3.3. У потрази за бољим светом – борбе за независност и демократију

ДЕКОЛОНИЗАЦИЈА

• Појам и хронологија: Деколонизација је историјски процес укидања колонијалне управе и прерастања некадашњих поседа у суверене државе. Након таласа у Латинској Америци током XIX века, овај процес је доживео свој врхунац у деценијама непосредно после Другог светског рата.
• Ослобађање Азије:
  • Велика Британија је 1947. године признала независност Индије, захваљујући масовном покрету грађанске непослушности и ненасилног отпора који је предводио Махатма Ганди.
  • Холандија је 1949. године напустила Индонезију.
  • Француска се након војних пораза 1954. године повукла из Индокине (Вијетнам, Лаос, Камбоџа).
• Ослобађање Африке: Након Египта и Етиопије, независност је добила некадашња италијанска колонија Либија, а потом и већина других афричких народа.
• Последице и неоколонијализам: Новонастале државе („Трећи свет”) суочиле су се са тешким економским заостајањем, сиромаштвом, неписменошћу и новим облицима индиректне привредне, политичке и војне зависности од великих сила (неоколонијализам).
• Покрет несврстаних: Како би очувале суверенитет и избегле сврставање уз сукобљене хладноратовске блокове, ванблоковске земље су 1961. године (на конференцији у Београду) утемељиле Покрет несврстаних. Главни покретачи били су Јосип Броз Тито (Југославија), Џавахарлал Нехру (Индија) и Гамал Абдел Насер (Египат), а основни циљеви били су очување светског мира и борба против неоколонијализма.

СУКОБ НА БЛИСКОМ ИСТОКУ

• Корени сукоба и ционизам: Као одговор на дуготрајни европски антисемитизам, у XIX веку настаје ционистички покрет са циљем обнове јеврејске државе на простору Палестине (која је после Првог светског рата од Османског царства прешла под британски протекторат).
• Таласи миграција: Досељавање јеврејског становништва интензивирано је након Хитлеровог доласка на власт 1933. године, а нарочито након Другог светског рата и страдања шест милиона Јевреја у Холокаусту.
• Стварање Израела и ратови:
  • Организација уједињених нација је 1947. године предложила план поделе Палестине на јеврејски и арапски део.
  • Држава Израел је званично проглашена 1948. године, што су суседне арапске земље одбациле, покренувши низ међусобних оружаних сукоба и ратова.
• Палестински отпор и тероризам: Од 1960-их и 1970-их година, Палестинска ослободилачка организација (ПОО), коју је основао Јасер Арафат, користила је и терористичке методе борбе. Најпознатији напад био је Минхенски масакр током Олимпијских игара 1972. године, када су убијени израелски спортисти, што је изазвало дугогодишње одмазде израелске службе Мосад.
• Кључне личности и статус: Једна од најистакнутијих израелских лидерки била је премијерка Голда Меир (1969–1974). Сукоб између Израелаца и Палестинаца остао је отворен до данас.

ЛАТИНСКА АМЕРИКА У ТРАГАЊУ ЗА ДЕМОКРАТИЈОМ

• Колонијално наслеђе: Вишевековна доминација Шпаније и Португала оставила је дубоке социјалне разлике и привредну неразвијеност у земљама које чине Латинску Америку.
• Хладноратовски утицај и војне хунте: Континент је био поприште сукоба САД и СССР-а. Демократски пореци у земљама као што су Аргентина, Бразил и Чиле били су гушени и замењивани ауторитарним војним диктатурама.
• Случај Чилеа: Демократски изабран социјалистички председник Салвадор Аљенде свргнут је 1973. године у војном удару подржаном од стране САД, при чему је изгубио живот. Власт је преузео генерал Аугусто Пиноче, чија је војна хунта спровела суров терор, мучења и масовна погубљења политичких противника (међу жртвама је био и револуционарни музичар и активиста Виктор Хара).
• Демократизација: Током осамдесетих година XX века већина латиноамеричких држава постепено је напустила војне режиме и вратила се демократском систему управљања.

АПАРТХЕЈД У ЈУЖНОЈ АФРИЦИ

• Постколонијални проблеми у Африци: По повлачењу колонијалних сила, нове афричке државе биле су погођене сиромаштвом, нестабилним политичким системима, војним ударима и етничким конфликтима.
• Систем апартхејда: У Јужноафричкој Републици владајућа мањина белаца (потомака британских и холандских досељеника) спроводила је систем институционалне расне сегрегације – апартхејд. Већинском црначком становништву била су одузета грађанска права, уз строгу физичку, социјалну и просторну раздвојеност.
• Укидање сегрегације: Услед унутрашње борбе и међународних притисака, систем почиње да се разграђује током 1980-их. Апартхејд је званично свргнут 1994. године, када је за првог демократског председника изабран истакнути борац за људска права Нелсон Мандела.

УЈЕДИЊЕНА ЕВРОПА

• Европска заједница за угаљ и челик (1952): Настала као резултат француско-немачког помирења; чланице оснивачи биле су Француска, Западна Немачка, Италија и земље Бенелукса (Белгија, Холандија, Луксембург).
• Европска економска заједница (1957): Успостављена Римским уговором од стране истих шест држава са сврхом формирања заједничког тржишта новца, радне снаге и добара.
• Стварање Европске уније (1992): Након пада Берлинског зида, слома социјализма у источној Европи и распада СССР-а, потписан је Уговор у Мастрихту 1992. године, чиме је основана Европска унија.
• ЕУ данас: Броји 27 држава чланица (Велика Британија је иступила 2020. године). Земље које имају статус кандидата обухватају Србију, Северну Македонију, Црну Гору, Албанију и Турску.
• Савет Европе: Међународна организација са седиштем у Стразбуру усмерена на заштиту људских права, јачање парламентарне демократије и владавину права (Србија је њена чланица од 2003. године).