Најважније из лекције
План-резиме
- Подунавље и Дунав
- Подунавље (Дунавска регија) – регија у непосредном сливу Дунава, дуж Коридора 7 (Дунавског коридора)
- Дунав – Мајна – Рајна: главни водени пут Европе (око 80 % речног транспорта)
- Дунав: 2.857 km (после Волге), слив око 817.000 km², мрежа пловних путева 35.000 km
- Притоке: Ин, Сава, Драва, Тиса, Велика Морава
- Тече кроз 10 држава → транзитна регија; дели се на Горње, Средње и Доње Подунавље
- Историја
- Римљани: лимес (Панонија и Мезија, 1. век), прва утврђења и мостови; од војних база настали градови
- После Рима: економска пловидба, војни центри постају трговачки
- Турци: пловидба замире; Београдски мир (1739) – слобода пловидбе, прво организовање пловидбе; 1794. прва бродоградитељска компанија
- Париски мир (1856) – међународна река; Европска дунавска комисија и Прибрежна комисија (и Србија)
- После Другог светског рата ~50 година река раздвајања
- Тврђаве у Србији: Голубац, Смедерево, Бач, Сланкамен, Земун, Рам, Фетислам
- Сарадња
- 14 ХЕ, две у Србији; ХЕ „Ђердап 1“ успешна сарадња, „Габичково–Нађимарош“ спорна
- Дунавска комисија (1948, Београд; седиште Будимпешта) – слободна пловидба
- Међународна комисија за заштиту Дунава (1998)
- Континенталне државе: Аустрија, Словачка, Мађарска, Србија
- Горње Подунавље – Шварцвалд (Бреге и Бригах) до Братиславе
- Планинска река до Ђевинског теснаца (осим Бечке котлине); веза Дунав–Мајна–Рајна
- Луке: Улм, Регензбург, Пасау, Беч, Кремс, Линц
- Средње Подунавље – Братислава до Сипа
- Велико и Мало житно острво; Фрушка гора; Ђердапска клисура (Нера – Сип)
- Најплодније: пшеница, кукуруз, кромпир, индустријско биље; воће и винова лоза
- Највећи промет: Братислава, Будимпешта, Вуковар, Нови Сад, Београд, Смедерево, Прахово…
- Доње Подунавље – Сип до ушћа
- Равничарска река, меандри, острва; делта: Килија, Сулина, Свети Ђорђе
- Луке: Лом, Русе, Силистра, Галац, Брајла, Ђурђу, Исмаил…
- Теретни саобраћај и крузери; ЕУ улаже у пројекте сарадње
Подунавље (Дунавска регија) – географска регија у непосредном сливу Дунава, дуж Коридора 7, по коме је добила име.
Дунавски коридор (Коридор 7) – један од најважнијих европских путева; са Рајном и Мајном чини главни водени пут Европе (око 80 % речног транспорта).
Транзитна географска регија – регија кроз коју пролазе важни међународни путеви; Подунавље то јесте јер Дунав тече кроз десет држава.
- Дужина Дунава – 2.857 km, друга река Европе после Волге.
- Слив – око 817.000 km²; мрежа унутрашњих пловних путева Европе дуга 35.000 km.
- Притоке – Ин, Сава, Драва, Тиса и Велика Морава.
- Подунавске државе: Немачка, Аустрија, Словачка, Мађарска, Хрватска, Србија, Румунија, Бугарска, Молдавија и Украјина.
Лимес – утврђена војна граница Римског царства на Дунаву (провинције Панонија и Мезија, 1. век), заштита од племена из Средње и Источне Европе.
- Римљани – први градили утврђења и мостове; од војних база настали градови (Улм, Регензбург, Пасау, Беч).
- После пада Рима, хунске власти и византијске превласти – економска пловидба, војни центри постају трговачки.
- Турска власт – пловидба замире; обновљена после Београдског мира (1739), прво институционално организовање пловидбе.
- 1794. – Мађари оснивају прву бродоградитељску компанију.
- 18. и 19. век – Подунавље дели Немачка, Аустроугарска и Турска; граница до Оршаве (ушће Черне).
- Париски мир (1856) – Дунав међународна река са слободном пловидбом; Европска дунавска комисија и Прибрежна комисија (чланица и Србија).
Почетком 20. века сарадња стагнира; после Другог светског рата Дунав ~50 година раздваја блокове.
- Средњовековне тврђаве на Дунаву у Србији: Голубац, Смедерево, Бач, Сланкамен, Земунска тврђава, Рам и Фетислам (Кладовска); Бач, Београдска и Смедеревска биле су и утврђени градови.
Дунавска комисија – основана 1948. у Београду, седиште у Будимпешти; циљ: слободна пловидба и заштита интереса подунавских држава.
Међународна комисија за заштиту Дунава – основана 1998; заштита воде и приобаља.
На Дунаву има 14 хидроелектрана, две у Србији (на граници са Румунијом). ХЕ „Ђердап 1“ је пример успешне сарадње, а ХЕ „Габичково–Нађимарош“ (Словачка–Мађарска) предмет политичких и еколошких спорова.
Континенталне подунавске државе – Аустрија, Словачка, Мађарска и Србија; за њих је Дунав осовина развоја (превоз путника, руда, енергената, грађевинског материјала).
Горње Подунавље – од Шварцвалда у Немачкој (спајање река Бреге и Бригах) до Братиславе у Словачкој.
- Особине тока – планинска река до Ђевинског теснаца, осим у Бечкој котлини.
- Значај – веза са пловним путем Дунав–Мајна–Рајна (Атлантски океан – Црно море); трговина и туризам.
- Луке: Улм, Регензбург, Пасау (Немачка); Беч, Кремс, Линц (Аустрија).
Средње Подунавље – од Братиславе до Сипа у Србији; најплоднији део Подунавља и највећи промет.
- Граница Мађарске и Словачке – Дунав од Братиславе до ушћа Ипеља.
- Велико житно острво (Словачка) и Мало житно острво (Мађарска) – између рукаваца и главног тока.
- Ђердапска клисура – од ушћа Нере до Сипа; спаја Панонску и Понтијску низију.
- Пољопривреда – пшеница, кукуруз, кромпир, индустријско биље; воћарство и виноградарство на песковима и побрђима.
- Луке: Братислава, Комарно; Будимпешта, Ђер, Дунајварош, Баја, Мохач; Вуковар; Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово.
Доње Подунавље – од Сипа до ушћа; Дунав је равничарска река која меандрира, таложи материјал и ствара острва.
Делта Дунава – на ушћу у Црно море; три рукавца: Килија, Сулина и Свети Ђорђе.
- Луке: Лом, Русе, Силистра (Бугарска); Нова Молдова, Оршава, Дробета-Турну Северин, Брајла, Галац, Ђурђу (Румунија); Ђурђулешти (Молдавија); Исмаил (Украјина).
Преовлађује теретни саобраћај; путнички чине углавном туристички крузери. Дунав је важан за пољопривреду, енергетику, рибарство, грађевинарство, рударство и хемијску индустрију; ЕУ финансира пројекте сарадње (иновације, инфраструктура, животна средина, културна добра).
Најважније:
- Подунавље: транзитна регија дуж Дунавског коридора (Коридор 7), кроз десет држава.
- Дунав: 2.857 km, слив око 817.000 km², друга река Европе после Волге.
- Пловни пут: Дунав–Мајна–Рајна повезује Атлантски океан и Црно море; око 80 % речног транспорта Европе.
- Историја: римски лимес, Београдски мир 1739, Париски мир 1856 и Европска дунавска комисија.
- Сарадња: Дунавска комисија (1948, седиште Будимпешта), Комисија за заштиту Дунава (1998), ХЕ „Ђердап 1“.
- Горње Подунавље: Шварцвалд – Братислава, планински ток.
- Средње Подунавље: Братислава – Сип, најплодније, највећи промет, Ђердапска клисура.
- Доње Подунавље: Сип – ушће, равничарски ток, делта са три рукавца.
- Континенталне државе: Аустрија, Словачка, Мађарска и Србија – Дунав им је осовина развоја.
