Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

\( v_2 = 0 \), \( v_1 > 0 \)\[ \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} = 0 - \frac{m \cdot v_1^2}{2} = -\frac{m \cdot v_1^2}{2} < 0 \]

Детаљно решење

Корак 1: Шта посматрамо

Тело се зауставило, значи да је његова крајња брзина једнака нули: \( v_2 = 0 \). Почетна брзина \( v_1 \) била је већа од нуле, јер се тело кретало.

Корак 2: Кинетичка енергија на почетку и на крају

Кинетичка енергија тела се рачуна по формули \( E_k = \frac{m \cdot v^2}{2} \). На почетку: \[ E_{k1} = \frac{m \cdot v_1^2}{2} > 0 \] На крају, када се тело зауставило: \[ E_{k2} = \frac{m \cdot 0^2}{2} = 0 \]

Корак 3: Промена кинетичке енергије

Промена кинетичке енергије једнака је разлици крајње и почетне енергије: \[ \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} = 0 - \frac{m \cdot v_1^2}{2} = -\frac{m \cdot v_1^2}{2} \] Пошто су \( m \) и \( v_1^2 \) веће од нуле, добијена вредност је негативна, па је \( \Delta E_k < 0 \).

Корак 4: Веза са радом

Промена кинетичке енергије једнака је извршеном раду: \( \Delta E_k = A \). Сила која зауставља тело делује супротно од смера кретања, па је њен рад негативан и смањује кинетичку енергију тела. Одговор: промена кинетичке енергије је мања од нуле.

Кратак запис решења:

\[ \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} = 0 - \frac{m \cdot v_1^2}{2} < 0 \]

Најважније из лекције

Основна веза рада и енергије: Вршењем механичког рада мења се механичка енергија тела: \(\Delta E = A\).
Кинетичка енергија: Рад резултујуће силе која убрзава или успорава тело мења његову кинетичку енергију: \(\Delta E_k = \frac{m v_2^2}{2} - \frac{m v_1^2}{2} = A\).
Потенцијална енергија: Рад утрошен на савладавање тежине при промени висине једнак је промени гравитационе потенцијалне енергије: \(\Delta E_p = m g \Delta h = A\).
Знак рада:
  • Сила у смеру кретања: \(A > 0 \implies\) енергија се повећава.
  • Сила супротна смеру кретања (нпр. сила трења): \(A < 0 \implies\) енергија се смањује.
Кинетичка енергија тела мења се када на њега делује стална сила дуж одређеног пута.

Када на тело масе \( m \) делује стална сила \( F \) у смеру његовог кретања, тело се креће убрзано убрзањем \( a \). Брзина тела се на путу \( s \) повећава са почетне вредности \( v_1 \) на крајњу вредност \( v_2 \):

\[ v_2^2 - v_1^2 = 2 \cdot a \cdot s \]

Промена кинетичке енергије тела износи:

\[ \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} = \frac{m \cdot v_2^2}{2} - \frac{m \cdot v_1^2}{2} = \frac{m}{2} (v_2^2 - v_1^2) \]

Како је \( v_2^2 - v_1^2 = 2 \cdot a \cdot s \) и према Другом Њутновом закону \( F = m \cdot a \), следи:

\[ \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} = F \cdot s = A \] Промена кинетичке енергије тела једнака је извршеном раду силе.
Ако сила делује у смеру кретања тела, њен рад је позитиван (\( A > 0 \)) и кинетичка енергија тела се повећава.
Колица масе \( 0,5\text{ kg} \) убрзавају из стања мировања под дејством силе која изврши рад од \( 4\text{ J} \). Колика је крајња кинетичка енергија колица?
Пошто су колица у почетку мировала, \( E_{k1} = 0 \).
Из једнакости \( \Delta E_k = A \) имамо:
\[ E_{k2} - E_{k1} = A \implies E_{k2} - 0 = 4\text{ J} \implies E_{k2} = 4\text{ J} \] Одговор: Крајња кинетичка енергија колица је \( 4\text{ J} \).
Гравитациона потенцијална енергија тела мења се када се тело подиже или спушта у гравитационом пољу.

Када се тело масе \( m \) подигне вертикално навише на висину \( h \) константном силом једнаком тежини тела (\( F = m \cdot g \)), извршени рад те силе износи:

\[ A = F \cdot h = m \cdot g \cdot h \]

Ако за референтни (нулти) ниво потенцијалне енергије узмемо полазни положај (\( E_{p1} = 0 \)), потенцијална енергија на висини \( h \) износи \( E_{p2} = m \cdot g \cdot h \). Промена потенцијалне енергије је:

\[ \Delta E_p = E_{p2} - E_{p1} = m \cdot g \cdot h = A \] Промена гравитационе потенцијалне енергије тела једнака је раду утрошеном на подизање тог тела.
Дизалица подиже терет масе \( 100\text{ kg} \) на висину од \( 3\text{ m} \). Израчунај извршени рад против силе Земљине теже (\( g = 9,8\text{ m/s}^2 \)).
\[ A = \Delta E_p = m \cdot g \cdot h \] \[ A = 100\text{ kg} \cdot 9,8\text{ m/s}^2 \cdot 3\text{ m} = 2940\text{ J} \] Одговор: Извршени рад износи \( 2940\text{ J} \).
Укупна механичка енергија тела представља збир његове кинетичке и потенцијалне енергије: \( E = E_k + E_p \).
\[ \Delta E = E_2 - E_1 = A \] Промена укупне механичке енергије тела једнака је извршеном раду спољашњих сила.
  • Позитиван рад силе која делује на тело (\( A > 0 \)) повећава енергију тела (сила делује у смеру кретања).
  • Негативан рад силе која делује на тело (\( A < 0 \)) смањује енергију тела (сила делује супротно од смера кретања).
Сила трења увек делује у смеру супротном од смера кретања тела, па је њен рад увек негативан. Због тога сила трења увек смањује механичку енергију тела.

Када тело клизи по хоризонталној подлози почетном брзином \( v_1 \) и заустави се услед силе трења (\( v_2 = 0 \)), рад силе трења је:

\[ A_{tr} = E_{k2} - E_{k1} = 0 - \frac{m \cdot v_1^2}{2} = -\frac{m \cdot v_1^2}{2} \]
Аутомобил се зауставља притиском на кочнице. Каквог је знака рад сила које га заустављају и шта се дешава са његовом кинетичком енергијом?
Одговор: Рад сила кочења је негативан (\( A < 0 \)) јер силе делују супротно од смера кретања аутомобила. Услед тога се кинетичка енергија аутомобила смањује до нуле.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лак): Лифт масе \( 500\text{ kg} \) подигне се на одређену висину, при чему му се потенцијална енергија повећа за \( 19\,600\text{ J} \).
  1. Колики рад је извршила вучна сила мотора?
  2. За колико метара се повећала висина лифта (\( g = 9,8\text{ m/s}^2 \))?

а) Рад вучне силе једнак је промени гравитационе потенцијалне енергије:

\[ A = \Delta E_p = 19\,600\text{ J} \]

б) Из израза \( \Delta E_p = m \cdot g \cdot \Delta h \) одређујемо висину:

\[ \Delta h = \frac{\Delta E_p}{m \cdot g} = \frac{19\,600\text{ J}}{500\text{ kg} \cdot 9,8\text{ m/s}^2} = \frac{19\,600}{4900} = 4\text{ m} \] Одговор: Рад мотора је \( 19\,600\text{ J} \), а лифт се подигао за \( 4\text{ m} \).
Задатак 2 (Средњи): Тело масе \( 150\text{ g} \) клизи по хоризонталном столу почетном брзином од \( 4\text{ m/s} \). Услед деловања силе трења тело се након извесног времена заустави. Колики је рад силе трења током овог кретања?

Подаци: \( m = 150\text{ g} = 0,15\text{ kg} \), \( v_1 = 4\text{ m/s} \), \( v_2 = 0\text{ m/s} \).

Рад силе трења једнак је промени кинетичке енергије тела:

\[ A_{tr} = \Delta E_k = E_{k2} - E_{k1} \] \[ E_{k2} = 0 \] \[ E_{k1} = \frac{m \cdot v_1^2}{2} = \frac{0,15\text{ kg} \cdot (4\text{ m/s})^2}{2} = \frac{0,15 \cdot 16}{2} = 1,2\text{ J} \] \[ A_{tr} = 0 - 1,2\text{ J} = -1,2\text{ J} \] Одговор: Рад силе трења износи \( -1,2\text{ J} \) (негативан предзнак означава смањење кинетичке енергије).
Задатак 3 (Тежак): На колица масе \( 250\text{ g} \) која мирују на глаткој хоризонталној подлози почиње да делује константна хоризонтална сила интензитета \( 2\text{ N} \). Колику брзину ће имати колица након што пређу пут од \( 1\text{ m} \)? Занемарити трење.

Подаци: \( m = 250\text{ g} = 0,25\text{ kg} \), \( v_1 = 0\text{ m/s} \), \( F = 2\text{ N} \), \( s = 1\text{ m} \).

1. Рад који изврши стална сила на путу \( s \) износи:

\[ A = F \cdot s = 2\text{ N} \cdot 1\text{ m} = 2\text{ J} \]

2. Тај рад једнак је промени кинетичке енергије:

\[ A = \Delta E_k = \frac{m \cdot v^2}{2} - 0 \implies A = \frac{m \cdot v^2}{2} \]

3. Изражавамо брзину \( v \):

\[ v^2 = \frac{2 \cdot A}{m} = \frac{2 \cdot F \cdot s}{m} \] \[ v = \sqrt{\frac{2 \cdot 2\text{ N} \cdot 1\text{ m}}{0,25\text{ kg}}} = \sqrt{\frac{4}{0,25}} = \sqrt{16} = 4\text{ m/s} \] Одговор: Брзина колица након пређеног пута од \( 1\text{ m} \) износи \( 4\text{ m/s} \).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: