Најважније из лекције
План-резиме
-
Организација уједињених нација (ОУН)
- Оснивање и циљеви:
- Основана 1945. године (на конференцији у Сан Франциску у априлу; Повеља проглашена 24. октобра 1945) као наследница Друштва народа, са седиштем у Њујорку.
- Главни циљеви: очување мира и безбедности, међународна сарадња, поштовање људских права и спречавање нових геноцида и злочина.
- Могућност употребе оружаних снага чланица у мировне сврхе.
- Структура и специјализоване агенције:
- Главна тела: Генерална скупштина и Савет безбедности.
- Сталне чланице Савета безбедности са правом вета: САД, СССР (данас Русија), Велика Британија, Француска и Кина.
- Значајне организације: Светска здравствена организација, УНИЦЕФ (Југославија постала чланица 1947), УНЕСКО (Југославија постала чланица 1950).
- Универзална декларација о људским правима:
- Донета 1948. године у Паризу ради гарантовања једнаких права на живот, слободу, имовину и безбедност сваког појединца.
- Оснивање и циљеви:
-
Послератно уређење и подела света
- Савезничке конференције (1945):
- Јалта (Кримска конференција, фебруар 1945) и Потсдам (лето 1945) – преговори „Велике тројке” (САД, СССР, Велика Британија).
- Издвајање САД и СССР као доминантних светских суперсила.
- Подела Немачке и Берлина:
- Територија Немачке и град Берлин подељени на четири окупационе зоне (СССР, САД, Велика Британија, Француска).
- Године 1949. формиране две државе: Демократска Република Немачка (Источна, совјетска зона) и Савезна Република Немачка (Западна, зоне западних савезника).
- Подела Европе и територијалне промене:
- Појава појма „гвоздена завеса” (говор Винстона Черчила у Фултону 1946) који означава поделу континента на капиталистички Запад и совјетску сферу на Истоку.
- СССР проширио границе (Балтичке државе, територије на рачун Финске, Немачке, Пољске, Чехословачке, Румуније, Јапана); Пољска се проширила на рачун Немачке.
- Савезничке конференције (1945):
-
Хладни рат (1947–1991)
- Политичко-економско надметање:
- Сукоб без директног оружаног рата суперсила, обележен борбом за глобалну доминацију.
- Труманова доктрина (1947): америчка политика сузбијања совјетског утицаја и ширења комунизма.
- Маршалов план: програм финансијске и економске помоћи САД за обнову ратом разорене Европе.
- Војно-блоковска подела:
- НАТО пакт: формиран у Вашингтону 1949. године, седиште у Бриселу.
- Варшавски пакт: основан 1955. године у Варшави као војни савез источног блока под вођством СССР-а.
- Свемирска трка:
-
- године СССР лансирао први вештачки сателит Спутњик 1.
-
- године амерички астронаут Нил Армстронг (мисија Аполо 11) постао први човек на Месецу.
-
- Берлински зид:
- Подигнут 1961. године од стране Источне Немачке/СССР-а како би се зауставио прелазак становника у Западни Берлин (дужина преко 155 км); један од главних симбола Хладног рата.
- Политичко-економско надметање:
Лекција кроз датуме
1940 г. | Совјетска анексија балтичких држава
Совјетски Савез је анектирао Естонију, Летонију и Литванију, проширивши своју територију пред улазак у главне сукобе Другог светског рата.
февруари 1945 г. | Конференција на Јалти (Кримска конференција)
Одржана је конференција савезника на којој су Сједињене Америчке Државе, Совјетски Савез и Велика Британија договарали послератно уређење света и донели одлуку о подели Немачке на четири окупационе зоне.
април 1945 г. | Почетак оснивања Организације уједињених нација (ОУН)
У Сан Франциску је 46 земаља, међу којима је била и Југославија, учествовало у оснивању ОУН-а са циљем очувања мира и безбедности у послератном свету.
1945 г. | Конференција у Потсдаму
Током лета одржана је конференција у окупираној Немачкој на којој су дошле до изражаја политичке и идеолошке разлике између савезника, наговештавајући блоковску поделу Европе.
24 октомври 1945 г. | Проглашење Повеље Организације уједињених нација
Проглашен је основни документ ОУН-а у којем су дефинисани основни циљеви организације. Овај датум се у свету обележава као Дан Уједињених нација.
1946 г. | Говор Винстона Черчила у Фултону
Британски премијер Винстон Черчил је у свом говору први пут употребио термин „гвоздена завеса” како би описао границу која је Европу поделила на западну и совјетску сферу утицаја.
1947 г. | Почетак Хладног рата и Труманове доктрине
САД су покренуле програм спољне политике познат као Труманова доктрина (са Маршаловим планом за економску обнову), ради сузбијања ширења комунизма. Ово означава почетак Хладног рата, сукоба суперсила који ће трајати деценијама.
1947 г. | Југославија постаје чланица УНИЦЕФ-а
Југославија улази у Међународни дечји фонд Уједињених нација, који ће значајно помоћи у решавању проблема глади и сиромаштва међу југословенском децом после рата.
1948 г. | Доношење Универзалне декларације о људским правима
Чланице Уједињених нација усвојиле су декларацију којом су загарантована основна права сваког појединца на живот, слободу, безбедност и једнакост, како би се спречило понављање ратних злочина.
1948 г. | Берлински ваздушни мост
Почетак снабдевања грађана западног дела Берлина животним намирницама и опремом путем ваздушног моста, услед блокаде која је трајала током 1948. и 1949. године.
1949 г. | Оснивање НАТО пакта
У Вашингтону је основан Северноатлантски савез (НАТО), војно-политички блок западних држава под вођством Сједињених Америчких Држава.
1949 г. | Подела Немачке на ДРН и СРН
На територијама некадашњих савезничких окупационих зона формално су створене две одвојене државе: Демократска Република Немачка (Источна) и Савезна Република Немачка (Западна).
1949 г. | Југославија постаје фаворизовани корисник програма УНИЦЕФ-а
Услед политичког разлаза са СССР-ом и приближавања Западу, Југославија постаје најзначајнији корисник УНИЦЕФ-ових здравствених програма у источном делу Европе.
1950 г. | Југославија постаје чланица УНЕСКО-а
Југославија се придружује Организацији Уједињених нација за образовање, науку и културу, која ће одиграти велику улогу у реформи југословенског школског система.
1951 г. | Почетак обележавања Дана Уједињених нација у југословенским школама
У свим школама широм Југославије почиње званично обележавање 24. октобра као Дана Уједињених нација у част проглашења Повеље ОУН-а.
1952 г. | Пријем шефа мисије УНИЦЕФ-а код Јосипа Броза Тита
Југословенски председник Јосип Броз Тито званично је примио Хелен Гласи, шефа мисије УНИЦЕФ-а, у склопу спровођења здравствених и прехрамбених програма за децу.
1955 г. | Оснивање Варшавског пакта
У Варшави је основан војни савез источноевропских држава под вођством Совјетског Савеза, као одговор на формирање НАТО пакта.
1957 г. | Лансирање сателита Спутњик 1
Совјетски Савез је успешно лансирао први вештачки сателит у Земљину орбиту, чиме је званично отпочела свемирска трка између СССР-а и САД у оквиру Хладног рата.
15 август 1961 г. | Подизање Берлинског зида
Совјетске и источнонемачке власти започеле су изградњу зида који је физички раздвојио Источни и Западни Берлин како би се спречило исељавање грађана на Запад. Зид је постао најпознатији симбол Хладног рата.
1969 г. | Слетање мисије Аполо 11 на Месец
Амерички астронаут Нил Армстронг постао је први човек који је ступио на Месец, чиме су Сједињене Америчке Државе оствариле велику победу у свемирској трци.
1991 г. | Распад Совјетског Савеза и крај Хладног рата
Совјетски Савез се распао, чиме је званично окончан период Хладног рата и дугогодишња блоковска подела света између Истока и Запада.
Организација уједињених нација
- Последице рата и оснивање: Као одговор на разарања Другог светског рата и погибију више од 50 милиона људи, међународна заједница је покренула стварање институција за очување мира и спречавање геноцида. На конференцији у Сан Франциску у априлу 1945. године, 46 држава (укључујући Југославију) поставило је темеље нове организације, чија је Повеља званично проглашена 24. октобра 1945. године.
- Циљеви и овлашћења: Примарни задаци Организације уједињених нација (ОУН) обухватају заштиту глобалне безбедности, развијање међудржавне сарадње и поштовање универзалних људских права. За разлику од претходног Друштва народа, Уједињене нације имају мандат да користе војне снаге ради спровођења мировних мисија.
- Структура и управљање: Седиште организације налази се у Њујорку. Радом руководе Генерална скупштина (коју сачињавају све државе чланице) и Савет безбедности. Најважније одлуке доноси пет сталних чланица Савета безбедности са правом вета: САД, СССР (данас Русија), Велика Британија, Француска и Кина.
- Кључни акти и специјализована тела:
- Године 1948. усвојена је Универзална декларација о људским правима, којом су дефинисана једнака права свих људи без обзира на порекло, веру, пол или расу.
- Дечји фонд УН (УНИЦЕФ) почео је са радом на збрињавању деце након рата; Југославија је постала чланица 1947. године користећи помоћ у храни (млеко у праху) и сузбијању заразних болести.
- Организација за образовање, науку и културу (УНЕСКО) примила је Југославију у чланство 1950. године, значајно помажући обнову и реформу школства.
Савезници постају непријатељи
- Послератне конференције: Уређење пораженог света дефинисано је на састанцима „Велике тројке” (САД, СССР и Велика Британија, предвођени Рузвелтом/Труманом, Стаљином и Черчилом/Атлијем) на Јалти (фебруар 1945) и у Потсдаму (јул–август 1945).
- Подела Немачке и Берлина: Територија поражене Немачке смањена је и подељена на четири окупационе зоне (америчку, совјетску, британску и француску), а истоветна подела примењена је и на Берлин. Ово стање је 1949. године довело до формалног стварања две засебне државе:
- Савезна Република Немачка (СРН / Западна Немачка) – настала спајањем западних зона под демократским и капиталистичким уређењем.
- Демократска Република Немачка (ДРН / Источна Немачка) – формирана на подручју совјетске зоне као социјалистичка држава.
- „Гвоздена завеса” и супротстављени интереси: Винстон Черчил је 1946. године употребио израз „гвоздена завеса” како би описао идеолошку и физичку границу која је раздвојила источну Европу под совјетском контролом (Пољска, Чехословачка, Мађарска, Румунија, Бугарска, Југославија, Албанија) од капиталистичког Запада.
- Територијалне промене на истоку: СССР је анектирао Естонију, Летонију и Литванију, проширивши територију и на рачун Финске, Немачке, Пољске, Чехословачке, Румуније и Јапана, док је Пољска своје границе померила на запад на штету Немачке.
Хладни рат
- Појам и трајање: Хладни рат представља геополитичко, идеолошко и војно надметање две водеће светске суперсиле – САД и СССР-а. Оквирно је трајао од проглашења Труманове доктрине (1947) до распада Совјетског Савеза (1991), без директног оружаног рата између самих суперсила.
- Економска и политичка стратегија САД:
- Труманова доктрина (1947): Програм америчке спољне политике којим је пружана подршка народима и владама у циљу заустављања совјетске експанзије и ширења комунизма.
- Маршалов план: Обиман амерички програм економске и финансијске помоћи за обнову разрушене европске привреде, чиме су ојачана западна тржишта и спречен утицај комунистичких покрета (уз сузбијање совјетске блокаде Берлина 1948/1949. помоћу ваздушног моста).
- Војни савези:
- НАТО пакт (Северноатлантски савез): Формиран 1949. године у Вашингтону са седиштем у Бриселу, као војно-одбрамбени савез западних држава.
- Варшавски пакт: Основан 1955. године у Варшави као војни пакт источноевропских социјалистичких земаља под вођством СССР-а.
- Свемирска трка: Технолошко ривалство отпочело је совјетским лансирањем првог вештачког сателита Спутњик 1 (1957), а врхунац достигло 1969. године америчким спуштањем људске посаде (мисија Аполо 11, Нил Армстронг) на Месец.
- Берлински зид: У августу 1961. године совјетске и источнонемачке власти изградиле су зид дужине преко 155 километара како би физички затвориле границу и спречиле масовни одлазак грађана из Источног у Западни Берлин, што је постало главни симбол блоковске подељености.
