милиона припадника јеврејског народа.
3 септември 1939 г. | Велика Британија и Француска објављују рат Немачкој
Користећи напад на Пољску као повод, Велика Британија и Француска званично су објавиле рат нацистичкој Немачкој.
1940 г. | Проширење Тројног пакта (1940)
Током 1940. године, војном савезу сила Осовине (Тројном пакту) званично су приступиле Мађарска, Румунија и Словачка.
април 1940 г. | Инвазија Немачке на Данску и Норвешку
У оквиру стратегије муњевитог рата ("блицкриг"), Немачка је окупирала ове државе како би осигурала војне базе на Северном мору за даљи наставак операција.
май 1940 г. | Освајање Холандије, Луксембурга и Белгије
Немачка војска је освојила Холандију и Луксембург, а затим преко планина Ардена ушла у Белгију, заобилазећи најјаче линије француске одбране.
18 юни 1940 г. | Историјски говор Винстона Черчила
Британски премијер Винстон Черчил одржао је чувени говор ("То је био њихов најславнији час") у којем је истакао одлучност Велике Британије да се никада не преда.
22 юни 1940 г. | Капитулација Француске
Након муњевитог продора немачких трупа, Француска је капитулирала. Северни део земље са Паризом је окупиран, док је на југу успостављен квислиншки режим у Вишију на челу са маршалом Петеном.
юли 1940 г. | Почетак Битке за Британију
Почела је највећа ваздушна битка у историји у којој је немачка авијација масовно бомбардовала британске војне циљеве и градове у циљу припреме за копнену инвазију.
27 септември 1940 г. | Потписивање Тројног пакта
Представници Немачке, Италије и Јапана потписали су Тројни пакт, чиме је званично створен војни савез сила Осовине, уз обавезу међусобне помоћи.
октомври 1940 г. | Завршетак Битке за Британију
Британско ваздухопловство успело је да се одбрани и заустави немачке нападе, што је представљало први велики Хитлеров неуспех у рату.
15 ноември 1940 г. | Оснивање Варшавског гета
На простору окупиране Пољске нацисти оснивају највећи гето у ком је било смештено око 400.000 Јевреја у изузетно тешким условима живота.
1941 г. | Бугарска приступа Тројном пакту
Бугарска се званично придружила савезу Немачке, Италије и Јапана, омогућавајући даље ширење нацистичког утицаја на Балкану.
1941 г. | Почетак Другог светског рата у Југославији
Почетак рата на простору Краљевине Југославије означио је крај периода (од 1933. године) током којег је преко ове територије прошло око 55.000 јеврејских избеглица.
1941 г. | Stvaranje Užičke republike
Tokom leta i jeseni, partizanske jedinice oslobodile su značajnu teritoriju zapadne Srbije i Šumadije. Na slobodnoj teritoriji, poznatoj kao Užička republika, povremeno je dolazilo do saradnje partizanskog i četničkog pokreta.
25 март 1941 г. | Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту
Председник југословенске владе Драгиша Цветковић потписао је у Бечу Протокол о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту. Одредбама пакта, Немачка и Италија су Југославији гарантовале очување територијалног интегритета, суверенитета и неучествовање у војним операцијама.
25 март 1941 г. | Pismo Svetolika Dragačevca Adolfu Hitleru
Penzionisani sreski načelnik iz Paraćina, Svetolik Dragačevac, uputio je pismo vođi Trećeg rajha u kojem iznosi otvorene antifašističke stavove, zbog čega je kasnije zatočen u logoru Mauthauzen.
27 март 1941 г. | Војни пуч у Београду
У ноћи између 26. и 27. марта, група официра југословенског ратног ваздухопловства предвођена генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем извршила је војни пуч. Збачена је влада Цветковић–Мачек, а малолетни краљ Петар II Карађорђевић је проглашен пунолетним како би формално преузео власт.
27 март 1941 г. | Мартовске демонстрације
На улицама Београда и других југословенских градова народ је спонтано изашао на масовне демонстрације против приступања Тројном пакту. Узвикиване су познате патриотске пароле: „Боље гроб, него роб!” и „Боље рат него пакт!”.
6 април 1941 г. | Напад на Југославију и Грчку
Немачка је окупирала Југославију и Грчку како би осигурала југоисточну Европу и војне базе пред планирану инвазију на Совјетски Савез.
6 април 1941 г. | Почетак Априлског рата и бомбардовање Београда
Немачка је са својим савезницима (Италијом, Мађарском и Бугарском) напала Краљевину Југославију без објаве рата, у знак одмазде због иступања из Тројног пакта. Рано ујутру почело је разорно бомбардовање Београда у којем је страдало више од 2.000 грађана и уништена Народна библиотека. Овај датум означава почетак Другог светског рата на простору Југославије.
6 април 1941 г. | Napad na Jugoslaviju i razaranje Beograda
Napad nacističke Nemačke i njenih saveznika na Jugoslaviju, tokom kojeg je bombardovan i teško razoren Beograd. Ovo je označilo početak okupacije i podele jugoslovenske teritorije.
10 април 1941 г. | Проглашење Независне Државе Хрватске (НДХ)
У току Априлског рата проглашена је марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ), која је обухватала Хрватску, Босну и Херцеговину и Срем. На челу ове творевине био је вођа усташког покрета Анте Павелић, који је одмах започео бруталан терор, убијање и протеривање Срба, Јевреја и Рома.
10 април 1941 г. | Стварање Независне Државе Хрватске (НДХ)
Током агресије сила Осовине на Југославију створена је фашистичка марионетска држава НДХ на челу са Антом Павелићем. Убрзо је уведено расно законодавство уперено против Срба, Јевреја и Рома.
17 април 1941 г. | Капитулација војске Краљевине Југославије
Након слабог отпора, југословенска војска је званично капитулирала, чиме је завршен Априлски рат. Краљ Петар II и државни врх напустили су земљу и отишли у Лондон. Југославија је окупирана, подељена између Немачке и њених савезника, а близу 190.000 војника је одведено у заробљеништво.
19 април 1941 г. | Наредба о попису београдских Јевреја
Вилхелм Фухс, шеф Специјалне јединице немачких безбедносних снага, наредио је попис београдских Јевреја. Морали су да се пријаве полицији како би добили жуте траке са Давидовом звездом.
май 1941 г. | Formiranje Ravnogorskog pokreta
Pukovnik Jugoslovenske vojske Dragoljub Draža Mihailović organizovao je pokret otpora, poznatiji kao Četnički pokret. Pokret je bio pretežno srpskog nacionalnog karaktera, odan kralju i jugoslovenskoj vladi u Londonu.
май 1941 г. | Почетак антиромских мера у немачкој окупационој зони
Од краја маја 1941. године, Роми су подвргнути званичним мерама окупационе управе. Морали су да носе жуте траке са натписом „Циганин” и суочили су се са низом забрана у циљу понижавања и економског уништења.
22 юни 1941 г. | Операција „Барбароса“ (Напад на СССР)
Нацистичка Немачка је без објаве рата напала Совјетски Савез. Напад је био усмерен у три правца: према Лењинграду, Москви и Стаљинграду.
22 юни 1941 г. | Операција Барбароса
Нападом Немачке на СССР долази до интензивирања Холокауста и почетка фазе познате као „Холокауст мецима”, коју су обележила масовна стрељања Јевреја на истоку Европе.
юли 1941 г. | Промена мера према Ромима („чергари” и стално настањени)
Окупациона управа почиње да прави разлику између Рома који су могли да докажу сталну настањеност и такозваних „чергара” који су мењали место боравка. „Чергари” су сматрани опасним због могућности преношења информација непријатељу.
7 юли 1941 г. | Početak oružanog ustanka u Srbiji
U Beloj Crkvi kod Krupnja, Žikica Jovanović Španac usmrtio je dvojicu pripadnika kolaboracionističke žandarmerije na zboru na kojem je pozivao narod na oružani otpor. Ovo se smatra prvom značajnijom akcijom komunista i početkom ustanka u Srbiji.
август 1941 г. | Formiranje kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Uspostavljena je takozvana Vlada narodnog spasa na čelu sa Milanom Nedićem. Vlada je bila u potpunosti potčinjena nemačkim okupacionim vlastima i aktivno je učestvovala u suzbijanju antifašističkih pokreta i sprovođenju nacističke politike.
август 1941 г. | Формирање система концентрационог логора Јасеновац
Усташке власти формирале су логорски комплекс Јасеновац са циљем потпуног уништења Срба, Јевреја и Рома. Овом систему је претходила Госпићка група логора формирана на почетку рата.
14 август 1941 г. | Потписивање Атлантске повеље
Председник САД Френклин Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил донели су политичку декларацију којом су утврђени основни циљеви у борби против нацизма и принципи будућег мира.
септември 1941 г. | Наредба о ношењу „жуте Давидове звезде”
Рајнхард Хајдрих издаје наредбу по којој су сви Јевреји старији од 6 година на простору Немачке и окупираних територија у обавези да на видљивом делу одеће носе овај симбол ради обележавања.
септември 1941 г. | Злочин у Баби Јару
Крајем септембра, у месту Баби Јар код Кијева, нацисти и њихови помагачи извршили су масовну егзекуцију убивши више од 30.000 Јевреја.
септември 1941 г. | Franc Beme postavljen za vojnog komandanta u Srbiji
Nemački general Franc Beme preuzeo je vojnu upravu u Srbiji sa ciljem surovog gušenja ustanka i sprovođenja najrepresivnijih mera, što je rezultiralo masovnim streljanjima civilnog stanovništva.
8 септември 1941 г. | Почетак опсаде Лењинграда
Немачка војска је започела вишегодишњу блокаду Лењинграда, током које је од глади, смрзавања и гранатирања страдало више од милион цивила.
октомври 1941 г. | Масовна стрељања мушкараца из Кладовског транспорта
У Засавици крај Шапца стрељани су мушкарци из „Кладовског транспорта”, заједно са шабачким Јеврејима и Ромима у склопу масовних окупаторских одмазди.
21 октомври 1941 г. | Masovno streljanje civila i đaka u Kragujevcu
Kao odmazda za gubitke (100 za ubijenog, 50 za ranjenog vojnika), nemačke okupacione trupe izvršile su masovno streljanje u Kragujevcu (između 19. i 21. oktobra). Streljano je oko 2792 civila, uključujući i đake kragujevačke gimnazije.
ноември 1941 г. | Окупација западних совјетских територија
До овог месеца, немачка армија је успешно заузела територије Украјине, Белорусије и балтичких република (Литваније, Летоније и Естоније).
ноември 1941 г. | Масовна стрељања у немачкој окупационој зони (јесен 1941)
Током јесени 1941. године долази до масовног стрељања мушкараца Јевреја и Рома који су се претходно налазили у концентрационим логорима попут Топовских шупа, у Шапцу и Нишу. Стрељања су вршена у Јајинцима, Јабуци, Засавици и Бубњу.
декември 1941 г. | Slom ustanka u Srbiji
Označava kraj prve faze ustanka i kraj Užičke republike. Nemačke trupe su početkom decembra zaposele četničko uporište na Ravnoj gori, partizanske snage su se povukle u pravcu Raške i Bosne, a Nemci su do kraja godine povratili punu kontrolu u Srbiji.
декември 1941 г. | Оснивање Јеврејског логора Земун на Сајмишту
Од децембра 1941. до краја фебруара 1942. године, јеврејске жене, деца, као и преостали мушкарци и неки Роми, спроведени су у новоосновани Јеврејски логор Земун (на Београдском сајмишту), који се налазио на територији НДХ али под управом немачких власти из Србије.
7 декември 1941 г. | Напад на Перл Харбур и улазак САД у рат
Јапанска авијација је изненада бомбардовала америчку поморску базу Перл Харбур на Хавајима. Овај догађај је био повод да Сједињене Америчке Државе уђу у Други светски рат.
1942 г. | Smrt Svetolika Dragačevca
Svetolik Dragačevac je preminuo u nacističkom logoru Mauthauzen, u koji je odveden zbog otvorenog suprotstavljanja fašizmu i pisanja pisma Adolfu Hitleru.
1942 г. | Pogubljenje Stjepana Steve Filipovića
Istaknuti borac partizanskog odreda javno je pogubljen. Ostao je upamćen kao simbol otpora zbog slike sa vešala na kojoj uzdignutih ruku uzvikuje antifašističke parole.
1942 г. | Osuđivanje "Levih skretanja" u KPJ
U proleće 1942. godine, Komunistička partija Jugoslavije morala je da se ogradi od takozvanih "levih skretanja" – političkog terora i likvidacija koje su sprovodili nad ideološkim protivnicima u Crnoj Gori i Hercegovini.
1942 г. | Bitka na Kozari i stradanje civilnog stanovništva
Tokom velike ofanzive ustaških i nemačkih snaga na planinu Kozaru, partizanski pokret je pružio otpor, ali je stradalo više desetina hiljada srpskih civila koji su ubijeni na kućnom pragu ili odvedeni u ustaške logore.
януари 1942 г. | Новосадска рација у Бачкој
Мађарска војска и полиција извршиле су масовни злочин на простору јужне Бачке и Новог Сада. Убијено је око 4.000 људи, претежно Срба и Јевреја.
20 януари 1942 г. | Ванзејска конференција
На језеру Ванзе поред Берлина одржан је састанак највиших званичника Трећег рајха на коме је развијен план за „коначно решење” јеврејског питања, односно депортацију и масовно истребљење у логорима смрти.
март 1942 г. | Долазак покретне гасне коморе „душегупке”
У Београд и Јеврејски логор Земун стигао је специјално конструисан камион, покретна гасна комора у којој су затвореници убијани гушењем током вожње до стратишта у Јајинцима.
10 май 1942 г. | Окончање масовних убистава у Јеврејском логору Земун
До овог датума су заточеници Јеврејског логора Земун убијени гушењем у „душегупки”, чиме је логор испражњен. Ово означава крај примарне фазе Холокауста у немачкој окупационој зони Србије.
юни 1942 г. | Битка код Мидвеја
Америчке поморске снаге нанеле су тежак пораз јапанској флоти на Пацифику, чиме је заустављена јапанска офанзива и преокренут ток рата на овом ратишту.
август 1942 г. | Почетак битке за Стаљинград
Започела је једна од најкрвавијих и најважнијих битака на Источном фронту између Црвене армије и војске нацистичке Немачке за контролу над градом Стаљинградом.
октомври 1942 г. | Почетак друге битке код Ел Аламејна
Започела је кључна битка на северноафричком ратишту у којој су се сукобиле британске снаге под командом генерала Монтгомерија и немачко-италијанске јединице предвођене Ервином Ромелом.
ноември 1942 г. | Завршетак битке код Ел Аламејна
Почетком месеца, Британци су нанели тежак пораз немачком афричком корпусу, натеравши Ромелове италијанско-немачке оклопне јединице на повлачење према Тунису.
ноември 1942 г. | Oslobođenje Bihaća i stvaranje Bihaćke republike
Partizanske snage su oslobodile Bihać i stvorile široku oslobođenu teritoriju koja je obuhvatala Bosansku Krajinu, Liku, Baniju, Kordun i Gorski Kotar, poznatu pod imenom Bihaćka republika.
23 декември 1942 г. | Zapis iz dnevnika sveštenika Grigorija Gliše Babovića
Šabački sveštenik zabeležio je teško stanje i svedočanstvo o razočaravajućoj ratnoj svakodnevici, ekstremnom siromaštvu i potpunoj nestašici hrane na pijacama okupirane Srbije.
1943 г. | Завршетак битке за Стаљинград
Окончана је најжешћа битка на Источном фронту која је трајала током 1942. и 1943. године, чиме је совјетска Црвена армија успешно зауставила продор немачке војске.
1943 г. | Пораз Немачке код Стаљинграда
Једна од најважнијих битака која је означила прекретницу у Другом светском рату.
20 януари 1943 г. | Почетак Битке на Неретви
Почела је једна од највећих битака на југословенском ратишту. Партизанске јединице су са великим бројем рањеника биле опкољене у долини Неретве, али су успеле да пробију обруч Италијана и усташа, пређу преко срушеног моста и поразе четничке снаге. Битка је трајала до 1. априла 1943. године.
февруари 1943 г. | Pobeda Crvene armije u Staljingradskoj bici
Nakon žestokih borbi vođenih od avgusta 1942. godine, Crvena armija je odnela pobedu u bici za Staljingrad, važan industrijski centar na reci Volgi. Bitka je odnela skoro 2 miliona života i označila prekretnicu na Istočnom frontu.
март 1943 г. | Депортација Јевреја из бугарске окупационе зоне
Ухапшени су скоро сви Јевреји са територија југоисточне Србије и данашње Северне Македоније које је анектирала Бугарска. Депортовани су и убијени у логору Треблинка.
7 март 1943 г. | Смрт Долорес Божовић
Девојчица Долорес Божовић, ћерка докторке Саше Божовић, преминула је од последица смрзавања, исцрпљености и глади, поставши симбол страдања деце и мајки у рату, о чему сведочи познати мемоарски роман "Теби, моја Долорес".
април 1943 г. | Устанак у Варшавском гету
Током априла и маја избија оружани устанак Јевреја у Варшавском гету против нацистичких окупатора.
15 май 1943 г. | Почетак Битке на Сутјесци
Почела је најтежа битка у 1943. години, у којој су партизанске јединице претрпеле огромне губитке. Највише су страдали рањеници који нису успели да се извуку из непријатељског обруча. Ова битка, заједно са Неретвом, била је прекретница јер је НОВЈ након ње стекла статус савезника. Битка је трајала до 15. јуна 1943. године.
юни 1943 г. | Пребацивање четничких снага у Србију
Након што су немачке трупе разоружале четничке јединице у Црној Гори и источној Херцеговини, а део припадника депортовале у логоре у Немачкој, Драгољуб Михаиловић је крајем јуна пребацио преостале снаге у Србију.
юли 1943 г. | Kurska bitka
Nemačka je povela novu ofanzivu, ali je Crvena armija odnela pobedu u ovoj bici, koja se smatra najvećom tenkovskom bitkom u istoriji ratovanja. Nakon nje, Nemci gube inicijativu, a Crvena armija počinje nezadrživ prodor prema Berlinu.
юли 1943 г. | Saveznička invazija na Siciliju
Britanska i američka vojska započele su ofanzivu na Mediteranu iskrcavanjem na ostrvo Siciliju, odakle su nastavili sa osvajanjem Apeninskog poluostrva.
септември 1943 г. | Капитулација Италије и почетак Холокауста на Косову и Метохији
Након пада Италије, започињу мере које ће довести до Холокауста на територији Косова и Метохије, која је до тада била под италијанском окупацијом.
8 септември 1943 г. | Kapitulacija Italije
Italija je potpisala kapitulaciju usled savezničkog napredovanja, ali su Nemci zadržali kontrolu nad severnom Italijom u koju se sklonio fašistički vođa Benito Musolini.
ноември 1943 г. | Teheranska konferencija
Prvi sastanak takozvane „Velike trojke” (Vinston Čerčil, Josif Staljin i Frenklin Ruzvelt) na kom su vođe Antifašističke koalicije odlučivale o važnim vojnim i političkim pitanjima u vezi sa daljim vođenjem rata.
29 ноември 1943 г. | Друго заседање АВНОЈ-а у Јајцу
Одржано је историјско заседање на којем су донете најзначајније одлуке о будућем уређењу Југославије као демократске федеративне заједнице равноправних народа. АВНОЈ је конституисан као највиши законодавни орган, формиран је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као влада са Јосипом Брозом Титом на челу, а краљу Петру II забрањен је повратак у земљу. Заседање је трајало до 30. новембра.
1944 г. | Смрт совјетског обавештајца Рихарда Зоргеа
Рихард Зорге, обавештајац који је кључно допринео одбрани Москве тиме што је открио да Јапан неће напасти СССР, обешен је од стране Јапанаца. Касније је проглашен херојем СССР-а.
1944 г. | Смрт фелдмаршала Ервина Ромела
Један од најпознатијих немачких војсковођа, познат као "Пустињска лисица", извршио је самоубиство након што је био осумњичен за учешће у припреми атентата на Адолфа Хитлера.
1944 г. | Крај фазе масовних убистава на простору СССР-а
Окончан је период (од 1941. године) током ког су нацисти и њихови помагачи на простору окупираног Совјетског Савеза убили између 1 и 1,5 милиона Јевреја.
1944 г. | Операција Ваздушни мост (Халијард)
Током 1944. године спроведена је велика савезничка операција спасавања. Са импровизованог четничког аеродрома у селу Прањани евакуисано је око 500 савезничких, углавном америчких пилота, које су немачке снаге обориле изнад Југославије.
януари 1944 г. | Светосавски конгрес у селу Ба
Крајем јануара одржан је конгрес четничког покрета и српских грађанских политичара као одговор на одлуке АВНОЈ-а. Усвојен је програм који је захтевао обнављање Југославије као парламентарне монархије са династијом Карађорђевић, уз стварање посебних федералних јединица за Србе, Хрвате и Словенце.
27 януари 1944 г. | Завршетак опсаде Лењинграда
Након скоро три године тешких страдања и блокаде града, Црвена армија је коначно успела да пробије опсаду Лењинграда.
27 януари 1944 г. | Kraj opsade Lenjingrada
Jedinice Crvene armije uspele su da u potpunosti probiju nemačku blokadu i okončaju višegodišnju opsadu grada Lenjingrada.
април 1944 г. | Почетак депортације бачких Јевреја (пролеће 1944)
Од пролећа 1944. године започињу масовна убиства и депортације Јевреја из Бачке у Концентрациони логор Аушвиц – Биркенау.
май 1944 г. | Хапшење Јевреја на Косову и Метохији
Припадници новоформиране СС дивизије Скендербег похапсили су све Јевреје на КиМ и спровели их прво на Сајмиште, а затим у логор Берген-Белзен.
май 1944 г. | Усташке власти преузимају логор на Сајмишту
Управа над Прихватним логором Земун на Београдском сајмишту, који је до тада био у надлежности Немаца, у потпуности прелази под контролу усташких власти НДХ.
25 май 1944 г. | Десант на Дрвар
Немачке специјалне јединице извршиле су ваздушни десант у намери да униште политичко руководство партизанског покрета. Иако су заузели део територије уз велике губитке, операција није успела јер су се Јосип Броз Тито и Врховни штаб успешно извукли из обруча.
6 юни 1944 г. | Iskrcavanje u Normandiji (Dan D)
Započela je operacija „Overlord”. Pod komandom američkog generala Dvajta Ajzenhauera, savezničke trupe iskrcale su se na obale Normandije u Francuskoj, čime je otvoren novi front u Evropi.
6 юни 1944 г. | Дан Д
Искрцавање савезничких снага у Нормандији, што је убрзало слом нацистичке Немачке.
16 юни 1944 г. | Споразум Тито–Шубашић на Вису
Потписан је споразум између председника НКОЈ-а Јосипа Броза Тита и председника избегличке владе Ивана Шубашића. Избегличка влада је признала НОВЈ, АВНОЈ и НКОЈ, Шубашић се обавезао на помоћ партизанима и осуду колаборатора, док је Тито прихватио да се питање државног уређења (монархија или република) реши након рата вољом народа.
август 1944 г. | Oslobođenje Pariza
Savezničke snage su slomile nemački otpor i oslobodile Pariz. Vlast u Francuskoj preuzeo je general Šarl de Gol, vođa Francuskog pokreta otpora.
септември 1944 г. | Избијање Црвене армије на границу Југославије
Почетком септембра, јединице совјетске Црвене армије избиле су на југословенско-румунску границу, што је означило почетак заједничких операција са НОВЈ у циљу коначног ослобођења земље, почевши од источне Србије.
12 септември 1944 г. | Позив краља Петра II Карађорђевића четницима
По налогу западних Савезника, краљ Петар II упутио је проглас којим је одбацио Драгољуба Михаиловића као команданта Југословенске војске у отаџбини и позвао све четничке јединице да се ставе под команду јединица НОВЈ-а на челу са Титом.
октомври 1944 г. | Kraj kolaboracionističke vlade Milana Nedića
Završen je period postojanja i uprave takozvane Vlade narodnog spasa (formirane u avgustu 1941. godine), što obeležava i kraj organizovane domaće kolaboracionističke administracije u okupiranoj Srbiji.
октомври 1944 г. | Ослобођење Србије и крај Холокауста на тлу немачке окупационе зоне
Ослобођењем Београда и територије Србије у јесен 1944. године званично је окончан период спровођења Холокауста у немачкој окупационој зони, у којој је живот изгубило преко 83% јеврејског становништва.
20 октомври 1944 г. | Ослобођење Београда
Након жестоких вишедневних уличних борби, заједничким акцијама совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, ослобођен је главни град Београд.
декември 1944 г. | Nemačka ofanziva u Ardenima
Tokom zime 1944/45. godine, nemačka armija pružila je poslednji veliki otpor na zapadu u planinama u Belgiji, ali nije uspela da zadrži savezničke snage koje su se približavale Berlinu.
1945 г. | Завршетак Другог светског рата
Највећи оружани сукоб у историји човечанства званично је завршен. Рат је однео око 50 милиона живота, од којих су већина били цивили, те је остао упамћен као тотални рат у коме је на крају употребљена и атомска бомба.
1945 г. | Крај Другог светског рата
Завршетак рата дочекало је око 4 милиона преживелих европских Јевреја. Исте године започео је и Нирнбершки процес против нацистичких злочинаца.
27 януари 1945 г. | Ослобођење логора смрти Аушвиц-Биркенау
Јединице Црвене армије ослободиле су највећи нацистички логор смрти. Овај датум се обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
февруари 1945 г. | Krimska konferencija (Konferencija na Jalti)
Drugi sastanak „Velike trojke” održan na Jalti, gde su vođe Antifašističke koalicije odlučivale o uređenju sveta posle rata.
1 март 1945 г. | Преименовање НОВЈ у Југословенску армију
Народноослободилачка војска Југославије (НОВЈ) званично мења назив у Југословенска армија (ЈА), представљајући званичне оружане снаге нове државе под командом Јосипа Броза Тита.
април 1945 г. | Hapšenje i streljanje Benita Musolinija
Italijanski partizani uhvatili su i streljali Benita Musolinija u bekstvu. Njegovo telo je obešeno u Milanu, što je simbolično označilo pad fašizma u Italiji.
12 април 1945 г. | Пробој Сремског фронта
Јединице Југословенске армије пробиле су снажно утврђен Сремски фронт, на којем су се немачке снаге и трупе НДХ месецима грчевито браниле. Овим пробојем отворен је пут за коначно ослобођење Хрватске и Словеније.
22 април 1945 г. | Пробој логораша из Јасеновца и крај логора
Део преосталих заточеника одлучио се на пробој из система логора Јасеновац. Од 1200 људи, преживело је нешто више од стотину. Овај догађај уједно означава и крај постојања овог логора смрти, а у Републици Србији се обележава као Дан сећања на жртве Холокауста.
май 1945 г. | Crvena armija zauzima Berlin
Nakon napredovanja sa istoka preko Poljske, sovjetske trupe su preuzele kontrolu nad Berlinom, a nacistički vođa Adolf Hitler je počinio samoubistvo.
9 май 1945 г. | Kapitulacija Nemačke i završetak rata u Evropi (Dan pobede)
Potpisivanjem bezuslovne kapitulacije nacističke Nemačke zvanično je okončan Drugi svetski rat u Evropi. Ovaj datum se obeležava kao Dan pobede nad fašizmom, označavajući kraj jednog istorijskog perioda u Evropi.
9 май 1945 г. | Капитулација Немачке
Нацистичка Немачка је потписала безусловну капитулацију. Иако је ово означило крај рата у већем делу Европе, борбе против немачких и квислиншких формација на тлу Југославије су настављене.
15 май 1945 г. | Завршетак ратних операција на простору Југославије
Уништен је и последњи отпор немачких и квислиншких формација на тлу Југославије у Другом светском рату. Овим догађајем су формално окончана борбена дејства на југословенском ратишту.
15 май 1945 г. | Крај историјског периода: Други светски рат у Југославији
Овај датум означава званичан крај историјског периода Другог светског рата на територији Југославије. Завршен је период фашистичке окупације, антифашистичке борбе и грађанског рата, чиме су створени услови за успостављање нове социјалистичке државе и поретка.
6 август 1945 г. | Atomski napad na Hirošimu
Kako bi ubrzale kraj rata na Pacifiku, Sjedinjene Američke Države su upotrebile novo oružje za masovno uništenje bacivši prvu atomsku bombu na japanski grad Hirošimu.
9 август 1945 г. | Atomski napad na Nagasaki
Sjedinjene Američke Države su bacile drugu atomsku bombu na Japan, razorevši grad Nagasaki, što je dovelo do ogromnih civilnih žrtava.
2 септември 1945 г. | Kapitulacija Japana i završetak Drugog svetskog rata
Suočen sa katastrofalnim razaranjima od atomskih bombi, Japan je potpisao kapitulaciju. Time je zvanično okončan Drugi svetski rat, završavajući time najveći globalni sukob u istoriji.
1946 г. | Завршетак Нирнбершког процеса
Окончан је највећи међународни судски процес у ком су 24 највиша руководиоца Трећег рајха суђена за најтеже ратне злочине.
1948 г. | Оснивање државе Израел
Основана је јеврејска држава у коју се након Другог светског рата иселио велики број преживелих из Холокауста. Држава Израел је установила признање „Праведник међу народима”.
1960 г. | Хапшење Адолфа Ајхмана
Адолф Ајхман, високи официр СС-а који је учествовао у убијању Јевреја и успео да избегне суђење у Нирнбергу, ухапшен је у Аргентини и спроведен у Израел.
1961 г. | Суђење Адолфу Ајхману
Одржано је суђење у Јерусалиму на ком је Ајхман осуђен на смрт. Процес је пратила филозофкиња Хана Арент која је тада формулисала своју чувену тезу о „баналности зла”.
1966 г. | Подизање споменика „Камени цвет”
На месту некадашњег логора Јасеновац подигнут је меморијални споменик „Камени цвет”, дело архитекте Богдана Богдановића, у знак сећања на жртве.
18 октомври 1997 г. | Убиство Душана Јовановића
Припадници неформалне неонацистичке групе скинхедса убили су у центру Београда дванаестогодишњег дечака ромске националности док је ишао у самопослугу.
18 ноември 21 век | Убиство глумца Драгана Максимовића
Хулигани су у центру Београда брутално претукли глумца Драгана Максимовића јер су мислили да је Ром. Глумац је од последица пребијања преминуо.
Узроци и повод Другог светског рата
Други светски рат (1939–1945) представља најмасовнији оружани сукоб у људској историји, у коме су учествовале силе Осовине (Немачка, Италија, Јапан) против Антифашистичке коалиције (Велика Британија, СССР, САД). Сукоб је имао карактер тоталног рата јер су зараћене стране мобилисале све индустријске, људске и научне ресурсе, а употреба разорног наоружања однела је око 50 милиона живота, од чега су већину чинили цивили.
Корени сукоба проистекли су из кризе версајског поретка, економских потреса тридесетих година и успона нацизма и фашизма. Немачка, Италија и Јапан тежиле су новој прерасподели територија и стварању „животног простора”. Након ремилитаризације Рајнске области, припајања Аустрије и окупације Чешке, Трећи рајх је 1. септембра 1939. године извршио напад на Пољску. Тај чин био је повод да Велика Британија и Француска 3. септембра објаве рат Немачкој. Пољска је брзо поражена и подељена између Немачке и Совјетског Савеза на основу претходног споразума Рибентроп–Молотов, након чега је СССР запосео балтичке државе (Естонију, Летонију, Литванију) и део Финске.
Хитлеров муњевити рат
Немачка војна доктрина почивала је на тактици блицкрига (муњевитог рата). Током априла 1940. године немачке снаге су заузеле Данску и Норвешку ради контроле поморских путева. Већ у мају исте године покорене су Холандија, Белгија и Луксембург, чиме је зазиђана француска одбрана преко Арденских планина. Француска је капитулирала 22. јуна 1940. године у Компјењу; северни део земље са Паризом стављен је под директну окупацију, док је на југу успостављена колаборационистичка управа маршала Филипа Петена са седиштем у Вишију.
Након слома Француске, Велика Британија је наставила сама отпор. Током Битке за Британију (јул–октобар 1940) британско ратно ваздухопловство одбило је масовне нападе немачке авијације на градове и индустријске центре, што је био први значајан Хитлеров стратешки неуспех.
Крајем септембра 1940. године Немачка, Италија и Јапан потписале су Тројни пакт, којем су убрзо приступиле Мађарска, Румунија, Словачка и Бугарска. Као одговор на фашистичку агресију, САД и Велика Британија донеле су 14. августа 1941. године Атлантску повељу, дефинишући принципе суверенитета и међународне безбедности који су касније постали основа за оснивање Уједињених нација.
Напад на Совјетски Савез
Пошто је претходно у априлу 1941. године окупирала Краљевину Југославију и Грчку, нацистичка Немачка је 22. јуна 1941. покренула операцију „Барбароса” – масовну инвазију на Совјетски Савез. Напад је изведен у три главна правца: према Лењинграду, Москви и Кавказу односно Стаљинграду.
До касне јесени 1941. нацистичке снаге су заузеле Прибалтик, Белорусију и велике делове Украјине. Лењинград је стављен под исцрпљујућу опсаду (од 8. септембра 1941. до 27. јануара 1944. године), током које је од глади и хладноће страдало преко милион грађана. Црвена армија је у зиму 1941. успела да одбрани Москву, захваљујући и пребацивању свежих снага са Истока након обавештајних података Рихарда Зоргеа да Јапан неће напасти СССР.
Прекретнице рата на Пацифику и у Северној Африци
Јапански изненадни удар на америчку војнопоморску базу Перл Харбор на Хавајима, 7. децембра 1941. године, довео је до званичног уласка САД у рат, чиме је сукоб добио потпуно глобалне размере. Иако је Јапан у почетку заузео Сингапур, Филипине и делове југоисточне Азије, његово напредовање је прекинуто поразом у поморској бици код острва Мидвеј у јуну 1942. године, када је америчка морнарица преузела стратешку иницијативу.
На северноафричком ратишту сукоби између британских и италијанских снага добили су нови ток доласком немачког Афричког корпуса под командом фелдмаршала Ервина Ромела 1941. године. Ипак, почетком новембра 1942. године, британске трупе генерала Бернарда Монтгомерија нанеле су одлучујући пораз силама Осовине у бици код Ел Аламејна у Египту, присиливши немачко-италијанске јединице на трајно повлачење према Тунису.
Офанзива Савезника на Источном фронту и у Средоземљу
Преокрет на Источном фронту означила је Стаљинградска битка (август 1942 – фебруар 1943), у којој је совјетска војска потпуно сломила и заробила опкољене немачке армије, уз укупне људске губитке од близу два милиона људи. Након тога, у јулу 1943. године, одиграла се битка код Курска – највећи тенковски окршај у историји, из којег је Црвена армија изашла као победник и започела незадрживо потискивање немачких снага ка западу.
Америчке и британске снаге искрцале су се на Сицилију у лето 1943. године и пренеле дејства на Апенинско полуострво, што је довело до капитулације Италије 8. септембра 1943. године. Вође Антифашистичке коалиције („Велика тројка” – Стаљин, Рузвелт и Черчил) координисали су даље ратне планове и поредак на конференцијама у Техерану (крајем 1943) и на Јалти (фебруара 1945).
Победа у Европи и капитулација Јапана
Отварање новог фронта на западу Европе изведено је 6. јуна 1944. године (Дан Д), када су под заповедништвом америчког генерала Двајта Ајзенхауера савезничке трупе покренуле операцију „Оверлорд” искрцавањем у Нормандији. Француска престоница ослобођена је у августу 1944. године, а вођство државе преузео је генерал Шарл де Гол. Немачки противнапад у Арденима током зиме 1944/45. није успео да заустави напредовање савезника.
Са источног правца, совјетске снаге су незадрживо форсирале пољску територију и у пролеће 1945. опколиле Берлин. Након Хитлеровог самоубиства и пада престонице Рајха, Немачка је 9. маја 1945. године потписала безусловну капитулацију, чиме је окончан рат у Европи (Дан победе над фашизмом).
Ратна дејства на Далеком истоку настављена су тешким борбама за пацифичка острва попут Иво Џиме и Окинаве. Како би принудиле Јапан на предају, Сједињене Америчке Државе су 6. и 9. августа 1945. године бациле атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки. Јапанска царевина је капитулирала 2. септембра 1945. године, чиме је Други светски рат званично завршен.
Холокауст и идеологија антисемитизма
Антисемитизам је представљао темељни стуб нацистичке идеологије, која је оптуживала јеврејски народ за пораз у Првом светском рату и потоње друштвене кризе, користећи фалсификате попут Протокола сионских мудраца. Након доласка Адолфа Хитлера на власт 1933. године, започео је државни терор, правно утемељен Нирнбершким законима из септембра 1935. године, којима су Јевреји лишени грађанства и онемогућени да склапају бракове са Немцима.
Отворено насиље означила је Кристална ноћ (9–10. новембар 1938), током које су нацистички одреди спалили стотине синагога, опљачкали јеврејске радње и спровели масовна хапшења и убиства. Од 1941. године уведена је обавеза ношења жуте Давидове звезде како би се омогућила потпуна изолација јеврејског становништва.
Холокауст (Шоа) обухватио је систематски геноцид над око 6 милиона Јевреја, а мета нацистичког истребљења били су и Роми, Словени, особе са инвалидитетом и политички неистомишљеници.
Систем гета, логора и „Коначно решење”
На окупираним подручјима отварана су гета, попут Варшавског гета (у коме је у пролеће 1943. подигнут херојски устанак). Након напада на СССР 1941. године, специјалне јединице (Ајнзацгрупе) започеле су „Холокауст мецима” – масовне ликвидације на локацијама попут Бабиног Јара крај Кијева, где је септембра 1941. стрељано преко 30.000 Јевреја.
На Ванзејској конференцији 20. јануара 1942. године нацистички врх разрадио је план за потпуно „Коначно решење јеврејског питања” кроз индустријско истребљење отровним гасом. Изграђена је мрежа логора смрти, међу којима су највећи били Аушвиц–Биркенау (око 1,1 милион жртава), Треблинка, Белзец, Собибор, Хелмно и Мајданек. Црвена армија је ослободила Аушвиц 27. јануара 1945. године, што се данас обележава као Међународни дан сећања на жртве Холокауста.
Након рата организован је Нирнбершки процес (1945–1946) против врховног руководства Рајха. Израел је 1948. постао уточиште преживелима, а заслужним појединцима који су спасавали Јевреје додељује се признање „Праведник међу народима”. Памћење на страдале чува се у меморијалним центрима као што је Јад Вашем у Јерусалиму и споменицима у Берлину.
Априлски рат и комадање Југославије
Краљевина Југославија се почетком 1941. нашла у потпуном окружењу чланица Осовине. Влада Драгише Цветковића и кнез Павле Карађорђевић донели су одлуку да 25. марта 1941. године у Бечу потпишу Протокол о приступању Тројном пакту. Ово је изазвало снажан отпор у земљи, те је у ноћи између 26. и 27. марта група официра на челу са генералима Душаном Симовићем и Боривојем Мирковићем извела војни пуч, оборила владу и прогласила краља Петра II пунолетним. На масовним патриотским демонстрацијама 27. марта грађани су истакли пароле „Боље гроб него роб” и „Боље рат него пакт”.
Као одмазду, силе Осовине су 6. априла 1941. године без објаве рата отпочеле инвазију, страховитим ваздушним ударом на Београд у коме је страдало више хиљада људи и спаљена Народна библиотека. Војска Краљевине Југославије капитулирала је 17. априла 1941, краљ и влада су емигрирали у Лондон, а око 190.000 војника одведено је у заробљеништво.
Током саме инвазије, 10. априла 1941, у Загребу је проглашена марионетска Независна Држава Хрватска (НДХ) на челу са Антом Павелићем. Државна територија Југославије раскомадана је између Немачке, Италије, Мађарске, Бугарске и проширене марионетске Велике Албаније.
Окупациони систем и устанак у Србији 1941. године
У средишњем делу Србије заведена је строга немачка војна управа, која се ослањала на домаће колаборационистичке структуре: најпре Комесарску управу Милана Аћимовића, а од августа 1941. Владу народног спаса генерала Милана Недића, док је отворено фашистички покрет Збор предводио Димитрије Љотић са Српским добровољачким корпусом.
Оружани покрет отпора предводиле су две струје: Народноослободилачки партизански одреди под вођством генералног секретара КПЈ Јосипа Броза Тита (са циљем националног ослобођења и социјалне револуције, активирани акцијом Жикице Јовановића Шпанца 7. јула 1941. у Белој Цркви) и Југословенска војска у отаџбини (Четнички/Равногорски покрет) под командом пуковника Драгољуба Драже Михаиловића (монархистичког усмерења).
Током лета и ране јесени 1941. удруженим у устаничким дејствима ослобођена су значајна подручја у западној Србији и Шумадији, стварајући слободну територију – Ужичку републику. Ради гушења устанка, немачки војни заповедник Франц Беме увео је драконске казнене мере (стрељање 100 цивила за једног убијеног и 50 за једног рањеног немачког војника). Спроведена су масовна стрељања у Драгинцу, Шапцу, Краљеву и Крагујевцу (21. октобра 1941, када су побијени ђаци и грађани). Формирана је мрежа логора (Бањица, Топовске шупе, Шабац, Ниш), са стратиштима у Јајинцима, Бубњу, Засавици и Јабуци.
Крајем 1941. немачка офанзива је угушила устанак, избили су оштри међусобни сукоби између партизана и четника, а главнина партизанских јединица повукла се преко Санџака ка Босни и Херцеговини.
Ратна дејства у Југославији током 1942. и 1943. године
Током 1942. године центар борби пренео се на подручје Босне и Херцеговине и Хрватске. Након велике непријатељске офанзиве на Козари у лето 1942. и страдања десетина хиљада цивила, партизани су крајем године ослободили Бихаћ и формирали пространу „Бихаћку републику”.
Током 1943. године одиграле су се највеће битке на југословенском простору:
- Битка на Неретви (почетак 1943): Партизанске снаге са хиљадама рањеника успеле су да пробију осовински обруч код Прозора и Јабланице, пређу реку преко порушеног моста и нанесу тежак пораз четничким формацијама.
- Битка на Сутјесци (мај–јун 1943): Партизанска војска се уз огромне људске жртве извукла из вишеструког немачког окружења. У овим борбама масовно су учествовале жене борци и санитетско особље (од око 100.000 партизанки, живот је изгубило 25.000).
Захваљујући овим борбама и капитулацији Италије, Савезници су напустили подршку четницима, који су све отвореније колаборирали, и преусмерили војну и материјалну помоћ партизанском покрету.
Политичка изградња нове Југославије и завршне борбе
На Другом заседању АВНОЈ-а у Јајцу, 29. новембра 1943. године, постављени су темељи нове Југославије као федералне заједнице равноправних народа (Србије, Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Македоније). АВНОЈ је постао врховно законодавно тело, образован је Национални комитет ослобођења Југославије (НКОЈ) као привремена влада на челу са Титом, а избегличкој влади и краљу Петру II забрањен је повратак до окончања рата. Као реакција, равногорски покрет је у јануару 1944. одржао Светосавски конгрес у селу Ба, заговарајући монархистичко тријалистичко уређење.
Након неуспешног немачког ваздушног десанта на Дрвар у мају 1944. (покушај ликвидације Тита), руководство партизана прешло је на острво Вис. Под британским покровитељством потписан је споразум Тито–Шубашић (јуна 1944), којим је избегличка влада признала тековине НОБ-а и позвала становништво да се прикључи Народноослободилачкој војсци.
У јесен 1944. јединице НОВЈ и совјетске Црвене армије ослободиле су источну Србију и 20. октобра 1944. извојевале победу у Београдској операцији. Потом је формиран Сремски фронт, чијим је пробојем 12. априла 1945. омогућено ослобађање западних крајева земље. Борбе на тлу Југославије окончане су 15. маја 1945. године.
Према савременим научним проценама, Југославија је изгубила око 1.050.000 људи, што ју је сврстало у сам врх земаља сразмерно најтеже погођених ратом.
Холокауст, геноцид и масовни злочини на тлу Југославије
На простору окупиране Србије спроведен је муњевит Холокауст: након пописа и одузимања права, јеврејски мушкарци су махом ликвидирани током јесени 1941, док је око 7.000 жена и деце затворено у Јеврејски логор Земун (на Београдском сајмишту) и погубљено у камиону душегупки у пролеће 1942. године. Страдало је око 80% јеврејског становништва са тла данашње Србије, укључујући и избеглички Кладовски транспорт. У Бачкој су мађарске окупационе снаге извеле Новосадску рацију у јануару 1942. године, побивши преко 4.000 Срба и Јевреја, док су бачки Јевреји 1944. депортовани у Аушвиц. Бугарске власти су из Македоније и југоисточне Србије марта 1943. депортовале Јевреје у Треблинку, а са Косова су их јединице дивизије „Скендербег” 1944. слале у Берген-Белзен.
Нацистички и колаборационистички органи спровели су и геноцид над Ромима (око 2.500 страдалих у Србији и приближно 25.000 на простору читаве Југославије).
Највећи злочин представља геноцид над српским народом у Независној Држави Хрватској, којем су упоредо са Јеврејима и Ромима одузета грађанска права, наметнуто ношење ознака и спровођено присилно католичење, депортације и уништење. У масовним покољима и систему концентрационих логора Јадовно и Јасеновац (са подлогорима Стара Градишка и стратиштем Доња Градина) мучено је и убијено на стотине хиљада људи (поименично је идентификовано око 89.000 жртава, а укупан број страдалих Срба у НДХ процењује се на преко 500.000). Пробој преосталих јасеновачких логораша изведен је 22. априла 1945. године, док је хуманитарка Диана Будисављевић из усташких логора спасила хиљаде српске деце.
