Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Привреда у 19. веку
- Србија – неразвијена пољопривредна земља
- Војводина: канал Дунав–Тиса, пут Суботица–Нови Сад–Земун (18. век); главна грана сточарство; прехрамбена, текстилна индустрија, циглане, цементаре
- Прва земљорадничко-кредитна задруга: Бачки Петровац, 1846
- Централна Србија: Хатишериф (од 1833) укида феудалне односе; 1834. газдинство око 2,5 ha
- Пољопривреда (сточарство, воћарство), рударство и трговина; извоз свиња, говеда, шљива, жита
- Жито: Мачва, Стиг, Велико Поморавље; највише кукуруз
- Сењски рудник државни; остали – француски, белгијски, енглески капитал
- Железница осамдесетих година 19. века → услови за индустријализацију
- Почетак 20. века и међуратни период
- 88 % пољопривредног становништва; до 1905. око 80 % извоза у Аустроугарску
- Царински рат (1906) → препород индустрије: предузећа 100 → 465; мала предузећа (1908: мање од 20 радника)
- Разарања у Првом светском рату, обнова; криза 1929; после 1935 јача државна контрола
- Краљевина Југославија: доминација пољопривреде, слаба индустрија, аграрна пренасељеност, страни капитал
- Социјалистички период (СФРЈ)
- Национализација, аграрна реформа (максимум 10 ha од 1953), убрзана индустријализација + деаграризација и урбанизација
- Обнова 1945–1947; изградња 1947–1951 (металургија, машинска и електроиндустрија, ауто-пут „Братство-јединство“)
- Приоритети: електрификација села, тешка индустрија, саобраћај; извоз преко Покрета несврстаних
- Пољопривредно-индустријски комбинати: 11 (Војводина 8), највећи ПИК „Београд“
- Транзиција
- Прелазак са планске на тржишну привреду, од почетка деведесетих
- Успорена: распад СФРЈ, хиперинфлација, санкције, НАТО агресија 1999
- Приватизација, пад индустрије, незапосленост, емиграција младих
- Терцијаризација и превремена деиндустријализација
- Криза 2008 и привреда данас
- Погођени грађевинарство, индустрија, трговина на мало; незапосленост 16,9 % (2009) → 23 % (2013) → 10,9 % (2019)
- БДП 39,4 (2010) → 50,5 млрд долара (2018); индустрија још испод нивоа пре транзиције
- Услуге – 67,9 % БДП (2017), секундарни 26,1 %, примарни 6 %; преговори са ЕУ од 2014
- Највише у БДП (2018): прерађивачка индустрија 14,5 %, трговина 11,5 %, некретнине 7,0 %, пољопривреда 6,3 %, информисање и комуникације 4,8 %
- Покретачи: иновације, наука, знање; све већи удео АјТи извоза
У 19. веку Србија је неразвијена пољопривредна земља.
Војводина – повољнији услови још од 18. века: канал Дунав–Тиса, пут Суботица–Нови Сад–Земун, исушивање земљишта и санација насеља; главна грана сточарство.
- Индустрија – прехрамбена, текстилна, циглане и цементаре.
- Задругарство – због задужености сиромашних газдинстава; прва задруга 1846. у Бачком Петровцу.
Централна Србија – бржи развој после ослобођења од Турака; Хатишериф (од 1833) укида феудалне односе, сељаци постају власници земље; 1834. просечно газдинство око 2,5 ha.
- Основа привреде – пољопривреда (сточарство, воћарство), рударство и трговина; извоз свиња, говеда, шљива, касније жита.
- Жито – Мачва, Стиг, Велико Поморавље; највише кукуруз.
- Рударство – државни Сењски рудник, остали рудници отворени француским, белгијским и енглеским капиталом.
Осамдесетих година 19. века изградња железнице повезује руднике и насеља и ствара услове за индустријализацију.
Почетком 20. века пољопривредно становништво чини око 88 % становника; индустрија (пиво, млинарство, текстил) слаба и зависна од страног капитала.
- До 1905. – извоз пољопривредних производа у Аустроугарску око 80 % вредности извоза.
- Царински рат (1906) – препород индустрије: број предузећа (са рудницима) расте са 100 на 465; 1908. већина има мање од 20 радника.
- Међуратни период – обнова после Првог светског рата, коју коче недостатак капитала и криза 1929; после 1935. јача државна контрола.
Аграрна пренасељеност – вишак становништва на селу у односу на земљу и посао; уз доминацију пољопривреде, слабу индустрију и задуженост села обележје Краљевине Југославије.
Национализација – прелазак приватне имовине (индустрија, трговина, банке, имовина странаца и велепоседника) у државно власништво; почиње социјалистички период под контролом државе.
Аграрна реформа – укидање већих поседа; од 1953. аграрни максимум 10 ha.
Убрзана индустријализација – брз развој индустрије, праћен деаграризацијом и урбанизацијом.
- Период обнове (1945–1947) – обнова саобраћајница, рудника и фабрика.
- Период изградње (1947–1951) – црна и обојена металургија, машинска и електроиндустрија, ауто-пут „Братство-јединство“ (Београд–Загреб).
- Приоритети – електрификација села, тешка индустрија, саобраћај; водеће гране енергетика, металургија, машинство.
Пољопривредно-индустријски комбинати – друштвена пољопривредна добра која спајају производњу, прераду, промет и научни рад.
- Крајем седамдесетих 11 комбината (Војводина 8, Централна Србија 2, Косово и Метохија 1), највећи ПИК „Београд“.
- Покрет несврстаних – предузећа СФРЈ несметано извозе на светско тржиште.
Планска привреда – привреда којом управља и коју планира држава.
Тржишна привреда – привреда заснована на слободном тржишту, понуди и тражњи.
Транзиција – прелазак са планске на тржишну привреду; у Србији од почетка деведесетих, циљ: модерна тржишна привреда и укључивање у светске економске токове.
- Успорена деведесетих – распад СФРЈ, хиперинфлација, спољни дуг, санкције, НАТО агресија 1999.
- Последице – приватизација, пад индустрије и стандарда, незапосленост, емиграција младих.
Превремена деиндустријализација – нагли раст услуга (терцијаризација) уз пад производње и запослености у индустрији и пољопривреди; доводи до стагнације индустрије.
- Запослени у терцијарном и квартарном сектору: од око 40 % средином деведесетих до преко 55 % 2017.
Светска економска криза (2008) – успорила структурне промене; највише погодила грађевинарство, индустрију и трговину на мало (пад тражње и цена, мања производња, губитак радних места).
- Незапосленост (15–64) – 16,9 % (2009), 23 % (2013), 10,9 % (2019).
- БДП – 39,4 милијарде долара (2010) → 50,5 милијарди долара (2018).
После кризе: привредни раст, мања незапосленост, више инвестиција – али индустријска производња још нижа него пре транзиције.
Привреда данас почива на слободном тржишту; Србија од 2014. преговара о приступању ЕУ. Структура БДП 2017: терцијарни и квартарни 67,9 %, секундарни 26,1 %, примарни 6 %.
- Највеће учешће у БДП (2018): прерађивачка индустрија 14,5 %, трговина 11,5 %, некретнине 7,0 %, пољопривреда, шумарство и рибарство 6,3 %, информисање и комуникације 4,8 %.
Покретачи промена: иновације, наука, знање, инвестиције, глобализација; наука је основ конкурентности, АјТи сектор расте у извозу.
Најважније:
- 19. век: Србија неразвијена пољопривредна земља – сточарство, воћарство, рударство, трговина.
- Индустријализација: услови стварани железницом осамдесетих година 19. века; препород после Царинског рата 1906.
- Почетак 20. века: 88 % пољопривредног становништва, 80 % извоза у Аустроугарску (до 1905).
- Међуратни период: доминација пољопривреде, слаба индустрија, аграрна пренасељеност, страни капитал.
- СФРЈ: национализација, аграрна реформа (максимум 10 ha од 1953), убрзана индустријализација, деаграризација и урбанизација; комбинати (ПИК „Београд“).
- Транзиција: од почетка деведесетих прелазак са планске на тржишну привреду; приватизација и превремена деиндустријализација.
- Криза 2008: пад производње и радних места; незапосленост 23 % 2013, 10,9 % 2019.
- Данас: услуге чине две трећине БДП (67,9 %); највећи удео прерађивачка индустрија (14,5 %) и трговина (11,5 %); наука и АјТи – основ конкурентности.
