Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Економски фактори (тржиште, откуп, ниске цене) и демографски фактори (депопулација, деаграризација, старење села), уз уситњена газдинства; код коњарства – механизација.

Одговор

Економски фактори (смањено и нестабилно тржиште, неорганизован откуп стоке, ниске откупне цене), демографски фактори (депопулација, деаграризација, старење сеоског становништва) и уситњена производња на малим газдинствима са лошим расним саставом. Највише су погођени говедарство и свињарство (високи трошкови производње), коњарство је потиснула механизација, а овчарство је стабилно јер има мање трошкове и тражене производе.

Детаљан одговор

Сточни фонд у Србији последњих деценија опада, иако постоје повољни природни услови – ливаде и пашњаци чине 19,5 % пољопривредних површина, а има и много објеката за смештај стоке. Смањење изазивају пре свега економски и демографски фактори:
  • економски фактори – смањено и нестабилно тржиште, неорганизован откуп стоке и ниске откупне цене сточарских производа; када се узгој не исплати, газдинства смањују број грла или престају да гаје стоку;
  • демографски фактори – депопулација, деаграризација и старење сеоског становништва, па на селу има све мање људи који могу да се баве захтевним свакодневним радом око стоке;
  • уситњена производња – највише стоке гаји се на малим газдинствима са незадовољавајућим расним саставом, ниским приносима и високим трошковима по грлу.
Ови фактори различито погађају поједине гране. Највише страдају говедарство (број говеда пао је са 908.102 у 2012. на 878.000 у 2018. години) и свињарство (са 3,4 на 2,8 милиона грла), јер имају високе трошкове производње, а откупне цене су ниске; половина газдинстава са говедима има само једно до два грла. Значај коњарства потиснула је механизација пољопривреде, јер коњи више нису потребни као радна снага. Насупрот томе, овчарство има стабилан сточни фонд (1,7 милиона грла), јер се одвија на екстензивним пашњацима уз мање трошкове, а овчије месо, млеко и сир су тражени на тржишту.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Стање сточарства
    • Ливаде и пашњаци = 19,5 % пољопривредних површина; сточарство даје трећину вредности пољопривредне производње, стоку гаји 77 % газдинстава.
    • Стагнација: економски фактори (тржиште, неорганизован откуп, ниске цене) и демографски (депопулација, деаграризација, старење села); мала газдинства, лош расни састав.
  2. Говедарство и свињарство
    • Говедарство – најважнија грана; 908.102 (2012) → 878.000 (2018) грла; сименталска и холштајн-фризијска раса (потиснуле бушу и подолско говече); Мачва, Поморавље, Колубара, југоисточна Србија, Косово и Метохија.
    • Свињарство – најзаступљенија грана; Срем, север Бачке, Мачва, Колубара, Поморавље; 3,4 → 2,8 милиона грла; ландрас, јоркшир, дурок, хемпшир, пијетрен; аутохтона мангулица.
  3. Овчарство, козарство, коњарство
    • Овце: планине Централне Србије (праменка), Војводина (цигаја, виртемберг); стабилан фонд, 1,7 милиона грла.
    • Козе – екстензивно, брдско-планински крајеви; коњи – око 15.000, половина у Војводини (спорт, рекреација, туризам); потиснула их механизација.
  4. Живинарство и пчеларство
    • Живинарство: тов пилића и конзумна јаја, непрекидан раст.
    • Пчеларство: 914.000 кошница; Војводина (репица, липа, сунцокрет) и Централна Србија (багрем, липа, ливаде); Хомољски, Фрушкогорски липов и Качерски мед.
  5. Лов
    • Лов = одстрел и хватање дивљачи (месо, кожа, трофеји); ловство = гајење, заштита и коришћење дивљачи, уређење ловишта.
    • Цар Душан (14. век), Милош Обреновић (1829); више од 80.000 ловаца, 321 ловиште (7,3 милиона ha); отворена и ограђена ловишта.
    • Крупна и ситна дивљач; трајно заштићене врсте (медвед, рис, тетреб, дабар, видра…).
  6. Риболов и аквакултура
    • Риболов на рекама, језерима и каналима; рибљи фонд опада (загађење, претеран риболов).
    • Шарански рибњаци 13.000–15.000 ha (Војводина), пастрмски 17 ha (брдско-планински крајеви); око 850 kg рибе/ha.
Сточарство – грана пољопривреде која се бави узгојем домаћих животиња ради меса, млека, јаја, вуне, коже и меда.
  • Природни услови – ливаде и пашњаци чине 19,5 % пољопривредних површина; има много објеката за смештај стоке.
  • Значај – трећина вредности укупне пољопривредне производње; стоку гаји 77 % газдинстава.
И поред повољних услова сточарство стагнира због економских (смањено и нестабилно тржиште, неорганизован откуп стоке, ниске откупне цене) и демографских фактора (депопулација, деаграризација, старење сеоског становништва).
Производња се одвија највише на великом броју малих газдинстава са незадовољавајућим расним саставом стоке.
Говедарство – најважнија грана сточарства; побољшава се расни састав, исхрана и смештај, али опада сточни фонд.
  • Број говеда – 908.102 (2012) → 878.000 (2018).
  • Расе – сименталска и холштајн-фризијска, које су у 20. веку потиснуле домаће расе бушу и подолско говече.
  • Подручја – Мачва, Поморавље, Колубара, југоисточна Србија, Косово и Метохија.
  • Газдинства – половина има једно до два грла, само 0,1 % има 100 и више грла.
Свињарство – најзаступљенија грана сточарства са дугом традицијом.
  • Подручја – Војводина (Срем, север Бачке) и Централна Србија (Мачва, Колубара, Велико и Западно Поморавље).
  • Пад сточног фонда – 3,4 милиона (2012) → 2,8 милиона грла (2018); доминирају газдинства са три до девет грла.
  • Расе – ландрас и јоркшир, меснате расе дурок, хемпшир и пијетрен.
  • Мангулица – аутохтона раса свиње (Крчединска ада).
Овчарство – наглашен регионални размештај, екстензивни пашњаци, стабилан сточни фонд (1,7 милиона грла).
  • Планинске области Централне Србије – различити сојеви праменке.
  • Војводина – традиционално цигаја, у новије време виртемберг.
Овчарство је стабилно јер су овчије месо, млеко и сир тражени, а трошкови производње мањи него у говедарству и свињарству.
Козарство – екстензивна производња у брдско-планинским подручјима; домаћа бела коза, домаћа балканска коза и мелези.
Коњарство – значај му је потиснула механизација; око 15.000 грла, половина у Војводини (коњички спорт, рекреација, туризам).
Живинарство – најзаступљенија грана сточарства на газдинствима; тов пилића и производња конзумних јаја.
Непрекидно расте због нижих трошкова това и веће потрошње живинског меса.
Пчеларство – значајан раст; 914.000 кошница (2018).
  • Војводина – паше уљане репице, липе и сунцокрета.
  • Централна Србија – багремове, липове и ливадске паше.
  • Заштићени по географском пореклу: Хомољски мед, Фрушкогорски липов мед, Качерски мед.
Лов – одстрел и хватање дивљачи ради обезбеђења меса, кожа и трофеја.
Ловство – привредна делатност: гајење, заштита и коришћење дивљачи, уређење и опремање ловишта.
  • Историја – први пут правно уређен у време цара Душана (14. век); Милош Обреновић од 1829. забранио лов јелена, кошута, срна и видри.
  • Данас – дивљач је добро од општег интереса у власништву државе; више од 80.000 ловаца; 321 ловиште (7,3 милиона ha), око 250 ловачких домова.
  • Отворена ловишта – срнећа дивљач, зечеви, фазани, пољске јаребице.
  • Ограђена ловишта – европски јелен, јелен лопатар, вирџинијски јелен, дивља свиња, муфлон.
  • Крупна дивљач – медвед, јелен, срна, дивља свиња, муфлон, вук; ситна – лисица, зец, фазан, препелица, јаребица, дивља патка.
Ловишта се уређују хранилиштима и солиштима (прихрана, нарочито зими) и појилиштима (у сушним месецима); лови се по календару лова и ценовнику уловљене дивљачи.
  • Трајно заштићене врсте: медвед, рис, велики и мали тетреб, дабар, видра, степски твор, хермелин, ласица, јаребица камењарка, лештарка.
Риболов – привредни и рекреативни, на копненим водама (реке, језера, канали).
Аквакултура – узгој рибе у рибњацима; значај расте јер загађење водених станишта и претеран риболов смањују рибљи фонд.
  • Шарански рибњаци – 13.000–15.000 ha, највећим делом у Војводини.
  • Пастрмски рибњаци – 17 ha, у брдско-планинским пределима; потребне су чисте, незагађене воде.
Производња је полуинтензивна (око 850 kg рибе/ha), далеко испод могућности; највећи део рибњака је у приватном власништву.
Најважније:
  1. Значај: сточарство даје трећину вредности пољопривредне производње, а стоку гаји 77 % газдинстава.
  2. Стагнација: узроци су економски (тржиште, откуп, ниске цене) и демографски (депопулација, деаграризација, старење села).
  3. Говедарство: најважнија грана; сименталска и холштајн-фризијска раса; број говеда пао на 878.000 (2018).
  4. Свињарство: најзаступљенија грана; Срем, север Бачке, Мачва, Колубара, Поморавље; пад на 2,8 милиона грла.
  5. Овчарство: планине Централне Србије (праменка) и Војводина (цигаја, виртемберг); стабилно, 1,7 милиона грла.
  6. Живинарство и пчеларство: у сталном расту; 914.000 кошница, заштићени Хомољски, Фрушкогорски липов и Качерски мед.
  7. Лов: одстрел и хватање дивљачи; дивљач је државно добро, лови се у отвореним и ограђеним ловиштима.
  8. Аквакултура: шарански рибњаци (Војводина) и пастрмски рибњаци (брдско-планински крајеви).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: