Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Енергетика и угаљ
- Енергетика – искоришћавање извора енергије и добијање топлотне, електричне и других облика енергије.
- Главни извор су фосилна горива; најважнији је угаљ (95 % троше термоелектране).
- Лигнит – 92 % резерви угља: Косовско-метохијски (више од 76 %), Колубарски (14 %), Костолачки (3,3 %), Сјенички и Ковински (2,7 %); Србија 9. у свету, 37,6 милиона тона (2016).
- Мрки угаљ – Сењско-ресавски, Сокобањски, Боговински, Сјенички басен; камени угаљ – Тимочки и Ибарски басен.
- Врдник (1804) најстарији рудник; Сењски рудник (1853) најстарији активни.
- Нафта, гас и уљни шкриљци
- Мале резерве, највише у Војводини; већи део се увози.
- Нафта: Банат и Бачка, око милион тона годишње (трећина потрошње); рафинерије Панчево и Нови Сад.
- Гас: Мокрин и Итебеј; магистрални гасовод и Балкански ток (403 km, Зајечар–Хоргош).
- Уљни шкриљци – око 4,7 милијарди тона, највише у Алексиначком басену.
- Термоелектране и загађење
- Термоелектране дају око 70 % струје: Никола Тесла А и Б (Обреновац), Колубара, Костолац А и Б, Морава (Свилајнац), Обилић А и Б.
- Последице: деградација земљишта и вода, угљен-диоксид, суспендоване честице, око 170 милиона тона пепела на 1.800 ha.
- Хидроелектране
- Хидропотенцијал – најзначајнији обновљиви ресурс; хидроелектране дају близу 30 % струје.
- Ђердап 1 (1.164,0 MW) и Ђердап 2 на Дунаву; Бајина Башта (365,2 MW) и Зворник на Дрини; Власина, Увац, Височица.
- Остали обновљиви извори
- Ветар – кошавско подручје (јужни Банат, источна Србија); ветропаркови код Ковина, Ковачице, Алибунара, Пландишта, Вршца, Тутина.
- Соларна енергија – мало се користи (скупа опрема), највише за загревање воде; електрана код Кладова.
- Геотермална енергија – Врањска бања (90–96 °C), Луковска бања, Мачва, Срем; бање, аквакултура, стакленици.
- Биомаса – највећи потенцијал (око 60 %); највише се користи дрвна маса; биогас би заменио око 20 % увозног гаса.
- Обновљиви извори: мање загађења и ризика од климатских промена, нова радна места, енергетска сигурност.
Енергетика – делатност која искоришћава изворе енергије и добија различите облике енергије (топлотну, електричну и др.); од ње зависи индустријски и укупан привредни развој.
Главни извор енергије у Србији су фосилна горива, а најважнија енергетска сировина је угаљ (површинска и подземна експлоатација). Око 95 % угља користе термоелектране.
- Лигнит – 92 % резерви свих угљева; Косовско-метохијски басен (више од 76 %), Колубарски (14 %), Костолачки (3,3 %), Сјенички и Ковински (2,7 %).
- Мрки угаљ – Сењско-ресавски (Сењски рудник, Јеловац, Стрмостен), Сокобањски (Соко), Боговински (Боговина), Сјенички басен (Штаваљ); у Алексиначком басену копање престало 1989.
- Камени угаљ – Тимочки и Ибарски басен; мале резерве, део се увози.
- Најстарији рудник угља – Врдник на Фрушкој гори (1804); најстарији активни – Сењски рудник (1853).
- Србија је 9. у свету по производњи лигнита (4,7 % светске производње), 37,6 милиона тона годишње (2016).
Србија је сиромашна нафтом и природним гасом; највеће резерве су у Војводини, а већи део се увози.
- Нафта – Банат (Јерменовци, Велика Греда, Бока, Елемир, Кикинда) и Бачка (Турија, Велебит, Бечеј); око милион тона годишње (0,01 % светске производње), трећина домаће потрошње.
- Рафинерије – Панчево и Нови Сад.
- Природни гас – Мокрин и Итебеј; магистрални гасовод (увоз руског гаса преко Мађарске, транзит за БиХ) и Балкански ток (преко Турске и Бугарске, 403 km од Зајечара до Хоргоша).
Уљни шкриљци – потенцијално важан енергетски ресурс, резерве око 4,7 милијарди тона; највише у Алексиначком басену (1,8 милијарди тона), затим Западноморавски, Ваљевско-мионички, Крушевачки, Нишки, Левачки басен.
Термоелектране – дају око 70 % електричне енергије; подигнуте у близини површинских копова лигнита.
- ТЕ „Никола Тесла А и Б“ (Обреновац) и ТЕ „Колубара“ (Велики Црљени) – Колубарски басен.
- ТЕ „Костолац А и Б“ – Костолачки басен; ТЕ „Морава“ – код Свилајнца.
- Термоелектране-топлане у Новом Саду, Зрењанину и Сремској Митровици; ТЕ „Обилић А и Б“ на Косову.
Негативни ефекти фосилних горива: деградација земљишта и подземних и површинских вода (површински копови), емисија угљен-диоксида и суспендованих честица, огромне количине пепела.
- Депоније у Србији садрже око 170 милиона тона пепела на 1.800 ha.
- Застарела опрема без технологија за смањење загађења; топлане и ложишта на угаљ такође су велики загађивачи ваздуха.
Хидропотенцијал – најзначајнији обновљиви енергетски ресурс Србије; хидроелектране дају близу 30 % електричне енергије.
Највеће хидроелектране су на Дунаву и Дрини; важне су и оне на Власини, Увцу и Височици.
- Ђердап 1 (Дунав) – 1.164,0 MW; Ђердап 2 (Дунав) – 270,0 MW.
- Бајина Башта (Дрина) – 365,2 MW; Зворник (Дрина) – 52,0 MW.
- Врла 1–4 (Власина) – 127,6 MW; Бистрица, Увац, Кокин Брод (Увац); Пирот (Височица) – 80,0 MW.
- Потпећ (Лим), Газиводе (Ибар), Међувршје и Овчар Бања (Западна Морава).
Енергија ветра – највећи потенцијал у кошавском подручју (јужни Банат и источна Србија – Стара планина, Ртањ, Озрен, Дели Јован), на источном Копаонику, Златибору, Пештеру и у долинама Дунава, Саве и Мораве.
- Ветропаркови: Тутин, Ковин, Ковачица, Алибунар, Пландиште, Вршац; јужни Банат погодан због путева, енергетске мреже и близине великих потрошача.
Соларна енергија – мало се користи у односу на потенцијал (скупа опрема); највише за загревање воде; соларна електрана код Кладова, све више мини соларних електрана.
Геотермална енергија – топли извори и бушотине; користи се у балнеологији, аквакултури, за загревање стакленика, мање за грејање објеката.
- Врањска бања 90–96 °C, Луковска бања 28–69 °C, Мачва (Богатић 80 °C, Дебрец 58 °C), Срем (Инђија 62 °C, Купиново 54 °C).
Биомаса – највећи расположиви потенцијал међу обновљивим изворима (око 60 %): остаци пољопривредне производње, дрвна биомаса, биогас (могао би заменити око 20 % увозног гаса); највише се користи дрвна маса за грејање, кување и загревање воде.
Конвенционални извори су временски ограничени и штете животној средини, а технологије обновљиве енергије постају све приступачније и конкурентне фосилним горивима.
- Еколошка корист и мањи ризик од климатских промена.
- Нова радна места и економски раст.
- Већа енергетска сигурност земље.
Најважније:
- Фосилна горива: главни извор енергије Србије; најважнији је угаљ, пре свега лигнит (92 % резерви угља).
- Лигнит: Косовско-метохијски (више од 76 %), Колубарски (14 %) и Костолачки басен (3,3 %); Србија је 9. у свету по производњи.
- Нафта и гас: мале резерве у Војводини (Банат, Бачка, Мокрин, Итебеј), већина се увози; рафинерије у Панчеву и Новом Саду.
- Уљни шкриљци: око 4,7 милијарди тона, највише у Алексиначком басену.
- Електрична енергија: око 70 % из термоелектрана на лигнит, близу 30 % из хидроелектрана.
- Хидроелектране: највеће на Дунаву (Ђердап 1 – 1.164,0 MW) и Дрини (Бајина Башта).
- Загађење: деградација земљишта и вода, угљен-диоксид, суспендоване честице и депоније пепела.
- Обновљиви извори: хидроенергија, ветар (јужни Банат), Сунце, геотермална енергија и биомаса (највећи потенцијал, око 60 %).
