Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Значај индустрије
- Покретачка снага друштва: утиче на привредни раст, запосленост, животни стандард, извоз и увоз и развој других делатности.
- Фактори развоја: природни ресурси, инвестиције, стручна радна снага, технолошки развој.
- Индустрија Србије се највише заснива на необновљивим минералним ресурсима (уз земљиште и воду).
- Подела према предмету рада
- Екстрактивна – вађење минералних сировина: енергетика, рударство, металургија.
- Прерађивачка – прерада сировина минералног, биљног и животињског порекла.
- Подела према врсти производа
- Тешка: екстрактивна + металопрерађивачка, машинска, електротехничка, тешка хемијска, грађевински материјал; велика улагања, много енергије и сировина.
- Лака: роба широке потрошње – прехрамбена, лака хемијска, дрвна, текстилна, дуванска, коже и обуће, гуме.
- Развој до 1990.
- До Првог светског рата – мала предузећа.
- Између ратова – текстилна, прехрамбена, дрвна, цемент; недостаје капитала.
- После Другог светског рата – диверзификација, електротехничка и петрохемијска индустрија; лака индустрија у брдско-планинским крајевима.
- Индустријализација – Србија постаје средње развијена индустријска земља.
- Транзиција (од деведесетих)
- Распад СФРЈ, санкције, изолација од светског тржишта.
- Уништене гране, неконкурентност (машинска, електронска), пад производње (осим прехрамбене и енергетике).
- Запослени у индустрији: 998.000 (1990) → 312.000 (2010).
- Индустрија данас
- Опоравак после рецесије и кризе 2008; бржи раст после 2015.
- Учешће у БДП: 23,3 % (2010), 26,7 % (2013), 25,5 % (2018).
- 2018: 30,0 % запослених, 94,1 % извоза.
- Циљ: технолошки чисте индустрије.
Индустрија – привредна делатност од великог значаја за економски и социјални развој Србије; назива се покретачком снагом друштва.
- Утиче на – стабилност привредног раста, запосленост, животни стандард, равнотежу извоза и увоза и развој других делатности.
Развој индустрије зависи од природних ресурса, инвестиција, стручности радне снаге и степена технолошког развоја. Нове технологије чине производњу ефикаснијом и економичнијом, па расту продуктивност и приходи.
Осим на земљишту и води, индустрија Србије највише се заснива на необновљивим минералним ресурсима.
Екстрактивна индустрија – вађење минералних сировина.
- Гране – енергетика, рударство и металургија.
Прерађивачка индустрија – прерада сировина минералног, биљног и животињског порекла у производе.
- Металопрерађивачка, машинска, електроиндустрија, хемијска, грађевински материјал, прехрамбена, дрвна, текстилна, дуванска, коже и обуће, гуме.
Тешка индустрија – екстрактивна индустрија (енергетика, рударство, металургија) и поједине прерађивачке гране.
- Прерађивачке гране тешке индустрије – металопрерађивачка, машинска, електротехничка, тешка хемијска и индустрија грађевинског материјала.
- Услови развоја – велика инвестициона улагања, велике количине енергије и сировина.
Лака индустрија – већи број грана које производе средства намењена широкој потрошњи.
- Прехрамбена, лака хемијска, дрвна, текстилна, дуванска, индустрија коже и обуће, гума и остале.
- До Првог светског рата – доминирају мала индустријска предузећа; после рата погони морају потпуно да се обнове.
- Између два светска рата – интензивнији развој: текстилна, прехрамбена, дрвна индустрија и индустрија цемента у Војводини и већим насељима; кочница је недостатак капитала.
- После Другог светског рата – динамичан раст, диверзификација и регионална уравнотеженост; у градовима електротехничка и петрохемијска индустрија, у брдско-планинским крајевима лака индустрија.
Захваљујући индустријализацији Србија је за неколико деценија постала средње развијена индустријска земља са значајним учешћем индустрије у БДП, запослености и извозу.
Политички сукоби почетком деведесетих довели су до дезинтеграције СФРЈ, успорили увођење тржишне привреде и повећали изолацију Србије од светског тржишта.
- Санкције – поједине гране потпуно уништене.
- Недостатак инвестиција и технолошко заостајање – машинска и електронска индустрија постају неконкурентне.
- Пад производње – у скоро свим гранама, осим прехрамбене индустрије и енергетике.
- Незапосленост – гашење многих индустријских гиганата.
- Број запослених у индустрији: 998.000 (1990) → 312.000 радника (2010).
Индустрија се полако опоравља од рецесије деведесетих и кризе 2008. године; после 2015. производња брже расте.
- Учешће у БДП – 23,3 % (2010), највише 26,7 % (2013), 25,5 % (2018); без грађевинарства 19,3 % (2010), 22,4 % (2013), 21,0 % (2018).
- Запосленост – 30,0 % свих запослених ради у индустрији (2018).
- Извоз – учешће индустрије у извозу 94,1 % (2018).
Ради очувања животне средине у будућности треба развијати технолошки чисте индустрије.
Најважније:
- Значај: индустрија је покретачка снага друштва – утиче на привредни раст, запосленост, стандард, спољну трговину и друге делатности.
- Фактори развоја: природни ресурси, инвестиције, стручна радна снага и технологија.
- Предмет рада: екстрактивна индустрија вади минералне сировине, а прерађивачка прерађује сировине минералног, биљног и животињског порекла.
- Врста производа: тешка индустрија тражи велика улагања, енергију и сировине, а лака производи робу широке потрошње.
- Екстрактивне гране: енергетика, рударство и металургија – део тешке индустрије.
- Развој: мала предузећа до Првог светског рата, јачи развој између ратова, нагли раст после Другог светског рата.
- Индустријализација: учинила је Србију средње развијеном индустријском земљом.
- Транзиција: санкције, неконкурентност, пад производње, гашење гиганата; запослени у индустрији 998.000 (1990) → 312.000 (2010).
- Данас (2018): 30,0 % запослених, 94,1 % извоза, око 25,5 % БДП; потребне су технолошки чисте индустрије.
