Најважније из лекције
План-резиме
- Подземне воде
- Фреатска издан – плитка, у долинама река; артешка – дубоко, под притиском; субартешка – црпи се пумпама.
- Око 80 % воде за јавно водоснабдевање: фреатске (Дунав, Сава, Велика Морава, Дрина), артешке (Војводина, Централна Србија), крашке издани (исток и југозапад).
- Бушени бунари – квалитетнија вода, мање загађење од копаних.
- Извори и минералне воде
- Извори: стални, периодични, повремени; крашка врела – изворишта Градца, Млаве, Рашке, Скрапежа.
- Минералне воде – више од 1 g/l минерала; хладне (до 20 °C) и термалне: хипотерме 20–34 °C, хомеотерме 34–38 °C, хипертерме изнад 38 °C.
- Хемијски: хидрокарбонатне (највише), сулфатне, слане, сумпоровите, јодне, гвожђевите, радиоактивне.
- 370 извора, 59 бања; највећи геотермални ресурси – Мачва.
- Речна мрежа и водни режим
- Сливови: Црноморски 92,5 %, Јадрански 5,3 %, Егејски 2,2 %; хидрографски чвор – Дрманска глава (1.359 m).
- Вештачка бифуркација Неродимке код Урошевца.
- Водни режим – промена водостаја; већина река кишно-снежни, максимум март–мај.
- Реке Црноморског слива
- Дунав 2.850 km (588 у Србији); Ђердап 96,5 km: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура.
- Тиса, Сава (Обедска бара), Дрина (Пива + Тара), Велика Морава (Јужна + Западна), Ибар, Тимок (202 km).
- Јадрански и Егејски слив
- Бели Дрим – Пећка, Призренска, Дечанска Бистрица, Клина, Мируша, Ереник, Топлуга.
- Лепенац и Пчиња у Вардар, Драговиштица у Струму.
- Језера
- Природна: еолска (Палићко), речна (Обедска бара), урниска (Завојско), крашка (Беровичко), ледничка (Ђеравичка, Ливадичко).
- Вештачка: Ђердапско (највеће), Газиводе (најдубље), Власинско (највише); туристичка – Сребрно, Савско, Белоцркванска.
Подземне воде – воде испод Земљине површине; најчешће се јављају као фреатска и артешка издан.
- Фреатска издан – најплића; доња граница (водонепропусне стене) је стална, а горња се током године подиже и спушта; највише у долинама великих река.
- Артешка издан – дубоко, између два водонепропусна слоја, под притиском; при бушењу вода избија на површину.
- Субартешка издан – вода се пење само до одређене висине и црпи пумпама.
Подземне воде дају око 80 % воде за јавно водоснабдевање Србије. Главне резерве су у квартарним и неогеним наслагама и кречњацима, а мале у Шумадији и јужној Србији.
- Фреатске издани у алувијалним равнима Дунава, Саве, Велике Мораве и Дрине – Нови Сад, Смедерево.
- Артешке издани у неогеним басенима Војводине и Централне Србије – Инђија; бунари најчешће 60–160 m.
- Крашке издани – Карпатско-балканске (исток) и Динарске планине (југозапад).
Извор – место где подземна вода природно избија на површину; извори су стални, периодични и повремени.
Крашко врело – снажан извор у кречњачком терену; велика издашност, тврда вода, извориште реке (Градац, Млава, Рашка, Скрапеж).
Минералне воде – садрже више од 1 g/l растворених минералних материја; слатке, сланасте, слане и раствори.
- Хладне – до 20 °C (Буковичка бања, Паланачки кисељак, Младеновачки Селтерс).
- Хипотерме 20–34 °C (Сокобања, Врдник), хомеотерме 34–38 °C (Нишка, Овчар бања), хипертерме изнад 38 °C (Врањска 90–92 °C, Јошаничка 62–78 °C).
- По хемијском саставу: хидрокарбонатне (алкалне и земноалкалне – највише бања), сулфатне, слане, сумпоровите (Бања Ковиљача), јодне (Новосадска бања), гвожђевите, радиоактивне (Горња Трепча – Атомска бања).
Бање – места где се минералне и термоминералне воде користе за пиће и лечење.
У Србији има 370 минералних извора и 59 бања. Температура воде није главни фактор развоја бања. Највеће геотермалне ресурсе има Мачва.
Речна мрежа – све реке неке територије; густина зависи од геолошке грађе, тектонике, климе и вегетације.
- Црноморски слив – 92,5 % територије (Дунав).
- Јадрански слив – 5,3 % (Дрим).
- Егејски слив – 2,2 % (Вардар и Струма).
Хидрографски чвор – развође три морска слива на врху Дрманска глава (1.359 m), Језерска планина.
Вештачка бифуркација – вода Неродимке (Егејски слив) код Урошевца делом скренута ка Сазлији и Ситници (Црноморски слив).
Водни режим – промена водостаја, односно протицаја реке током времена; зависи од природних и антропогених фактора.
Већина река има кишно-снежни режим: максимум у пролеће (март–мај), када долази до поплава, а низак водостај у сушном делу године.
Најдуже и водом најбогатије реке Србије: Дунав, Тиса, Сава, Дрина, Велика, Јужна и Западна Морава, Ибар и Тимок.
- Дунав – 2.850 km (588 km у Србији), 5.750 m³/s; друга река Европе; улази 8 km узводно од Бездана, излази на ушћу Тимока; плован целим током.
- Ђердапска клисура (96,5 km) – Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура.
- Тиса – 966 km, најдужа притока Дунава; Сава – 945 km, ушће у Београду, притоке Дрина и Колубара.
- Дрина – од Пиве и Таре; граница према БиХ; притоке Лим и Јадар.
- Велика Морава – од Јужне и Западне Мораве код Сталаћа; Западној Морави је највећа притока Ибар.
- Тимок – 202 km, од Белог и Црног Тимока код Зајечара; најнизводнија притока Дунава у Србији.
Бели Дрим – главна река Јадранског слива (Метохијска котлина); настаје од крашких врела.
- Притоке: Пећка, Призренска и Дечанска Бистрица, Клина, Мируша, Ереник, Топлуга.
- Лепенац – са Шар-планине, кроз Качаничку клисуру у Вардар.
- Пчиња – са планине Дукат, у Вардар.
- Драговиштица – од Божичке и Љубатске реке код Босилеграда, притока Струме.
Целим током кроз Србију пловни су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј и Тамиш; највећи хидропотенцијал имају Дрина, Дунав и Западна Морава.
Природна језера – деле се према постанку басена на еолска, речна, урниска, крашка и ледничка.
- Еолска – басен издубио ветар: Палићко (највеће природно), Лудашко, Келебијско, Крваво.
- Речна – одсечени меандри: Обедска бара, Русанда, Царска бара.
- Урниска – клизиште или земљотрес: Завојско, Облачинско.
- Крашка – вртаче, увале, поља: Беровичко (периодско).
- Ледничка – циркови и валови: Ђеравичка, Црно, Травно (Проклетије), Ливадичко (Шар-планина).
Вештачка језера – бројнија од природних; настају преграђивањем река бранама.
- Ђердапско (највеће, 1972), Перућачко и Зворничко (Дрина), Потпећко (Лим), Златарско, Сјеничко и Радоињско (Увац), Газиводе (најдубље), Власинско (највише, 1.213 m).
- Туристичка: Сребрно, Савско и Белоцркванска језера.
Најважније:
- Подземне воде: фреатске, артешке и крашке издани дају око 80 % воде за јавно водоснабдевање.
- Извори: стални, периодични и повремени; крашка врела су изворишта река.
- Минералне воде: више од 1 g/l минерала; хладне и термалне (хипо-, хомео-, хипертерме); 370 извора и 59 бања.
- Сливови: Црноморски 92,5 %, Јадрански 5,3 %, Егејски 2,2 %; хидрографски чвор Дрманска глава.
- Водни режим: већина река има кишно-снежни режим са максимумом у пролеће.
- Дунав: 588 km кроз Србију, плован; Ђердап – четири клисуре и три котлине.
- Јадрански и Егејски слив: Бели Дрим; Лепенац, Пчиња, Драговиштица.
- Језера: природна (еолска, речна, урниска, крашка, ледничка) и бројнија вештачка; Палићко највеће природно, Ђердапско највеће вештачко.
