Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Шумарство и врсте дрвећа
- Шумарство – узгој, нега, заштита и експлоатација шума.
- 49 врста дрвећа: 40 лишћарских, 9 четинарских; буква – петина стабала, 40,5 % запремине; затим цер (13 %), китњак, сладун, смрча, граб.
- Шумовитост
- Србија око 30 % (оптимално 41 %, ЕУ 42,0 %); Војводина 6,1 %, Централна Србија 37,6 %.
- Почетком 19. века око 80 %; смањење крчењем и сечом до Другог светског рата; пошумљавање у другој половини 20. века (нпр. Тара).
- Структура шума
- Листопадне 87,5 % (буква, храст), четинарске 10,1 %, мешовите 2,3 %.
- Приватне 57 % (преовлађују у Централној Србији), државне 43 % (доминирају у Војводини).
- Функције и коришћење
- Економска (техничко дрво), еколошка (биодиверзитет, ерозија, воде, клима – складиштење угљеника), социо-културна (естетска, туристичко-рекреативна).
- Сеча највише у државним шумама (око 70 %), највише буква; техничко и огревно дрво; биомаса и пелет.
- Угроженост и газдовање
- Бесправна сеча, суша, олује, снег, загађење ваздуха, болести, инсекти (поткорњаци, губари), пожари – најчешће непажња човека (2007–2016: 922 пожара, 20.399 ha).
- Одрживо газдовање: планирање, рационално коришћење, нега, заштита, обнављање и оснивање нових шума.
Шумарство – привредна делатност која се бави узгојем, негом, заштитом и експлоатацијом шума ради добробити човека и бољег стања животне средине.
Шуме су сложени екосистеми са богатим биодиверзитетом: у Србији расте 49 врста дрвећа – 40 лишћарских и 9 четинарских.
- Буква – најзаступљенија врста: петина свих стабала, 40,5 % дрвне запремине.
- Храстови – цер 13 %, китњак 5,9 %, сладун 5,8 %, лужњак 2,5 %.
- Четинари – смрча 5,2 %, црни бор 3,5 %, јела 2,3 %.
- Остали лишћари – граб 4,2 %, багрем 3,1 %, пољски јасен 1,6 %; остале врсте 12,4 %.
Шумовитост – удео површине под шумама у укупној површини; у Србији износи око 30 %.
- Војводина – 6,1 % (најсиромашнија шумама); Централна Србија – 37,6 %.
- Поређење – оптимална шумовитост 41 %, Европска унија 42,0 %.
Почетком 19. века шуме су покривале око 80 % Србије; крчење и неконтролисана сеча до Другог светског рата драстично су их смањили, а пошумљавање у другој половини 20. века и депопулација села помогли су њиховом обнављању.
- Листопадне шуме – 87,5 % (букове и храстове).
- Четинарске шуме – 10,1 %.
- Мешовите шуме – 2,3 %.
Подела према власништву – приватне шуме 57 % (преовлађују у Централној Србији) и државне 43 % (доминирају у Војводини).
- Приватне шуме: од 41 % у Топличком и 43 % у Рашком до 81 % у Колубарском и 99 % у Подунавском округу.
- Државне шуме: од 88 % у Сремском до 100 % у Западнобачком округу.
Економска функција – производња техничког дрвета; дрво за огрев, индустрију и грађевинарство.
Еколошка функција – заштита биодиверзитета, земљишта од ерозије и вода, климатска функција.
Социо-културна функција – естетско-амбијентална, туристичко-рекреативна и др.
Шуме штите земљиште од водне ерозије и повећавају његову плодност, а упијањем и складиштењем угљеника ублажавају климатске промене.
Сеча је најобимнија у државним шумама (око 70 % посечене запремине) и стабилна је; у приватним шумама сеча расте.
- Секу се углавном лишћари, пре свега буква.
- Посечено дрво служи као техничко и огревно.
Биомаса – дрвни остатак (кора, остаци од резања трупаца) који се користи као обновљив извор енергије; у Србији у малом обиму.
- Пелет – висококалорично, еколошки чисто био-гориво од пресоване пиљевине и струготине сувог дрвета.
Степен очуваности шума одражава колико су очувани природа и животна средина.
- Штете – бесправна сеча, суша, олује, снег, екстремне температуре, загађење ваздуха, биљне болести, инсекти (поткорњаци, губари) и пожари.
- Пожари – најчешће због непажње човека; у државним шумама 2007–2016: 922 пожара, 20.399 ha, 119.046 m³ оштећеног дрвета.
- Шумски путеви – лошег квалитета, отежавају негу шума, превоз дрвета и гашење пожара.
Одрживо газдовање – планирање, рационално коришћење, нега, заштита и обнављање постојећих шума и оснивање нових, са циљем да се шуме доведу у оптимално стање.
Пошумљавањем се унапређују и други шумски ресурси: шумски плодови, печурке, лековито и ароматично биље и дивљач.
Најважније:
- Шумарство: узгој, нега, заштита и експлоатација шума.
- Врсте дрвећа: 49 врста (40 лишћарских, 9 четинарских); најзаступљенија је буква (40,5 % запремине).
- Шумовитост: око 30 % (Војводина 6,1 %, Централна Србија 37,6 %), мање од оптималне (41 %).
- Састав: листопадне 87,5 %, четинарске 10,1 %, мешовите 2,3 %.
- Власништво: приватне 57 % (Централна Србија), државне 43 % (Војводина).
- Функције: економска, еколошка и социо-културна.
- Угроженост: бесправна сеча, пожари (непажња човека), суша, олује, болести и инсекти.
- Циљ: одрживо газдовање и пошумљавање – довођење шума у оптимално стање.
