Најважније из лекције
План-резиме
- Пописи и број становника
- Попис становништва – основни извор података о становништву
- Први попис 1834. (Кнежевина Србија); у 21. веку 2002. и 2011.
- Највише становника 1991. (9.778.991); 2011. 8.986.862 (са КиМ), без КиМ 7.186.862
- Пад 2002–2011: 95,6 % негативан природни прираштај, 4,4 % миграције
- За Косово и Метохију – процене Евростата
- Густина и размештај
- Око 101 ст./km² (2011) – умерена густина; Централна Србија 94, Војводина 90, КиМ око 165
- Густо: речне долине, котлине, градови (највећа густина – Врачар)
- Ретко: брдско-планински и погранични крајеви (дуготрајна депопулација)
- Природно кретање
- Опада наталитет (око 9,2 ‰) и природни прираштај, расте морталитет (14,2 → 14,6 ‰)
- Природни прираштај −5,2 ‰ (2011), −5,4 ‰ (2018); негативан у Војводини од 1980-их, у Централној Србији од 1990-их
- Фертилитет 1,4–1,5 детета по жени – испод прага просте репродукције
- КиМ: највиши прираштај (11,4 ‰ → 10,3 ‰)
- Миграционе струје и колонизације
- Косовско-метохијска – Велике сеобе 1690 (Арсеније III Чарнојевић) и 1740 (Арсеније IV Јовановић)
- Динарска – из Херцеговине, Црне Горе и Старовлашко-рашке висије ка Шумадији, Подрињу, БиХ...
- Планска колонизација Војводине (Аустрија, 18–19. век); колонизација 1945–1948 (216.000 колониста)
- Избеглице 1991–1995 (617.728); 1999. око 200.000 напушта КиМ
- Емиграција
- Србија – емиграциона држава; гастарбајтери 60-их и 70-их, данас емиграција младих
- Економске миграције: запослење, школовање, спајање породица
- Миграциони салдо 2018. позитиван само у Београдском региону и Региону Војводине
- Унутрашње миграције
- Трајне село–град (најзаступљеније)
- Дневне – центар Београд; недељне и сезонске (пољопривреда, грађевина)
Попис становништва – основни извор података о величини, просторном размештају и структурама становништва.
- Први попис – Кнежевина Србија, 1834. године.
- 20. век – осам пописа: 1921, 1931, 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991.
- 21. век – пописи 2002. и 2011. године (спровео их је РЗС).
Број становника Србије растао је од 6.527.966 (1948) до 9.778.991 (1991), а затим опада: 9.483.001 (2002), 8.986.862 (2011).
Попис 2011. без Косова и Метохије: 7.186.862 (Централна Србија 5.255.053, Војводина 1.931.809); Косово и Метохија око 1,8 милиона (процена Евростата).
Смањење броја становника Централне Србије и Војводине: 95,6 % због негативног природног прираштаја, 4,4 % због миграција.
Депопулација – смањење броја становника неког подручја.
- Просечна густина (2011) – око 101 ст./km², умерена.
- По областима – Централна Србија 94, Војводина 90, Косово и Метохија око 165 ст./km².
- Густо насељено: плодне речне долине и котлине, градски центри са околином (највећа густина – Врачар у Београду).
- Ретко насељено: брдско-планински и погранични крајеви, због дуготрајне депопулације.
Природно кретање – промена броја становника рађањем (наталитет) и умирањем (морталитет); њихова разлика је природни прираштај.
- Стопа наталитета – око 9,2 ‰ (2011–2018); најнижа у Зајечарском и Борском, највиша у Београду, Јужнобачком и Рашком округу.
- Стопа морталитета – 14,2 ‰ (2011) → 14,6 ‰ (2018); преко 17 ‰ у Западнобачком, Севернобанатском, Топличком, Браничевском, Борском, Зајечарском и Пиротском округу.
- Стопа природног прираштаја – −5,2 ‰ (2011), −5,4 ‰ (2018); најнегативнија у Војводини.
- Стопа укупног фертилитета – 1,4–1,5 детета по жени, испод прага просте репродукције.
Негативан природни прираштај: Војводина од осамдесетих, Централна Србија од почетка деведесетих година 20. века.
- Косово и Метохија (Евростат): наталитет 15,4 ‰ → 16,2 ‰, морталитет 4,0 ‰ → 5,9 ‰, природни прираштај 11,4 ‰ → 10,3 ‰ (највиши у Србији), фертилитет 1,9 → 1,7.
Миграције (механичко кретање) – пресељавање становништва које, уз природни прираштај, мења број становника.
Косовско-метохијска миграциона струја – Срби са Косова и Метохије насељавају Централну Србију и Војводину; најинтензивнија у две велике сеобе.
- Прва велика сеоба (1690) – 37.000 породица, око 185.000 људи; патријарх Арсеније III Чарнојевић.
- Друга велика сеоба (1740) – патријарх Арсеније IV Јовановић.
Динарска миграциона струја – Срби из Херцеговине, Црне Горе и Старовлашко-рашке висије селе се ка БиХ, Далмацији, Лици, Славонији, Подрињу и Шумадији.
Планска колонизација Војводине – Аустријско царство у 18. и 19. веку насељава Немце, Мађаре, Словаке, Хрвате, Русине и др.
- Колонизација 1945–1948: око 216.000 српских колониста, највише из БиХ и Хрватске (села као Ловћенац, Крушчић, Јабука, Качарево).
- 1991–1995: избеглице из Хрватске и БиХ (617.728 лица 1996).
- 1999: око 200.000 Срба, Рома, Горанаца и других напушта Косово и Метохију.
Емиграциона држава – држава из које се више људи исељава него што се досељава; Србија је то традиционално.
Миграциони салдо – разлика између броја досељених и исељених; 2018. позитиван само у Београдском региону и Региону Војводине.
- Таласи емиграције – у Америку (крај 19. века до Првог светског рата), између два рата, политичка (40-те и 50-те), гастарбајтери у западну Европу (60-те и 70-те), млади од краја 20. века.
- Економске миграције – данашњи мотиви: запослење, школовање, спајање породица.
Млади, често високообразовани, одлазе у Немачку, Аустрију, Швајцарску, Шведску, Канаду, САД, Аустралију.
- Највише становника у иностранству: општине Браничевског, Борског и Поморавског округа.
- Србија је и транзитно подручје за ирегуларне миграције из Авганистана, Пакистана, Сирије и Африке.
Трајне миграције село–град – најзаступљеније; одлазак младог радноспособног становништва у градове успорава развој села и пољопривреде.
Дневне миграције – свакодневни одлазак на посао или у школу; појачане од 60-их година 20. века (индустријализација, урбанизација, деаграризација, дерурализација, јавни саобраћај).
Недељне и сезонске миграције – везане за купопродају, запослење, лечење, образовање, културу, туризам, сезонске пољопривредне и грађевинске радове.
Београд је највећи центар дневних миграција; насеља са добром саобраћајном везом су миграционо стабилна, а изолована су емиграциона.
- Недељни мигранти – продавци на пијацама; сезонски – берачи у Војводини, грађевински радници; некада грађевинари из Црне Траве и Босилеграда.
Најважније:
- Пописи и број: први попис 1834, последњи 2011; највише становника 1991. (9.778.991).
- Депопулација: 95,6 % због негативног природног прираштаја, 4,4 % због миграција.
- Густина: око 101 ст./km²; густо у долинама, котлинама и градовима, ретко у планинама и пограничју.
- Природно кретање: наталитет око 9,2 ‰, морталитет 14,6 ‰, прираштај −5,4 ‰ (2018), фертилитет 1,4–1,5.
- Миграционе струје: косовско-метохијска (сеобе 1690. и 1740) и динарска.
- Колонизације Војводине: аустријска (18–19. век) и 1945–1948. (216.000 колониста).
- Емиграција: економска – запослење, школовање, спајање породица; одлазе млади и образовани.
- Унутрашње миграције: село–град, дневне (центар Београд), недељне и сезонске.
