Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Биодиверзитет и еколошки фактори
- Србија је један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи.
- Абиотички фактори: геолошка, геоморфолошка, климатолошка, хидролошка и педолошка разноврсност.
- Биотички фактори: међусобни утицаји организама, посебно утицај човека.
- Биогеографска подела
- Панонска област (север) – биом степе.
- Планинска област (јужно од Дунава и Саве) – биом шума умерених ширина.
- Панонска област
- Степа претворена у културну степу; природна степа само у малим ареалима (вијук, ковиље, мајчина душица, жалфија).
- Шумо-степа: Фрушка гора и Вршачке планине (китњак, буква, липа, граб); клека једини аутохтони четинар.
- Алувијалне равни: врба, топола, храст лужњак; мочваре – трска, рогоз, локвањ; већином исушене.
- Богат птичји свет; IBA подручја (Царска бара, Обедска бара, Засавица, Слано Копово...).
- 10 Рамсарских подручја – сва у Панонској области осим Пештерске висоравни и Власине.
- Угрожени: степски божур, гороцвет, велика саса, орао крсташ, велика дропља; дабар враћен 2004.
- Планинска област
- Појасеви: храст (сладун, цер, медунац) и граб → буква → мешовите шуме → четинари (смрча, црни бор, јела).
- Горња граница шума 1.900–2.100 m н. в.: молика, муника, кривуљ.
- Голија: буква 500–1.000 m, изнад 1.700 m само смрча.
- Фауна: медвед, вук, рис, тетреб, златни орао, крстокљун; у рекама пастрмка и липљен.
- Ендемити, реликти и заштита
- Ендемит – врста веома ограниченог распрострањења; терцијарни реликт – некада широко распрострањена врста (плиоцен).
- Панчићева оморика, молика, муника; терцијарни реликти: јоргован, божиковина, питоми орах, мечја леска.
- Заштићени: рунолист, жута линцура, госпина папучица, тиса; мрки медвед, рис, белоглави суп, сури орао.
- Црвене књиге – листе ретких, угрожених и заштићених врста.
Биодиверзитет – биолошка разноврсност живог света неког простора; Србија је један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи.
Еколошки фактори – чиниоци средине од којих зависе богатство и распрострањеност живог света.
- Абиотички фактори – геолошка, геоморфолошка, климатолошка, хидролошка и педолошка разноврсност.
- Биотички фактори – међусобни утицаји организама; по значају и интензитету посебно се издваја утицај човека.
Биом – велико географско подручје са карактеристичним биљним и животињским врстама прилагођеним тој средини.
- Панонска област – север Србије, биом степе.
- Планинска област – јужно од Дунава и Саве, биом шума умерених ширина.
Планинска област је разноврснија по еколошким факторима од Панонске, па има и разноврснији биљни и животињски свет.
Некада је преовлађивала степска травна вегетација условљена континенталном климом (врела лета, мало падавина).
Културна степа – аутохтона степа претворена у поља под усевима на најплоднијем земљишту Србије.
Природна степа очувана је у малим, изолованим ареалима: вијук, ђиповина, мајчина душица, лопушник, хајдучка трава, ковиље, усколисна грахорица, жута луцерка, ливадска жалфија, звончић.
- Шумо-степа – листопадне шуме на Фрушкој гори и Вршачким планинама (храст китњак, буква, липа, граб); на Фрушкој гори клека је једина аутохтона четинарска врста.
- Алувијалне равни – плавне шуме врбе и тополе, шуме храста лужњака.
- Мочваре – хидрофилна вегетација (рогоз, трска, шаша, локвањ, сочивица); већином исушене каналима и насипима, остаци заштићени законом.
Животиње степе и шумо-степе: вук, лисица, јелен, дивља свиња, зец, текуница, степски мрмот, слепо куче, степски смук, јаребица, препелица, фазан, степски соко, степски орао.
Реке су богате рибом (сом, смуђ, кечига, шаран, штука, деверика); богат је птичји свет водених станишта (патке, гуске, барске коке, ждралови, чапље, гњурци, корморани, лабудови), уз водоземце и гмизавце.
IBA – Међународно значајна подручја за птице.
- Царска бара, Делиблатска пешчара, Фрушка гора, Горње Подунавље, Окањ и Русанда, Ковиљски рит, Засавица, Обедска бара, Слано Копово.
Рамсарска конвенција – конвенција о мочварама од међународног значаја, нарочито као стаништима птица мочварица.
У Србији има 10 Рамсарских подручја; сва су у Панонској области осим Пештерске висоравни и Власине. Налазе се на Унесковој листи Рамсарских подручја.
- Најнижи појас – шуме храста (сладун, цер, медунац) и граба.
- Букове шуме – изнад храстових.
- Мешовите шуме – буква и четинари (јела, смрча).
- Четинарске шуме – европска смрча, црни бор, јела; ту расте и Панчићева оморика.
Горња граница шума – на 1.900–2.100 m н. в.; граде је борови молика, муника и кривуљ (планински бор, клековина), отпорни на мраз, па се користе за пошумљавање голети.
Молика и муника расту на 1.200–1.900 m: муника на сушним, јужним експозицијама и кречњаку, молика на северним експозицијама и силикатним стенама.
- Голија: букове шуме на 500–1.000 m н. в., затим буково-јелове и буково-смрчеве шуме, а изнад 1.700 m н. в. само смрча.
Фауна: медвед, вук, рис, дивља мачка, срна, јелен, тетреб, ушаста сова, златни орао, крстокљун, јаребица камењарка, змије (смук, шарка, поскок); у рекама пастрмка, липљен, скобаљ, клен, мрена, штука.
Ендемит – врста чије је природно распрострањење веома ограничено.
Терцијарни реликт – врста која је крајем терцијара (плиоцен) била широко распрострањена, а данас има релативно мали ареал.
- Ендемити и реликти – Панчићева оморика, молика, муника.
- Терцијарни реликти – шумске биљке клисура и кањона: јоргован, божиковина (зеленика), питоми орах, мечја леска; клисура Трешњице.
- Глацијални реликти – претежно високопланинске биљке.
Заштићене биљке Планинске области: рунолист, жута линцура, госпина папучица (само на Сувој планини), тиса, росуља, Панчићева оморика, муника, молика. Животиње: мрки медвед, вук, рис, дивља мачка, белоглави суп, велики тетреб, сури орао, обичан смук, шарка, шарени даждевњак.
У Панонској области угрожени су степски божур, гороцвет, велика саса, прдавац, степски соко, патка њорка, орао крсташ, велика дропља; европски дабар реинтродукован је 2004. у Обедску бару и Засавицу.
Узроци угрожености: преоравање травних станишта, паљење вегетације, незаконит лов и риболов, загађење, пестициди, сеча шума, вађење шљунка и песка, прекомерно брање лековитог биља. Србија има црвене књиге ретких, угрожених и заштићених врста.
Најважније:
- Биодиверзитет: Србија је један од најзначајнијих центара биодиверзитета у Европи.
- Еколошки фактори: абиотички и биотички; најизраженији је утицај човека.
- Подела: Панонска област – биом степе; Планинска област – биом шума умерених ширина.
- Културна степа: природна степа претворена у оранице; очувана само на малим површинама.
- Рамсарска подручја: 10 у Србији, сва у Панонској области осим Пештерске висоравни и Власине.
- Висински појасеви: храст и граб, буква, мешовите шуме, четинари.
- Горња граница шума: 1.900–2.100 m н. в.; молика, муника и кривуљ.
- Ендемити и реликти: Панчићева оморика, молика, муника; терцијарни реликти јоргован, божиковина, питоми орах, мечја леска.
- Угроженост: нестанак станишта; ретке, угрожене и заштићене врсте уписане су у црвене књиге.
