Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Прерађивачка индустрија
- Најважнија делатност: 14,5 % БДП и 92,3 % извоза (2018); многи велики погони угашени.
- Дели се на тешку и лаку индустрију.
- Тешка индустрија
- Металопрерађивачка – ливење, ваљање, ковање, пресовање; Севојно, Бор, Мајданпек, Горњи Милановац, Врање, Смедерево.
- Машинска – алатљике (Београд, Нови Сад), трактори (Јарковац), аутомобили (Крагујевац), камиони и аутобуси (Прибој).
- Обе конкурентне после транзиције; свака трећа фирма извози.
- Електроиндустрија – каблови, кућни апарати, бојлери (Прокупље, Ниш, Ваљево, Крагујевац…).
- Тешка хемијска – пластичне масе, ђубрива, киселине; Панчево, Елемир, Бор, Кикинда, Шабац, Прахово; загађивач.
- Грађевински материјал – неметали; цементаре Беочин, Косјерић, Поповац.
- Речна бродоградња – Београд, Апатин, Нови Сад, Кладово…; више одржавање него градња бродова.
- Прехрамбена индустрија
- Најважнији сектор: преко 70.000 запослених, око 12 % извоза, суфицит; највише у Војводини.
- Млинско-пекарска 32,2 % запослених, месо 16,2 %, пића 11,1 %, воће и поврће 11 %, млеко 8,1 %.
- Уље и шећер у Војводини (Врбас); извоз: малина, шећер, уље, пиво.
- Остале гране лаке индустрије
- Лака хемијска – лекови (Земун, Вршац, Лесковац, Шабац), козметика, боје.
- Дрвна – 30.754 запослена (3. место), превлађују микро предузећа, погони у Бачкој и Београду; намештај; 4 % извоза, 1,5 % БДП.
- Текстилна, кожа и обућа, гума – зависе од увозних сировина, извозно оријентисане.
- Дуванска – Ниш, Врање, Сента, Инђија, Земун; стране компаније.
Прерађивачка индустрија – најважнија привредна делатност Србије: 14,5 % БДП и 92,3 % вредности укупног извоза (2018).
- Тешка индустрија – металопрерађивачка, машинска, електроиндустрија, тешка хемијска и индустрија грађевинског материјала (уз њих и речна бродоградња).
- Лака индустрија – роба широке потрошње, мање улагање капитала: прехрамбена, текстилна, лака хемијска, дуванска, кожа и обућа, дрвна, гума.
Металопрерађивачка индустрија – обрада метала (ливење, ваљање, ковање, пресовање) и метални производи: лимови, жице, цеви, посуђе, радијатори, пећи, штедњаци, амбалажа.
- Севојно – ваљаонице бакра и алуминијума; Бор, Мајданпек – бакарне жице и цеви; Горњи Милановац – метално посуђе; Врање, Смедерево – пећи и штедњаци.
Машинска индустрија – машине алатљике, пољопривредне, грађевинске и рударске машине, друмска моторна возила.
- Алатљике: Београд, Нови Сад; трактори: Јарковац код Сечња; механизација: Вршац, Куршумлија, Бољевац; аутомобили: Крагујевац; камиони и аутобуси: Прибој.
Обе гране су остале конкурентне и после гашења великих погона у транзицији; предузећа су у целој Србији, углавном специјализована микро, мала и средња, а свака трећа фирма извози.
Електроиндустрија – уређаји за производњу, пренос, дистрибуцију и потрошњу струје: трансформатори, генератори, мотори, каблови, кућни апарати.
- Каблови: Прокупље, Ниш, Лесковац, Јагодина; кућни апарати: Ваљево, Стара Пазова, Крагујевац, Врање; бојлери: Горњи Милановац, Краљево, Пожега.
Тешка хемијска индустрија – органске и неорганске материје: пластичне масе, вештачка влакна, синтетички каучук, боје, лакови, вештачка ђубрива, киселине; велика улагања и значајан загађивач.
- Панчево – петрохемија и пластичне масе; Елемир – синтетички каучук; Бор – сумпорна киселина; Кикинда – метанол и сирћетна киселина.
- Шабац, Прахово, Нови Сад – вештачка ђубрива; Крушевац, Нови Сад, Београд, Зрењанин – детерџенти.
Индустрија грађевинског материјала – традиционална и профитабилна грана којој су неметали главне сировине: цемент, цигла, цреп, плочице, креч, ватростални материјал, стакло, камен.
- Цементаре: Беочин, Косјерић, Поповац; други погони: Кањижа, Кикинда (1866), Нови Бечеј, Шабац.
Бетон је најкоришћенији вештачки материјал на свету.
Речна бродоградња – покреће машинску, дрвну, текстилну и друге гране; због лоших приватизација и застареле технологије многа бродоградилишта сада само одржавају бродове.
- Београд, Апатин, Нови Сад, Мачванска Митровица, Зрењанин, Кладово, Бачки Моноштор (Дунав, Сава, Тиса, канал ДТД).
Прехрамбена индустрија – прерађује пољопривредне производе и продужава им трајање; најважнији сектор прерађивачке индустрије.
Око 20 % предузећа и 20 % радника прерађивачке индустрије, преко 70.000 запослених, око 12 % вредности извоза и суфицит; највише развијена у Војводини и великим градовима.
- Млинско-пекарска – 32,2 % запослених (2015); Војводина, Посавина, Подунавље, Поморавље.
- Месо – 16,2 % (Јагодина, Врбас, Нови Сад, Бачка Топола, Београд); пића – 11,1 % (пиваре Апатин, Челарево, Зајечар); воће и поврће – 11 %; млеко – 8,1 %; остало 21,4 %.
- Уље – Врбас, Зрењанин, Нова Црња, Шид, Сомбор; шећер – Врбас, Црвенка, Пећинци, Ковачица, Сента, Жабаљ.
- Извоз: замрзнута малина, шећер, сунцокретово уље, пиво, безалкохолна пића. Уљара у Врбасу – једна од највећих и најстаријих на Балкану.
Лака хемијска индустрија – лекови, козметика, средства за хигијену, боје, лепкови, лакови; лекови: Земун, Вршац, Лесковац, Шабац.
Дрвна индустрија – намештај, резана грађа, фурнир, плоче, паркет, целулоза, папир; традиција, домаћа сировина, извоз.
- 2016: 4.133 субјекта (превлађују микро предузећа и предузетници), 30.754 запослена – треће место у прерађивачкој индустрији.
- Погони највише у најмање шумовитим крајевима (Бачка, Београд); највећи значај има намештај; око 4 % извоза и 1,5 % БДП.
Текстилна индустрија – радно интензивна, око 1.600 фирми, увозни памук и вештачка влакна; извоз чарапа, конфекције, пресвлака.
Дуванска (Ниш, Врање, Сента, Инђија, Земун) остварује суфицит; кожа и обућа (Рума, Зрењанин) и гума (Пирот, Крушевац, Београд, Рума) раде на увозним сировинама и извозе.
Најважније:
- Значај: прерађивачка индустрија даје 14,5 % БДП и 92,3 % извоза Србије (2018).
- Тешка индустрија: металопрерађивачка, машинска, електроиндустрија, тешка хемијска и грађевински материјал.
- Машине и возила: аутомобили Крагујевац, камиони и аутобуси Прибој, трактори Јарковац.
- Тешка хемија: Панчево, Елемир, Бор, Кикинда, Шабац, Прахово – значајан загађивач.
- Цемент: индустрија грађевинског материјала, цементаре Беочин, Косјерић, Поповац.
- Лака индустрија: роба широке потрошње, мање капитала; прехрамбена, текстилна, лака хемијска, дуванска, кожа и обућа, дрвна, гума.
- Прехрамбена: најважнији сектор – преко 70.000 запослених, око 12 % извоза; води млинско-пекарска (32,2 %).
- Дрвна: трећа по запосленима (30.754), највећи значај има намештај.
- Увозне сировине: текстилна, кожа и обућа и индустрија гуме.
