Најважније из лекције
Лекција кроз датуме
1951 г. | Усвајање Женевске конвенције о статусу избеглица
Женевска конвенција из 1951. године дефинисала је појам избеглице и утврдила основна права која државе морају да им обезбеде, укључујући забрану протеривања или враћања људи у ситуације опасне по њихов живот и слободу.
1988 г. | Отворен први Мекдоналдс ресторан у Србији
На тргу Славија у Београду отворен је први ресторан ланца брзе хране Мекдоналдс, што је био значајан пример ширења економске глобализације и мултинационалних компанија у региону.
1990 г. | Почетак Првог заливског рата
Ирачка војска извршила је инвазију и окупацију суседног Кувајта, што је изазвало војни одговор међународне коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама и уз подршку Уједињених нација ради успостављања контроле над изворима нафте у Персијском заливу.
1990 г. | Почетак грађанског рата у Руанди
У афричкој држави Руанди отпочео је грађански рат изазван дубоким етничким сукобима и нетрпељивошћу између народа Хуту и Тутси.
1991 г. | Завршетак Првог заливског рата
Коалиција предвођена САД успешно је протерала ирачке трупе из Кувајта и успоставила контролу над светском трговином нафтом у области Персијског залива.
1991 г. | Почетак ратова на простору бивше Југославије
Након распада СФРЈ отпочела је серија оружаних сукоба на простору бивше Југославије, заснованих на етничким и политичким тензијама.
1994 г. | Геноцид у Руанди и завршетак рата
Екстремистички припадници већинског народа Хуту извршили су масовни геноцид над мањинским народом Тутси и умереним припадницима свог народа, у коме је за неколико месеци убијено око милион људи.
1999 г. | Завршетак ратова на простору бивше Југославије
Окончан је период ратних сукоба на простору бивше Југославије који су трајали током деведесетих година XX века.
11 септември 2001 г. | Терористички напади на САД 11. септембра
Припадници терористичке организације Ал Каида извели су серију координисаних напада отетим путничким авионима на куле Светског трговинског центра у Њујорку и зграду Пентагона у Вашингтону, при чему је погинуло скоро 3.000 људи, а око 25.000 повређено.
2001 г. | Додела Нобелове награде за мир Кофију Анану
Генерални секретар Уједињених нација Кофи Анан, дипломата из Гане, награђен је Нобеловом наградом за мир за свој допринос унапређењу светског мира и рада УН.
2003 г. | Инвазија и окупација Ирака
Војне снаге Сједињених Америчких Држава и савезника извршиле су окупацију Ирака под изговором да ирачки режим производи оружје за масовно уништење и пружа подршку међународном тероризму.
2011 г. | Почетак грађанског рата у Сирији
У Сирији је отпочео грађански рат који је проузроковао велика разарања, људска страдања и масовни талас избеглица ка Европи и суседним земљама.
2011 г. | Пад режима Моамера ел Гадафија у Либији
Збацивање дугогодишњег режима Моамера ел Гадафија довело је до стања политичке нестабилности и анархије у Либији, што је подстакло масовне миграције преко Средоземног мора.
2011 г. | Ликвидација Осаме бин Ладена
Вођу терористичке организације Ал Каида, Осаму бин Ладена, који је био организатор напада 11. септембра, ухватиле су и ликвидирале америчке специјалне снаге у Пакистану.
2015 г. | Врхунац европске мигрантске кризе
Мигрантска криза достигла је свој врхунац када су стотине хиљада избеглица и миграната из ратом захваћених подручја Азије и Африке кренуле ка Европи преко балканске и медитеранских рута.
2016 г. | Ступање на снагу Циљева одрживог развоја УН
Након усвајања резолуције на Самиту УН, званично су ступили на снагу глобални Циљеви одрживог развоја за период до 2030. године, усмерени на економски развој уз заштиту животне средине.
2019 г. | Појава новог корона-вируса у Кини
У Кини је забележена појава новог корона-вируса, који узрокује акутно респираторно обољење и представља претњу глобалном систему јавног здравља.
2020 г. | Проглашење глобалне пандемије корона-вируса
Ширење корона-вируса на читаву планету прерасло је у светску пандемију, која је наметнула ванредне мере, затварања и озбиљне економске и друштвене изазове глобалном друштву.
Савремени свет
Убрзани развој рачунарских система и експанзија интернета средином деведесетих година XX века трансформисали су планету у „глобално село”, омогућивши тренутни проток информација, дигиталну комуникацију и културну повезаност широм света. Технолошки напредак и примена роботике из корена су променили савремену индустрију, пословање и свакодневни живот, док су компаније попут „Мајкрософта” постале предводници новог дигиталног доба.
Глобализацију привреде обележили су развој слободне трговине кроз укидање царинских баријера и успон мултинационалних компанија, чија су седишта у развијеним државама, док производњу размештају у регионе са јефтинијим ресурсима и радном снагом.
Иако је овај процес донео економски раст, нове инвестиције и пораст животног стандарда, изазвао је и негативне последице попут продубљивања социјалних разлика, губитка послова у развијеним земљама и потискивања локалних култура. Поред тога, глобална повезаност олакшала је ширење пандемија, попут сиде (откривене почетком 1980-их година са више десетина милиона смртних исхода) и корона-вируса (који је избио крајем 2019. године у Кини и током 2020. прерастао у светску пандемију).
Сукоби у савременом свету
Крајем XX века, завршетком Хладног рата, Сједињене Америчке Државе су стекле статус доминантне светске силе. Међутим, глобални мир није успостављен, већ су избили бројни конфликти утемељени на етничким и верским поделама:
- Ратови на простору некадашње Југославије (1991–1999)
- Блискоисточни сукоб између Израелаца и Палестинаца
- Конфликти у Северној Ирској између католика и протестаната
- Борба курдског народа за успостављање сопствене државе
- Грађански рат и геноцид у Руанди (1994), у којем су припадници народа Хуту убили око милион сународника Тутсија и умерених Хутуа, што је проузроковало оштре критике на рачун неефикасности мировних снага Уједињених нација.
Први заливски рат (1990–1991) вођен је након ирачке инвазије на Кувајт, при чему је међународна коалиција на челу са САД ослободила Кувајт ради заштите глобалног тржишта нафте. Тензије су настављене и резултирале су америчком окупацијом Ирака 2003. године и падом режима Садама Хусеина.
Почетак новог миленијума обележио је терористички напад на САД 11. септембра 2001. године, који је извела организација Ал Каида, усмртивши скоро 3.000 људи. Напад је покренуо глобалну борбу против тероризма, која је 2011. године довела до ликвидације њиховог вође Осаме бин Ладена. У истом периоду светски поредак почиње да се мења консолидацијом геополитичког утицаја Русије и снажним привредним и војним успоном Кине.
Миграције
Прве деценије XXI века карактеришу масовна померања становништва проузрокована ратним разарањима, сиромаштвом и политичком нестабилношћу. Међународни правни оквир (успостављен Женевском конвенцијом 1951. године) дефинише избеглице као лица приморана да напусте државу због насиља или прогона и која остварују право на азил, док су мигранти особе које добровољно одлазе у потрази за бољим животним условима, а интерно расељена лица остају унутар сопствених граница.
Европска мигрантска криза достигла је врхунац 2015. године, пре свега као последица рата у Сирији (започетог 2011) и нестабилности у Либији након свргавања Моамера ел Гадафија (2011). Стотине хиљада људи кретало се преко Средоземног мора и Балканске руте (укључујући прелазак преко милион људи кроз Србију ка Мађарској и Хрватској).
Као одговор на прилив избеглица, поједине европске земље подигле су жичане ограде и пооштриле контролу граница. Криза је истовремено изазвала пораст ксенофобије, говора мржње и јачање политичких покрета заснованих на нетолеранцији у многим европским државама, чиме су у први план стављена питања заштите људских права и солидарности.
