Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Рељеф
- Настао деловањем унутрашњих сила (набирање, раседање) и спољашњих сила (ерозија, акумулација).
- Примери: Овчарско-кабларска клисура (река), Лазарева пећина (крас), Делиблатска пешчара и лесне заравни (ветар), Проклетије (лед), Островица (вулканизам).
- Морфоструктуре и геотектонске јединице
- Низије (Панонска, Понтијска), ободи низија, Планинско-котлинска област.
- Српско-македонска маса (раседи), исток: Карпатско-балканске планине, запад: Вардарска зона (Шумадијски, Јадарски, Копаонички блок), па Динариди (Старовлашке, Проклетијске, Шарске).
- Север: Панонски басен; крајњи североисток: Влашко-понтијски басен.
- Клима
- Фактори (географска ширина, рељеф, воде, вегетација) и елементи (температура, облачност, ветар, падавине).
- Типови: континентална, умерено-континентална, измењено-средоземна (Метохија), планинска.
- Низије 10–12 °C; највише падавина у мају и јуну; Проклетије око 1.500 mm; лети ветрови са запада и северозапада, зими кошава.
- Воде
- Фреатска (најплића), артешка (дубока, под притиском) и крашка издан.
- Минералне воде више од 1 g/l; хипотерме 20–34 °C, хомеотерме 34–38 °C, хипертерме изнад 38 °C.
- Сливови: Црноморски 92,5 %, Јадрански 5,3 %, Егејски 2,2 %.
- Земљиште
- Три педогеографска рејона: Панонска низија и обод (чернозем, алувијум, ритска црница, слатине), средишњи део (смонице, гајњаче), планинске области (смеђе кисело, рендзине, ранкери, подзоли).
- Чернозем најважнији, смеђе кисело земљиште најраспрострањеније.
- Биљни и животињски свет
- Панонска област (биом степе) и Планинска област (биом шума умерених ширина).
- Горња граница шума 1.900–2.100 m; ендемити и реликти – Панчићева оморика, муника, молика, рамонде.
- Нестанак станишта → ретке, угрожене и заштићене врсте (госпина папучица на Сувој планини).
Рељеф – сва узвишења, удубљења, равнице и неравнине територије Србије, настала кроз дугу геолошку историју.
- Унутрашње силе – набирају и раседају Земљину кору и стварају крупне облике рељефа.
- Спољашње силе – ерозијом и акумулацијом мењају рељеф који су створиле унутрашње силе.
Облици рељефа се разликују по начину и времену постанка, изгледу, географском положају, правцу пружања и процесима који их мењају.
- Флувијална ерозија – Овчарско-кабларска клисура; крашка ерозија – Лазарева пећина, Церемошња.
- Еолска акумулација – Делиблатска и Суботичка пешчара, Тителска лесна зараван.
- Трагови вулканизма – Островица на Руднику.
Морфоструктуре – три целине тектонског рељефа Србије:
- низије – Панонска и Понтијска;
- ободи низија – Перипанонски и Перипонтијски;
- Планинско-котлинска област.
Српско-македонска маса – централни и југоисточни део Србије, од суседних јединица одвојен раседима (Бесна кобила 1.923 m, Варденик).
Карпатско-балканске планине – источно од масе, источна зона набраних планина: Карпатске (Мироч, Кучај, Ртањ) и Балканске (Сврљишке планине, Стара планина – Миџор 2.169 m).
Вардарска зона – западно од масе, блокови различите старости: Шумадијски (Рудник), Јадарски и Копаонички (Гоч, Копаоник – Панчићев врх 2.017 m).
Динарске планине (Динариди) – најпространији планински систем у Србији: Старовлашке (Златибор, Златар, Јавор, Голија), Проклетијске (Мокра планина) и Шарске планине (Коритник).
Северно лежи Панонски басен, настао у терцијару спуштањем и разламањем Панонског копна; крајњи североисток припада Влашко-понтијском басену.
Климатски фактори – чиниоци који утичу на климу: географска ширина, рељеф, воде, земљиште, вегетација, ваздушне масе.
Климатски елементи – температура ваздуха, инсолација, облачност, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, падавине.
- Континентална – Панонска низија, топла лета, хладне зиме, 500–600 mm падавина.
- Умерено-континентална – највећи део Србије, највише падавина у мају и јуну.
- Измењено-средоземна – Метохијска котлина, сува и топла лета, влажне и благе зиме.
- Планинска – највише планине, хладне снежне зиме и кратка свежа лета.
Средња годишња температура у низијама је 10–12 °C; падавине опадају од запада ка истоку – највише их имају Проклетије (око 1.500 mm), а најмање североисток Србије и долина Јужне Мораве.
Водни ресурси – подземне и површинске воде које су, уз рационално коришћење, довољне за све потребе Србије.
- Фреатска издан – најплића, највише у долинама великих река.
- Артешка издан – на већим дубинама, између водонепропусних слојева, под притиском.
- Крашка издан – у кречњачким теренима, празни се преко јаких врела.
Минералне воде – садрже више од 1.000 mg растворених минералних материја у литру; хипотерме 20–34 °C, хомеотерме 34–38 °C, хипертерме изнад 38 °C (Врањска бања 90–92 °C).
Морски сливови – Црноморски – 92,5 %, Јадрански – 5,3 %, Егејски – 2,2 % територије.
- Језера: еолско Палићко (највеће природно), урниско Завојско; вештачка Ђердапско (највеће) и Власинско (највише, 1.213 m).
Педогеографски рејони – три области са различитим земљиштима:
- Панонска низија и обод – чернозем, алувијално земљиште, ритска црница, слатине, еолска земљишта.
- Средишњи део Србије – смонице и гајњаче на терцијарним језерским седиментима.
- Планинске области – смеђе кисело земљиште, кречњачко-доломитска црница, ранкери, рендзине, подзоли, камењари.
Чернозем је по плодности и површини најважнији тип земљишта (образован на лесу, највише у Војводини), а смеђе кисело земљиште је најраспрострањеније – заузима двоструко већу површину од чернозема.
- Алувијална земљишта – флувисоли, смонице – вертисоли, смеђа кисела – дистрични камбисоли.
Биодиверзитет – разноврсност живог света; Србија је један од њених најзначајнијих центара у Европи.
- Панонска област – север Србије, биом степе.
- Планинска област – јужно од Панонске, биом шума умерених ширина.
Ендемит – врста чије је природно распрострањење веома ограничено.
Реликт – врста која је у прошлости била широко распрострањена, а данас живи на малом простору.
Горња граница шума је на 1.900–2.100 m. Због нестанка станишта (крчење шума, неодржива пољопривреда, лов и риболов) многе врсте су постале ретке, угрожене и заштићене.
- Панчићева оморика, муника, молика, српска и Наталијина рамонда – ендемити и реликти.
- Госпина папучица – строго заштићена орхидеја која расте само на Сувој планини.
Најважније:
- Рељеф: обликују га унутрашње силе (набирање, раседање) и спољашње силе (ерозија, акумулација).
- Морфоструктуре: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
- Геотектонске јединице: Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине, Вардарска зона, Динариди, Панонски и Влашко-понтијски басен.
- Клима: континентална, умерено-континентална, измењено-средоземна и планинска.
- Подземне воде: фреатска, артешка и крашка издан.
- Земљиште: три педогеографска рејона; чернозем најважнији, смеђе кисело најраспрострањеније.
- Живи свет: Панонска област (степа) и Планинска област (шуме умерених ширина); бројни ендемити и реликти, многе врсте угрожене.
