Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Насеља Србије
- Насеље – стални или привремени облик људске насељености, спонтан или плански; има назив и територију
- У Србији 6.158 насеља
- Стара насељеност: Лепенски вир, Старчево, Винча, римски и средњовековни споменици
- Природни фактори
- Рељеф – висина и рашчлањеност; велики нагиби отежавају градњу; присојне падине насељеније од осојних
- Клима – непосредно и посредно (Пештер и Банат – различита пољопривреда)
- Воде – водоснабдевање, наводњавање, бање; водоплавни терени неповољни
- Земљиште – чернозем → ратарство, песак → виноградарство
- Геолошки услови – посредно; изузетно функција (Бор, Мајданпек)
- Друштвено-економски фактори
- Историјско наслеђе, стратегијске потребе, друштвено-економске прилике, саобраћај, урбани процеси
- Ратови, епидемије, миграције, промене граница – настанак и нестанак насеља
- Данас депопулација и старење угрожавају опстанак насеља
- Класификација
- Критеријуми: трајање, генеза, положај, демографске и морфолошко-физиономске одлике, функција
- Стална: села, градови, мешовита; привремена: катуни, бачије, салаши, викенд и камп насеља
- Сеоска – мања, бројнија, пољопривреда, слабија инфраструктура
- Градска – већа, индустрија и услуге, бољи услови живота
- Мешовита – одлике села и града; управна, образовна, здравствена, индустријска функција; седишта општина (Богатић, Кнић...)
- Статистика: 193 градска и 5.965 осталих насеља
- Генеза и функција
- Планска – директна интервенција власти; Војводина (аустријска и аустроугарска власт); четвртаста основа, улице под правим углом
- Ушорена – Указ кнеза Милоша (19. век); Мачва, долине Мораве, Млаве, Јасенице, Тимока
- Спонтана – брдско-планински крајеви
- Функција: аграрна, индустријска, услужна; већина полифункционална
Насеље – сваки стални или привремени облик људске насељености, настао спонтано или плански; има свој назив и територију.
У Србији постоји 6.158 насеља.
- Повољне услове за насељавање од давнина потврђују Лепенски вир, Старчево и Винча, римски локалитети и српски средњовековни споменици.
Физичко-географски фактори – највећи значај имају рељеф, клима, воде и земљиште; геолошки услови делују углавном посредно.
- Рељеф – надморска висина и рашчлањеност утичу на положај, изградњу кућа, густину мреже насеља и саобраћајну доступност; присојне падине насељеније су од осојних.
- Клима – непосредно (климатски елементи) и посредно (услови за привређивање).
- Воде – водоснабдевање, наводњавање, бањска места; водоплавни терени и плитке изданске воде неповољни.
- Земљиште – чернозем → ратарство, песковита земљишта → виноградарство.
- Геолошки услови – изузетно одређују функцију насеља.
- Бор и Мајданпек – рударска насеља; Пештерска висораван и Банат – различита пољопривредна оријентација села.
Друштвено-економски фактори – историјско наслеђе и стратегијске потребе, друштвено-економске прилике, саобраћајне везе, урбани процеси.
Ратови, епидемије, миграције, промене државних граница, индустријализација и урбанизација утицали су на континуитет насеља – миграције су стварале нова и гасиле постојећа насеља.
Данас депопулација и демографско старење угрожавају функције и опстанак многих насеља.
Критеријуми поделе – трајање насељености, генеза, положај, демографске и морфолошко-физиономске одлике, функције.
- Стална насеља – села, градови, мешовита насеља.
- Привремена насеља – катуни, бачије, салаши, викенд и камп насеља.
Сеоска насеља – мања, али бројнија; становништво се бави пољопривредом; слабија комунална инфраструктура.
Градска насеља – већа, велики друштвено-економски и културни значај; становништво ради у индустрији, трговини, туризму, угоститељству, администрацији; бољи услови живота.
Мешовита насеља – одлике и села и града; већа од околних села, са управном, образовном, здравственом и индустријском функцијом; најчешће настају после изградње фабрике.
- Камп у близини Увца; салаши у Војводини са туристичком функцијом.
- Мешовита насеља – седишта општина: Богатић, Владимирци, Коцељева, Љубовија, Осечина, Мало Црниће, Рековац, Варварин, Голубац, Жабари, Гаџин Хан, Црна Трава, Житорађа, Дољевац, Баточина, Кнић.
Градска и остала насеља – 193 градска и 5.965 осталих (села, урбанизована насеља у руралном простору, приградска – субурбана насеља).
- Београдски регион – 157 насеља (16 градских).
- Регион Војводине – 467 (52 градска).
- Регион Шумадије и Западне Србије – 2.112 (53 градска).
- Регион Јужне и Источне Србије – 1.973 (46 градских).
- Регион Косово и Метохија – 1.449 (26 градских).
Планска насеља – настала директном интервенцијом власти; Војводина, аустријска и аустроугарска власт; четвртаста основа, праве паралелне улице под правим углом.
Ушорена насеља – настала под одређеном интервенцијом власти; Указ кнеза Милоша о ушоравању села (19. век); Мачва, долине Мораве, Млаве, Јасенице, Тимока.
Спонтана насеља – најбројнија у брдско-планинским крајевима.
Подела по функцији – аграрна, индустријска, услужна; већина је полифункционална.
- Долово у Војводини – пример ушореног насеља.
Најважније:
- Насеље: стални или привремени облик људске насељености са називом и територијом; у Србији 6.158 насеља.
- Природни фактори: рељеф, клима, воде, земљиште; геолошки услови посредно (изузетно Бор, Мајданпек).
- Присоје: осунчане падине насељеније су од осојних.
- Друштвени фактори: историјско наслеђе, друштвено-економске прилике, саобраћај, индустријализација и урбанизација; данас депопулација и старење.
- Трајање: стална (село, град, мешовито) и привремена насеља (катуни, бачије, салаши, викенд, камп).
- Статистика: 193 градска и 5.965 осталих насеља.
- Мешовита насеља: одлике и села и града, често седишта општина без градова.
- Генеза: планска (Војводина), ушорена (Мачва, Указ кнеза Милоша), спонтана (брдско-планински крајеви).
- Функција: аграрна, индустријска, услужна; већина полифункционална.
