Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Рударство кроз историју
- Траје од неолита (Рудник); у римском добу Космај, Авала, Рудник, Ново Брдо, Кучево.
- Средина 13. века – рудари Саси; Рудник, Трепча, Ново Брдо, Мајданпек, Зајача.
- Обнова у 18. веку и за време устанака; 1903. бакар у Источној Србији; после рата национализација.
- Црни метали
- Гвожђе: Мокра Гора, Копаоник (Сува Руда, Суво Рудиште) – не вади се, низак садржај.
- Оплемењивачи челика: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум, волфрам – тврдоћа, еластичност, отпорност на корозију.
- Никл: Велуће, Руђинци, Мокра Гора, Рудник; хром: Мокра Гора; манган: Копаоник, Златибор; Мачкатица и Благојев камен затворени.
- Обојени метали
- Бакар: Велики Кривељ, Бор, Мајданпек; 0,3–0,4 % бакра у руди; 9. у Европи, 32. у свету (2016).
- Олово и цинк: Косово (Стари трг, Ново Брдо…), Велики Мајдан, Рудник, Благодат, Леце.
- Антимон: Рујевац, Зајача, Столице, Лиса (од 1890, сада не ради).
- Племенити и алкални метали
- Злато и сребро – пратећи елементи при преради руда бакра, олова и цинка; 2016: 805 kg злата, 11.345 kg сребра.
- Злато у кварцним жицама и наносима Пека, Млаве, Тимока, Ресаве.
- Литијум – јадарит, Јадарски басен; батерије.
- Неметали
- Магнезит (ватросталне опеке), азбест (Страгари, Корлаће), цементни лапорац (Беочин, Поповац, Косјерић).
- Глина (циглане, ватростална керамика), кварцни песак (стакло; Рготина), камен и мермер (Венчац).
- Металургија
- Црна: гвожђе и челик у високим пећима; железара Смедерево (1921, око 2 милиона тона).
- Обојена: бакар, олово, цинк, алуминијум, злато, сребро; Бор.
- Бор загађује: копови око 1800 ha, сумпор-диоксид и друге штетне материје.
Рударство – традиционална привредна делатност у Србији, која траје од неолита до данас.
- Римски период – Космај, Авала, Рудник, Ново Брдо, околина Кучева.
- Средина 13. века – долазак рудара Саса; рударство постаје најважнија грана привреде (Рудник, Трепча, Ново Брдо, Мајданпек, Зајача).
- 18. век и српски устанци – обнављање рударства (гвожђе, бакар, сребро, олово).
- 1903. – откривено богато налазиште бакра у Источној Србији.
После Другог светског рата рудници су национализовани, а многи су због дуге експлоатације затворени; данас се истражују стара и нова лежишта.
Црни метали – руде гвожђа и оплемењивача челика.
Оплемењивачи челика – хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум и волфрам; побољшавају тврдоћу, еластичност и отпорност челика на корозију.
- Гвожђе – Мокра Гора и Копаоник (Сува Руда, Суво Рудиште); не вади се због ниског садржаја гвожђа.
- Никл – Косово и Метохија, долина Западне Мораве (Велуће, Руђинци), Мокра Гора, Рудник.
- Хром – Косово и Метохија, Мокра Гора.
- Манган – Копаоник и Златибор.
- Молибден – пратећи метал бакарне руде; Мачкатица код Сурдулице (затворен).
- Волфрам – Благојев камен код Кучева (затворен).
Обојени метали – највеће рудно богатство Србије; најважнији је бакар.
Бакар – Источна Србија, тимочки вулканогени комплекс: Велики Кривељ, Бор, Мајданпек; руда садржи 0,3–0,4 % бакра.
Руда бакра садржи и селен, злато, платину, паладијум, сребро и молибден. Србија је 2016. била 9. у Европи и 32. у свету по производњи бакра (0,17 % светске производње).
- Олово и цинк – Грачаничко-новобрдски регион на Косову (Стари трг, Бело брдо, Ново Брдо, Ајвалија); Велики Мајдан код Љубовије, Рудник, Благодат код Босилеграда, Леце код Медвеђе.
- Антимон – легуре, електроника, гума, текстил, боје, стакло; вади се од 1890; Рујевац, Зајача, Столице, Лиса; тренутно се не експлоатише.
Племенити метали – злато, сребро, платина, паладијум; добијају се као пратећи елементи при преради руда бакра, олова и цинка.
Производња 2016: злато 805 kg (0,03 % света), сребро 11.345 kg (0,04 % света).
- Златоносне кварцне жице – Црни Врх, Бор, Дели Јован, Мајданпек, Благојев Камен.
- Злато у наносима – Пек, Млава, Тимок, Ресава.
- Перспективна лежишта злата и сребра – околина Медвеђе.
Литијум – најважнији алкални (лаки) метал; део минерала јадарита; Јадарски басен у западној Србији; користи се за литијумске батерије.
Неметаличне минералне сировине – има их у свим деловима Србије; користе се у грађевинарству, металургији, индустрији грађевинског материјала и пољопривреди.
- Магнезит – ватросталне опеке; Лиска (Златибор), Бела стена (Ибар), Прањани, Милићевци, Горња Горевница, Голеш.
- Азбест – ватростални материјали, заштитна одела; Страгари, Корлаће.
- Цементни лапорац – цемент; Беочин, Поповац, Косјерић.
- Глина – опекарска (циглане у Војводини) и ватростална (керамика, електропорцелан; Лазаревац, Аранђеловац, Младеновац).
- Кварцни песак – стакло; Рготина, Ваљево, Аранђеловац, Младеновац.
- Технички и украсни камен – кречњак, пешчар, гранит, дацит; мермер са Венчаца.
Металургија – грана индустрије која обухвата топљење руда и производњу метала; позната у Србији још од неолита.
Црна металургија – производња гвожђа и челика; сирово гвожђе се добија у високим пећима помоћу кокса или електричне енергије.
Обојена металургија – прерада руда обојених метала: бакар, олово, цинк, алуминијум, антимон, злато, сребро, платина.
За тону сировог гвожђа потребне су 3 тоне руде гвожђа, кокса и креча.
- Железара у Смедереву – једина у Србији, изграђена 1921; око два милиона тона сировог гвожђа годишње; челик, ваљани производи, бели лим.
- Бор – рударско-топионичарски басен (бакар, злато, сребро); копови на око 1800 ha, загађење ваздуха сумпор-диоксидом, азот-диоксидом, угљен-моноксидом и честицама.
Најважније:
- Рударство: траје од неолита; процват средином 13. века са Сасима.
- Гвожђе: Мокра Гора и Копаоник, али се не вади због ниског садржаја метала.
- Оплемењивачи челика: хром, манган, молибден, никл, кобалт, кадмијум, волфрам.
- Бакар: најважнији метал; Велики Кривељ, Бор, Мајданпек (тимочки вулканогени комплекс).
- Олово и цинк: највише на Косову; још Велики Мајдан, Рудник, Благодат, Леце.
- Злато и сребро: пратећи елементи при преради руда бакра, олова и цинка.
- Литијум: у јадариту, Јадарски басен.
- Неметали: магнезит, азбест, цементни лапорац, глина, кварцни песак, камен и мермер.
- Црна металургија: железара у Смедереву (1921).
- Обојена металургија: Бор – највећи комплекс и велики загађивач.
