Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и назив
- Југоисточна Европа, евроазијски карактер, „мост“ између Европе и Азије
- Назив од турске речи „балкан“ (планина), Јохан Август Цојне 1808.
- „Колевка европске цивилизације“
- Границе
- Север: Дунав, Сава, Соча (Цвијић: Дунав–Сава–Љубљанско поље–ушће Соче)
- Југ: Средоземно; запад: Јадранско и Јонско; исток: Црно, Мраморно и Егејско море
- Босфор и Дарданели одвајају га од Мале Азије; површина 520.000 km²
- Обала и рељеф
- Обала око 9.300 km; острва Крит, Кефалонија, Црес…; полуострва Пелопонез, Истра; мореузи Отрантска врата, Босфор, Дарданели
- Набране: Динарске, Шарско-пиндске, Карпатско-балканске; раседне: Рила, Пирин, Родопи, Олимп, Јухор, Јастребац
- Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина – главни правци
- Клима и воде
- Средоземна, умерено-континентална, планинска (изнад 1.200 m)
- Језера: Скадарско, Охридско, Преспанско; хидропотенцијал – Црноморски слив
- Ресурси и државе
- Сиромашно енергентима и рудама; лигнит, боксит, олово и цинк, бакар (Бор, Мајданпек)
- 9 држава + Источна Тракија (Турска) и Северна Добруџа (Румунија)
- Становништво
- Неравномерна густина, неповољна старосна структура (преко 40 година)
- Емиграциона област, рута миграната ка ЕУ
- Етнички хетерогена регија; православље, католичанство, ислам
- Привреда и саобраћај
- Пољопривреда, прерађивачка индустрија, трговина, туризам
- Пруге Будимпешта–Београд–Ниш–Софија–Истанбул и Београд–Ниш–Скопље–Солун–Атина
- Луке: Пиреј, Солун, Ријека, Бар; речне на Дунаву
- Насеља (Цвијић)
- Разбијени тип: старовлашки, шумадијски, мачванско-јасенички, ибарски, крашки
- Збијени тип: тимочки, читлучки, грчко-медитерански, турско-источњачки, мешовити
- Деаграризација и депопулација села
Балканско полуострво – полуострво у југоисточној Европи, „мост“ између Европе и Азије.
Евроазијски карактер – преплитање физичко-географских, економско-географских и културно-географских обележја Европе и Азије.
Назив потиче од турске речи „балкан“ (планина); први га је 1808. употребио немачки географ Јохан Август Цојне, према планини Балкан. Раније: Грчко, Илирско, Византијско полуострво, Европска Турска.
- Север – Дунав, Сава и Соча (по Цвијићу: Дунав–Сава–Љубљанско поље–ушће Соче)
- Југ – Средоземно море
- Запад и југозапад – Јадранско и Јонско море
- Исток – Црно, Мраморно и Егејско море; Босфор и Дарданели одвајају га од Мале Азије
Површина 520.000 km², са острвима и Добруџом 566.567 km². „Колевка европске цивилизације“; византијски и турски утицаји ширили су се Моравско-вардарском и Нишавско-маричком удолином, германски и мађарски преко Панонске низије.
Обала је дуга око 9.300 km; најразуђеније су хрватска и источна и јужна грчка, а најмање бугарска, албанска и западна грчка обала.
- Острва: Крит, Евбеја, Лесбос, Родос, Хиос, Кефалонија, Крф, Црес, Крк, Брач, Хвар, Паг
- Полуострва: Пелопонез, Халкидики, Истра, Пељешац, Луштица
- Мореузи: Отрантска врата, Босфор, Дарданели; Коринтски канал (крај 19. века)
Набране планине – Динарске и Шарско-пиндске (одвајају Средоземље од Европе) и Карпатско-балканске.
Раседне планине – Рила (Мусала 2.925 m), Пирин, Родопи, Олимп, Јухор, Јастребац, у средишњем и југоисточном делу.
Главни правци: Моравско-вардарска удолина (дели полуострво на источни и западни део) и Нишавско-маричка удолина (преко Софијске котлине до Турске).
- Средоземна клима – топла и сува лета, благе и кишовите зиме (на југу)
- Умерено-континентална клима – у унутрашњости
- Планинска клима – изнад 1.200 m
Реке јадранског, јонског и егејског слива су кратке; највећи хидропотенцијал имају реке Црноморског слива (Дунав, Дрина, Лим, Увац). Највећа језера: Скадарско, Охридско и Преспанско. У кршу има мало површинске, а много подземне воде.
Полуострво је у светским оквирима сиромашно енергентима и рудама; каменог угља је мало, а мрког угља и лигнита више.
- Угаљ – БиХ (Бановићи, Тузла…), Бугарска (Перник), Црна Гора (Пљевља), Србија (Колубарски, Костолачки, Косовски басен), Грчка
- Боксит – Никшић, Мостар, Радовиш, Грчка
- Олово и цинк – Црна Гора, Косовска котлина, Северна Македонија
- Гвожђе – Љубија и Вареш; бакар – Бор и Мајданпек
- Со – Тузла (камена), солане на Пагу, код Стона и Улциња
Шуме су искрчене ради насеља и обрадивих површина; на југу их замењују жбуње и камењари, а данас преовлађују мешовите и четинарске шуме у брдско-планинским крајевима.
- Државе: Албанија, Бугарска, БиХ, Грчка, Хрватска, Северна Македонија, Словенија, Црна Гора и Србија (88.499 km²), уз Источну Тракију (Турска) и Северну Добруџу (Румунија); највећа је Грчка (131.957 km²), најмања Црна Гора (13.812 km²)
Неравномерна густина насељености – највећа у градовима у долинама, котлинама и приморју, најмања у брдско-планинским крајевима.
Неповољна старосна структура – просечна старост у већини држава преко 40 година (Грчка 45,7).
Емиграциона област – после Другог светског рата масован одлазак на рад у развијене државе Европе, Северну Америку и Аустралију; данас и рута миграната из Азије и Африке ка ЕУ.
Етнички хетерогена регија – јужнословенски народи (Срби, Бугари, Хрвати, Бошњаци, Македонци, Словенци, Црногорци) и изоловане групе Грка и Албанаца.
Укрштају се православље, католичанство и ислам.
Главне делатности: пољопривреда, прерађивачка индустрија, трговина и туризам.
- Приморје – агруми, винова лоза, дуван, памук, пиринач, маслине, смокве
- Равнице – ратарство; брдски крајеви – воћарство, виноградарство, сточарство
- Привреда – у социјализму централизована (осим Грчке), данас тржишна
- Туризам: Атина, Крит, Родос, Крф; Истра, Кварнер, Дубровник; Будва, Котор, Дурмитор; Златни Пјасци, Несебар, Рила; Охридско језеро; бање у Србији
Главне пруге и путеви: Будимпешта–Београд–Ниш–Софија–Истанбул и Београд–Ниш–Скопље–Солун–Атина; Јадранска магистрала; пруга Београд–Бар.
- Морске луке: Пиреј, Солун, Ријека, Сплит, Бар, Драч, Варна, Бургас, Истанбул; речне луке на Дунаву: Русе, Видин, Београд, Прахово, Смедерево
- Центри са јаким градским функцијама: Истанбул, Атина, Београд, Софија, Сарајево, Скопље, Солун, Ријека
Цвијићева подела – према морфо-физиономији села се деле на села разбијеног и села збијеног типа.
- Разбијени тип – старовлашки, шумадијски, мачванско-јасенички, ибарски, крашки
- Збијени тип – тимочки, читлучки, грчко-медитерански, турско-источњачки, мешовити
Читлучка и турско-источњачка села се под утицајем друштвено-економских фактора претварају у шумадијски, мачвански и друге типове.
Деаграризација – смањење удела пољопривредног становништва; депопулација – смањење броја становника. Оба процеса захватила су многа балканска села.
Најважније:
- Положај: југоисточна Европа, евроазијски карактер, „мост“ између Европе и Азије.
- Границе: Дунав, Сава и Соча на северу; Средоземно, Јадранско, Јонско, Егејско, Мраморно и Црно море.
- Назив: од турске речи „балкан“ (планина), употребио га је Цојне 1808.
- Рељеф: набране Динарске, Шарско-пиндске и Карпатско-балканске планине и раседне Рила, Пирин, Родопи, Олимп.
- Клима: средоземна, умерено-континентална и планинска.
- Ресурси: полуострво је сиромашно енергентима и рудама.
- Становништво: неравномерна густина, неповољна старосна структура, емиграција, етничка хетерогеност.
- Привреда: пољопривреда, прерађивачка индустрија, трговина и туризам.
- Саобраћај: Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина повезују Европу са Азијом.
- Насеља: Цвијић – села разбијеног и збијеног типа.
