Најважније из лекције
План-резиме
- Стање сточарства
- Ливаде и пашњаци = 19,5 % пољопривредних површина; сточарство даје трећину вредности пољопривредне производње, стоку гаји 77 % газдинстава.
- Стагнација: економски фактори (тржиште, неорганизован откуп, ниске цене) и демографски (депопулација, деаграризација, старење села); мала газдинства, лош расни састав.
- Говедарство и свињарство
- Говедарство – најважнија грана; 908.102 (2012) → 878.000 (2018) грла; сименталска и холштајн-фризијска раса (потиснуле бушу и подолско говече); Мачва, Поморавље, Колубара, југоисточна Србија, Косово и Метохија.
- Свињарство – најзаступљенија грана; Срем, север Бачке, Мачва, Колубара, Поморавље; 3,4 → 2,8 милиона грла; ландрас, јоркшир, дурок, хемпшир, пијетрен; аутохтона мангулица.
- Овчарство, козарство, коњарство
- Овце: планине Централне Србије (праменка), Војводина (цигаја, виртемберг); стабилан фонд, 1,7 милиона грла.
- Козе – екстензивно, брдско-планински крајеви; коњи – око 15.000, половина у Војводини (спорт, рекреација, туризам); потиснула их механизација.
- Живинарство и пчеларство
- Живинарство: тов пилића и конзумна јаја, непрекидан раст.
- Пчеларство: 914.000 кошница; Војводина (репица, липа, сунцокрет) и Централна Србија (багрем, липа, ливаде); Хомољски, Фрушкогорски липов и Качерски мед.
- Лов
- Лов = одстрел и хватање дивљачи (месо, кожа, трофеји); ловство = гајење, заштита и коришћење дивљачи, уређење ловишта.
- Цар Душан (14. век), Милош Обреновић (1829); више од 80.000 ловаца, 321 ловиште (7,3 милиона ha); отворена и ограђена ловишта.
- Крупна и ситна дивљач; трајно заштићене врсте (медвед, рис, тетреб, дабар, видра…).
- Риболов и аквакултура
- Риболов на рекама, језерима и каналима; рибљи фонд опада (загађење, претеран риболов).
- Шарански рибњаци 13.000–15.000 ha (Војводина), пастрмски 17 ha (брдско-планински крајеви); око 850 kg рибе/ha.
Сточарство – грана пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња ради меса, млека, јаја, вуне, коже и меда.
- Природни услови – ливаде и пашњаци чине 19,5 % пољопривредних површина; има много објеката за смештај стоке.
- Значај – трећина вредности укупне пољопривредне производње; стоку гаји 77 % газдинстава.
И поред повољних услова сточарство стагнира због економских (смањено и нестабилно тржиште, неорганизован откуп стоке, ниске откупне цене) и демографских фактора (депопулација, деаграризација, старење сеоског становништва).
Производња се одвија највише на великом броју малих газдинстава са незадовољавајућим расним саставом стоке.
Говедарство – најважнија грана сточарства; побољшава се расни састав, исхрана и смештај, али опада сточни фонд.
- Број говеда – 908.102 (2012) → 878.000 (2018).
- Расе – сименталска и холштајн-фризијска, које су у 20. веку потиснуле домаће расе бушу и подолско говече.
- Подручја – Мачва, Поморавље, Колубара, југоисточна Србија, Косово и Метохија.
- Газдинства – половина има једно до два грла, само 0,1 % има 100 и више грла.
Свињарство – најзаступљенија грана сточарства са дугом традицијом.
- Подручја – Војводина (Срем, север Бачке) и Централна Србија (Мачва, Колубара, Велико и Западно Поморавље).
- Пад сточног фонда – 3,4 милиона (2012) → 2,8 милиона грла (2018); доминирају газдинства са три до девет грла.
- Расе – ландрас и јоркшир, меснате расе дурок, хемпшир и пијетрен.
- Мангулица – аутохтона раса свиње (Крчединска ада).
Овчарство – наглашен регионални размештај, екстензивни пашњаци, стабилан сточни фонд (1,7 милиона грла).
- Планинске области Централне Србије – различити сојеви праменке.
- Војводина – традиционално цигаја, у новије време виртемберг.
Овчарство је стабилно јер су овчије месо, млеко и сир тражени, а трошкови производње мањи него у говедарству и свињарству.
Козарство – екстензивна производња у брдско-планинским подручјима; домаћа бела коза, домаћа балканска коза и мелези.
Коњарство – значај му је потиснула механизација; око 15.000 грла, половина у Војводини (коњички спорт, рекреација, туризам).
Живинарство – најзаступљенија грана сточарства на газдинствима; тов пилића и производња конзумних јаја.
Непрекидно расте због нижих трошкова това и веће потрошње живинског меса.
Пчеларство – значајан раст; 914.000 кошница (2018).
- Војводина – паше уљане репице, липе и сунцокрета.
- Централна Србија – багремове, липове и ливадске паше.
- Заштићени по географском пореклу: Хомољски мед, Фрушкогорски липов мед, Качерски мед.
Лов – одстрел и хватање дивљачи ради обезбеђења меса, кожа и трофеја.
Ловство – привредна делатност: гајење, заштита и коришћење дивљачи, уређење и опремање ловишта.
- Историја – први пут правно уређен у време цара Душана (14. век); Милош Обреновић од 1829. забранио лов јелена, кошута, срна и видри.
- Данас – дивљач је добро од општег интереса у власништву државе; више од 80.000 ловаца; 321 ловиште (7,3 милиона ha), око 250 ловачких домова.
- Отворена ловишта – срнећа дивљач, зечеви, фазани, пољске јаребице.
- Ограђена ловишта – европски јелен, јелен лопатар, вирџинијски јелен, дивља свиња, муфлон.
- Крупна дивљач – медвед, јелен, срна, дивља свиња, муфлон, вук; ситна – лисица, зец, фазан, препелица, јаребица, дивља патка.
Ловишта се уређују хранилиштима и солиштима (прихрана, нарочито зими) и појилиштима (у сушним месецима); лови се по календару лова и ценовнику уловљене дивљачи.
- Трајно заштићене врсте: медвед, рис, велики и мали тетреб, дабар, видра, степски твор, хермелин, ласица, јаребица камењарка, лештарка.
Риболов – привредни и рекреативни, на копненим водама (реке, језера, канали).
Аквакултура – узгој рибе у рибњацима; значај расте јер загађење водених станишта и претеран риболов смањују рибљи фонд.
- Шарански рибњаци – 13.000–15.000 ha, највећим делом у Војводини.
- Пастрмски рибњаци – 17 ha, у брдско-планинским пределима; потребне су чисте, незагађене воде.
Производња је полуинтензивна (око 850 kg рибе/ha), далеко испод могућности; највећи део рибњака је у приватном власништву.
Најважније:
- Значај: сточарство даје трећину вредности пољопривредне производње, а стоку гаји 77 % газдинстава.
- Стагнација: узроци су економски (тржиште, откуп, ниске цене) и демографски (депопулација, деаграризација, старење села).
- Говедарство: најважнија грана; сименталска и холштајн-фризијска раса; број говеда пао на 878.000 (2018).
- Свињарство: најзаступљенија грана; Срем, север Бачке, Мачва, Колубара, Поморавље; пад на 2,8 милиона грла.
- Овчарство: планине Централне Србије (праменка) и Војводина (цигаја, виртемберг); стабилно, 1,7 милиона грла.
- Живинарство и пчеларство: у сталном расту; 914.000 кошница, заштићени Хомољски, Фрушкогорски липов и Качерски мед.
- Лов: одстрел и хватање дивљачи; дивљач је државно добро, лови се у отвореним и ограђеним ловиштима.
- Аквакултура: шарански рибњаци (Војводина) и пастрмски рибњаци (брдско-планински крајеви).
