Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Старосно-полна структура
- Обликују је природно и механичко кретање и наслеђена структура
- Становништво Централне Србије и Војводине је старо: мало младих (0–14), много старих (65+)
- Демографско старење – раст удела особа од 60/65+ година; смањује радну снагу и кочи развој
- Пирамида 2011: веома сужена основа, најшира група 55–59 година
- Србија 2011: младо 16,9 %, зрело 68,0 %, старо 15,1 %
- Стари: 17,4 % (2011) → 20,2 % (2018); 15–64 године: 68,3 % → 65,5 %; млади 14,3 %
- Просечна старост 42,1 → 43,2 године – најдубља демографска старост
- Најстарији: Зајечарски, Борски, Пиротски округ (2,0–2,5 старих на једно дете); најмлађе: Косово и Метохија
- Полна структура и животни век
- 105 жена на 100 мушкараца
- Мушкарци преовлађују код младих, жене код старијег средовечног и старог становништва
- Животни век 2011 → 2018: мушкарци 71,6 → 73,2, жене 76,8 → 78,1 година
- Економска структура
- Према економској активности, делатности и занимању
- Активно (15+): раде (2.304.628) и незапослени (666.592) – 41,3 % (2011); мушкарци 57,2 %
- Неактивно: лица са личним примањима (пензионери 1.628.428) и издржавани (деца, ученици, студенти, домаћице) – 58,7 %
- Незапосленост: 22,4 % (2011) → 10,9 % (2019); узроци: слаба привреда, транзиција, неусклађеност кадрова
- Старење → мањак радне снаге и већи издаци за пензије и здравство
- Делатности и занимања
- Пољопривредно становништво 72,3 % (1948) → 6,8 % (2011); активно пољопривредно 77,1 % → 9,1 %
- Највише запослених: прерађивачка индустрија, па пољопривреда, трговина, управа, здравство, образовање, грађевинарство
- Стагнирају обућари, тесари, млинари...; расту ИКТ стручњаци
- Образовање
- Школска спрема (15+, 2011): средње 48,9 %, основно око петина, терцијарно 16,2 %, непотпуно основно 11,0 %, без школе 2,7 %
- Неписмени (10+): 1,96 %, од тога 70 % старији од 65
- Компјутерски писмен сваки трећи становник
- Национална и верска структура
- Срби 83,3 %, православни; вишенационална држава
- Албанци (Косово и Метохија, Прешево, Бујановац, Медвеђа), Мађари (север Бачке, Суботица), Хрвати, Словаци (Бачки Петровац, Ковачица, Стара Пазова)
- Роми, Бошњаци (Нови Пазар, Сјеница, Тутин), Власи (источна Србија), Бугари (Димитровград, Босилеград), Црногорци, Македонци, Горанци
Старосно-полна структура – састав становништва по старости и полу; обликују је природно и механичко кретање и наслеђена структура.
Старење становништва – повећање удела особа од 60 или 65 и више година у укупној популацији.
- Младо становништво – 0–14 година.
- Зрело становништво – 15–64 године.
- Старо становништво – 65 и више година.
Пирамида Србије 2011. има веома сужену основу (мало деце), а најшира је група 55–59 година. Србија 2011: младо 16,9 %, зрело 68,0 %, старо 15,1 %.
Централна Србија и Војводина, 2011–2018: старо становништво 17,4 % → 20,2 %; група 15–64 године 68,3 % → 65,5 %; млади око 14,3 %; просечна старост 42,1 → 43,2 године – стадијум најдубље демографске старости.
Последице старења: смањује се радна снага и погоршава њена старосна структура, што кочи продуктивност и друштвено-економски развој.
- Најнеповољније: регион Јужне и Источне Србије, брдско-планински и погранични крајеви; Зајечарски, Борски и Пиротски округ – 2,0–2,5 старијих од 65 на једног млађег од 15 година.
- Најповољније: Косово и Метохија (млади 27,5 % → 25,0 %, стари 5,8 % → 8,1 %, процена Еуростата).
Полна структура – однос мушког и женског становништва; у Централној Србији и Војводини 105 жена на 100 мушкараца.
- Мушкарци преовлађују – код младог и млађег средовечног становништва.
- Жене преовлађују – код старијег средовечног и старог становништва.
Просечан животни век (2011 → 2018): мушкарци 71,6 → 73,2 године, жене 76,8 → 78,1 годину.
- Косово и Метохија 2018 (Еуростат): мушкарци 69, жене 71 година.
Економска структура – састав становништва према економској активности, делатности и занимању.
Економски активно становништво (радна снага) – лица од 15 и више година: она која обављају занимање (2.304.628) и незапослени (666.592); 41,3 % становништва 2011. (без Косова и Метохије).
Економски неактивно становништво – лица са личним примањима (пензионери, лица са приходима од имовине, стипендисти, примаоци социјалне помоћи) и издржавано становништво (деца, ученици, студенти, домаћице); 58,7 % 2011.
- Пензионери – 1.628.428, најбројнији неактивни.
- Деца, ученици, студенти – 1.592.294; домаћице – 599.371; приходи од имовине – 32.134; остали – 363.415.
- Међу онима који раде: запослена лица 76 %, затим индивидуални пољопривредници и самостални делатници; међу активнима мушкарци 57,2 %, жене 42,8 %.
Незапосленост – нагло порасла деведесетих година 20. века; 22,4 % (2011) → 10,9 % (2019).
Узроци незапослености: недовољно развијена привреда, гашење великих државних (друштвених) предузећа у транзицији, неусклађеност понуде и потражње кадрова.
Старење нарушава однос активних и неактивних: мање младих у радном контингенту (мањак радне снаге) и више пензионера (већи издаци за пензије, здравство и социјалну заштиту).
Пољопривредно становништво: 72,3 % укупног (1948) → 6,8 % (2011); активно пољопривредно: 77,1 % → 9,1 % активног. Индустријализацијом опада примарни, а расту секундарни и терцијарни сектор.
Највише запослених (2011): прерађивачка индустрија, затим пољопривреда, шумарство и рибарство, трговина, државна управа и социјално осигурање, здравствена и социјална заштита, образовање, грађевинарство.
Занимање – показује социјални статус запосленог и зависи од нивоа образовања.
- Занимања која стагнирају: пољопривредници, шумари, рибари, обућари, тесари, млинари, паркетари.
- Занимања која се шире: стручњаци за информационо-комуникационе технологије.
Образовне карактеристике – писменост и школска спрема.
Образовна структура (школска спрема) – учешће становништва са основним, средњим, вишим и високим образовањем.
- Попис 2011, Централна Србија и Војводина, 15 и више година: основно – око петина; средње – 48,9 %; терцијарно – 16,2 %; непотпуно основно – 11,0 %; без школске спреме – 2,7 %.
Општа писменост – учешће писмених и неписмених; неписмених старијих од 10 година 1,96 % (2011), од тога 70 % старијих од 65 година.
Компјутерска писменост – неповољна: компјутерски писмен тек сваки трећи становник Централне Србије и АП Војводине (2011).
Вишенационална држава – Срби 83,3 %, већином православни; уз њих бројне националне мањине.
- Албанци – већина на Косову и Метохији; Прешево, Бујановац, Медвеђа; претежно ислам.
- Мађари – север Бачке, други народ у Војводини; римокатолици; центар Суботица.
- Хрвати – Суботица, погранична Бачка, Хртковци и Никинци, Београд; римокатолици.
- Словаци – Бачки Петровац, Ковачица, Стара Пазова; протестанти.
- Роми – југ Србије, Банат, Београд; православни и муслимани.
- Бошњаци – Нови Пазар, Сјеница, Тутин, Пријепоље, Прибој, Косово и Метохија; ислам.
- Власи – Бор, Бољевац, Жагубица, Кучево, Петровац на Млави.
- Бугари – већина у Димитровграду и Босилеграду; православни или атеисти.
- Црногорци (Београд, Нови Сад) и Македонци (Београд, Банат) – православни; Горанци (Гора, већи градови) – ислам.
- Банатски Бугари – у 18. веку пребегли из Бугарске; стари бугарски језик, латиница, римокатолици.
- У Војводини живе и Русини, Румуни, Буњевци, Шокци.
Најважније:
- Старост: становништво Централне Србије и Војводине је старо – мало младих (0–14), много старих (65+), пирамида сужене основе.
- Старење: удео старих 17,4 % (2011) → 20,2 % (2018), просечна старост 42,1 → 43,2 године.
- Регионалне разлике: најстарији Зајечарски, Борски и Пиротски округ; најмлађе Косово и Метохија.
- Пол: 105 жена на 100 мушкараца; жене преовлађују у старијим групама јер живе дуже (78,1 према 73,2 године).
- Активни: лица од 15+ година која раде и незапослени – 41,3 % (2011); неактивних 58,7 %, највише пензионера.
- Незапосленост: 22,4 % (2011) → 10,9 % (2019).
- Делатности: пољопривредно становништво 72,3 % (1948) → 6,8 % (2011); највише запослених у прерађивачкој индустрији.
- Образовање: средње 48,9 %, терцијарно 16,2 %; неписмених 1,96 %; компјутерски писмен сваки трећи.
- Нације: Срби 83,3 %; највеће мањине Албанци, Мађари, Роми, Бошњаци, Хрвати, Словаци.
