Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Село и подела насеља
- Насеља: сеоска, мешовита (прелаз из руралног у урбано) и градска
- Село – становништво се претежно бави пољопривредом (примарна делатност)
- Типови села по густини
- Разбијени – велика површина, мала насељеност, засеоци удаљени километрима; брдско-планински предели (Камена Гора)
- Збијени – куће близу једна другој; Војводина, КиМ, Мачва, Велико и Јужно Поморавље, долина Тимока
- Остале поделе
- Положај: планинска, брдско-планинска, долинска, равничарска
- Облик: округласта, издужена, зракаста; удаљеност од града: приградска, периферна
- Функција: пољопривредна, мешовита, специјализована (рударска, бањска, туристичка)
- Мрежа: примарна села, села са сеоским центром (30 % и више непољопривредних), сеоске варошице
- Величина: мала (до 500), средња (500–1.000), велика (више од 1.000); велика села уз путеве и градове
- Депопулација села
- Узроци: негативан природни прираштај и миграције село–град (од 1950-их; нагло 1970-их и 1980-их)
- Демографско уситњавање: насеља до 100 ст. – 483 (1991), 717 (2002), 1.034 (2011) = 22 %
- Највише у Јужној и Источној Србији (693; 35,1 %); свако пето село, 1 % становништва
- Последице
- Деаграризација (пољопривредно становништво 10,9 % → 6,8 %), сенилизација, девастација
- Насеља без становника: 9 (2002) → 11 (2011); Прача (Димитровград)
- Села са перспективом
- Витално становништво, секундарне и терцијалне делатности
- Резиденцијална (туристичка) и приградска насеља, специјализована пољопривреда
Село – насеље чије се становништво претежно бави пољопривредом, односно примарном делатношћу.
Мешовито насеље – међукатегорија између сеоског и градског насеља; показује преображај насеља из руралног у урбано.
Најједноставнија подела насеља је на сеоска и градска.
Према густини постоји више типова села, од потпуно разбијеног до потпуно збијеног, који се своде на два основна типа.
Разбијени тип села – велика површина и мала насељеност; засеоци удаљени и више километара, раздвојени пољопривредним површинама и шумама.
Збијени тип села – куће и пољопривредни објекти на малој удаљености; велика збијена села подсећају на град.
- Разбијена села – брдско-планински предели Србије.
- Збијена села – Војводина, Косово и Метохија, Мачва, Велико и Јужно Поморавље, долина Тимока.
- Камена Гора код Пријепоља – село разбијеног типа.
- Према положају – планинска, брдско-планинска, долинска и равничарска.
- Према облику – округласта, издужена и зракаста.
- Према удаљености од градског центра – приградска и периферна.
- Према функцији – пољопривредна, мешовита и специјализована (рударска, бањска, туристичка).
- Према демографској величини – мала (до 500), средња (500–1.000) и велика (више од 1.000 становника).
Примарна села – најчешће мала, без функција за друга насеља.
Села са сеоским центром – имају једну или више функција (месна канцеларија, амбуланта, задруга) за два или више примарних села; непољопривредно становништво 30 % и више.
Сеоске варошице (центри заједнице села) – полифункционална, делимично урбанизована насеља која прерастају у мешовита и градска.
Већина великих села налази се уз важне саобраћајнице или велике градске центре.
- Банатско Ново Село код Панчева – једно од највећих сеоских насеља у Војводини.
Депопулација – смањење броја становника; у селима Србије последица негативног природног прираштаја и миграција село–град.
Од педесетих година 20. века непољопривредне делатности се концентришу у градовима; седамдесетих и осамдесетих долази до наглог пражњења села.
Демографско уситњавање – раст броја малих села; најугроженија су села далеко од главних путева, градова и општинских центара, без индустрије и инфраструктуре.
- Насеља до 100 становника – 483 (1991), 717 (2002), 1.034 (2011), односно 22,0 % свих насеља.
- По регионима (2011) – Јужна и Источна Србија 693 (35,1 %), Шумадија и Западна Србија 328 (15,5 %), Војводина 12 (2,6 %), Београдски регион 1 (0,6 %).
- Свако пето село има мање од 100 становника, у њима живи 1 % становништва; четвртина нема младо становништво.
- Топли До на Старој планини – депопулационо сеоско насеље; депопулација је најјача у брдско-планинским и пограничним крајевима.
Деаграризација – напуштање пољопривреде и прелазак у непољопривредне делатности (пољопривредно становништво: 10,9 % у 2002, 6,8 % у 2011).
Сенилизација – старење сеоског становништва; више старих у пољопривреди, старачка домаћинства која се гасе.
Девастација – запуштање пољопривреде и руралног простора; необрађено пољопривредно земљиште.
Неповољна старосна структура погађа привреду, социјално старање, образовање и здравство; насеља без становника – 9 (2002), 11 (2011).
- Општина Димитровград (43 села): Прача без становника 2011, 12 села са мање од 10 и 14 села са 10–30 становника.
Многа села су очувала виталност становништва и проширила привреду на секундарне и терцијалне делатности.
- Место становања и одмора – становници раде ван пољопривреде, а живе у селу и обрађују газдинство.
- Резиденцијална насеља – са посебном функцијом, нпр. туристичком.
- Приградска насеља – са градом имају сложене социо-економске везе.
- Специјализована пољопривредна села – прилагођена тржишним условима.
Најважније:
- Село: насеље у ком се становништво претежно бави пољопривредом; мешовито насеље је прелаз ка граду.
- Густина: разбијена села у брдско-планинским крајевима, збијена у Војводини, Мачви, Поморављу и долини Тимока.
- Поделе: по положају, облику, удаљености од града, функцији, положају у мрежи и демографској величини.
- Велика села: углавном уз важне саобраћајнице или велике градове.
- Депопулација: негативан природни прираштај и миграције село–град, најјача у брдско-планинским и пограничним крајевима.
- Уситњавање: 1.034 насеља до 100 становника (2011) – свако пето село; највише у Јужној и Источној Србији.
- Пратећи процеси: деаграризација (6,8 % пољопривредног становништва 2011), сенилизација и девастација.
- Перспектива: имају села уз путеве и градове, са разноврсном привредом, туристичком или приградском функцијом.
