Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Сектори привреде
- Примарни и секундарни – производне делатности.
- Терцијарни и квартарни – непроизводне (услужне) делатности.
- Фактори развоја: природни, друштвени и спољни.
- Природни фактори
- Природни ресурси – служе за добијање енергије и средстава за живот; залихе (резерве) су њихов економски исплатив део.
- Природни услови – основа развоја (нпр. рељеф утиче на пољопривреду и трасе саобраћајница); граница према ресурсима није оштра.
- Необновљиви ресурси
- Минералне сировине: металичне, неметаличне (глина, фелдспат, кварцни песак, украсни камен) и енергетске (угаљ, нафта, гас).
- Србија је богата лигнитом ниске енергетске вредности (термоелектране).
- Сагоревање фосилних горива ослобађа CO₂, SO₂ и оксиде азота.
- Обновљиви ресурси
- Сунчева енергија (мало се користи), енергија ветра (јужни Банат, кошава), вода (хидроелектране), геотермална енергија (бање, Мачва), земљиште, биљни и животињски свет.
- Биомаса – чврста, течна, гасовита; могла би заменити половину потрошње угља.
- Одрживо коришћење чува ресурсе за будуће генерације.
- Друштвени и спољни фактори
- Становништво, производна средства, инфраструктура, технолошке промене, организација, знање, економска политика, међународни положај.
- Технолошке промене: проналазак → иновација → дифузија.
- Спољни: глобализација, кризе, санкције, елементарне непогоде.
- Привредни раст и развој
- Раст – повећање обима производње и услуга; фактори: капитал, радна снага, научно-технолошки развој; мери се БДП.
- Развој – раст уз промене у структури привреде.
- Структурне промене
- Индустријализација – расте учешће индустрије, опада пољопривреде.
- Деиндустријализација – расте учешће услуга (терцијаризација); у Србији превремена (распад СФРЈ, неуспешна приватизација).
- Реиндустријализација – нове технолошке индустрије засноване на знању.
Сектори привреде – примарни и секундарни (производне делатности), терцијарни и квартарни (непроизводне, услужне).
Природни ресурси – део природе који служи за добијање енергије и средстава за живот; залихе (резерве) су њихов економски оправдан део.
Ресурс постаје залиха зависно од научно-технолошког развоја, квалитета ресурса и цене на међународном тржишту (односи понуде и потражње).
Природни услови – природне одлике простора које су основа развоја привреде; у Србији релативно повољни.
- Рељеф утиче на пољопривреду и трасе саобраћајница; река је услов за пловидбу, а ресурс кад даје енергију.
Необновљиви ресурси – минералне сировине:
- Металичне – руде метала; многи рудници затворени због исцрпљених резерви или ниског садржаја метала.
- Неметаличне – глина, фелдспат, кварцни песак, украсни камен.
- Енергетске – фосилна горива: угаљ, нафта, природни гас.
Србија је богата лигнитом ниске енергетске вредности, главним извором енергије термоелектрана; сагоревањем фосилних горива ослобађају се CO₂, SO₂ и оксиди азота.
Обновљиви ресурси – Сунчева енергија, енергија ветра и воде, Земљина топлота, земљиште, биљни и животињски свет.
- Сунчева енергија – соларни колектори и панели; у Србији се користи на свега неколико локација.
- Енергија ветра – међу најјефтинијим изворима; ветроелектране у кошавском јужном Банату.
- Геотермална – топлота Земљине унутрашњости; хидрогеотермална – топлота у води (бање, бушотине у Мачви).
- Биомаса – производи биљног и животињског порекла, чврста, течна или гасовита; могла би заменити половину потрошње угља.
Одрживо коришћење – умерено и контролисано, уз еколошке прописе, да ресурси остану будућим генерацијама.
- Соларни панели на Тари (језеро Заовине), ветропарк код Алибунара.
Друштвени фактори: становништво, производна средства, инфраструктура, технолошке промене и иновације, организација, информација и знање, економска политика државе, положај у међународним односима.
- Становништво – број, радна способност, стручност; у Србији сметају депопулација, старење и исељавање младих.
- Производна средства – оруђа, машине, алати; инфраструктура – путеви, железнице, превоз, складишта.
- Технолошке промене – фазе: проналазак, иновација, дифузија.
Спољни фактори – глобализација, светске кризе, санкције, елементарне непогоде.
Глобализација – либерализација тржишта и све јаче међународно кретање роба, капитала, информација и људи.
Привредни раст – повећање обима производње и услуга током одређеног периода (најчешће године); фактори: капитал, радна снага, научно-технолошки развој; мери се стопом раста БДП.
Привредни развој – раст уз промене у структури привреде (нове гране, занимања, технологије, сировине и извори енергије).
Главни покретачи структурних промена: знање, иновације и нове технологије.
- Раст БДП у Србији: −0,7 % (2012), 2,9 % (2013), −1,6 % (2014), 1,8 % (2015), 3,3 % (2016), 2,0 % (2017), 4,4 % (2018), 4,2 % (2019).
Индустријализација – расте учешће индустрије у БДП и запослености, опада учешће пољопривреде.
Деиндустријализација – опада учешће индустрије, расте учешће услуга (терцијаризација); расте продуктивност, а запосленост у индустрији опада.
У Србији превремена: губитак тржишта после распада СФРЈ, гашење великих предузећа, неуспешна приватизација, застарела технологија.
Реиндустријализација – нове технолошке индустрије засноване на знању и иновацијама, са високо квалификованом радном снагом; својствена високоразвијеним земљама.
Најважније:
- Сектори: примарни и секундарни су производни, терцијарни и квартарни услужни.
- Природни фактори: ресурси и услови; залихе су економски исплатив део ресурса.
- Необновљиви ресурси: металичне, неметаличне и енергетске минералне сировине; Србија је богата лигнитом.
- Обновљиви ресурси: Сунце, ветар, вода, геотермална енергија, земљиште, живи свет (биомаса).
- Одрживо коришћење чува ресурсе за будуће генерације.
- Друштвени фактори: становништво, производна средства, инфраструктура, технологија, знање, економска политика.
- Спољни фактори: глобализација, кризе, санкције, непогоде.
- Раст је повећање производње (БДП), развој је раст уз структурне промене.
- Структурне промене: индустријализација, деиндустријализација (у Србији превремена), реиндустријализација.
