Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Појам и подела саобраћаја
- Саобраћај = превоз људи и робе и пренос информација; зависи од привреде и покреће њен развој.
- Према средини: копнени (друмски, железнички), водни (поморски, речни, речно-канални, језерски), ваздушни (авионски, телекомуникациони).
- Према намени: путнички, теретни, информациони; према простору: унутрашњи и међународни.
- Друмски саобраћај
- Најважнији вид; мрежа 43.967 km, асфалтирано 65,5 %, квалитет испод европског.
- Повољни услови: Панонска низија, Моравско-вардарска и Моравско-нишавска удолина (транзит).
- Коридор 10: Батровци – Београд – Табановце; кракови Београд – Хоргош и Ниш – Градина; завршен 2019.
- Коридор 11: Темишвар – Вршац – Београд – Чачак – Пожега – Бар; Београд – Чачак завршено 2019.
- Железнички саобраћај
- Почео 1884. (Београд – Ниш); прва електрифицирана пруга Београд – Шид – Загреб 1970.
- Београд = железнички чвор; мрежа 3.752 km, електрифицирана трећина, железница губи учешће.
- Пруга Београд – Бар (1976): 476 km, 254 тунела, 435 мостова, веза са Јадранским морем.
- Водни саобраћај
- Најјефтинији и еколошки најприхватљивији; 1.600 km пловних путева, масовна роба.
- Дунав = Коридор 7, водни пут Е 80, 85 % робног промета.
- Луке на Дунаву: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово; Сента на Тиси.
- Ваздушни саобраћај
- Најбржи; аеродроми „Никола Тесла“ (1962, 75 % путника, 90 % робе), „Константин Велики“, „Слатина“, „Морава“; компанија „Ер Србија“.
- Телекомуникациони саобраћај
- Сателитска станица Прилике код Ивањице (1974).
- Мобилни телефон 93,4 %, интернет 80,1 % домаћинстава (2019).
Саобраћај – делатност превоза људи и робе и преноса информација са једног места на друго, заједно са средствима и постројењима за савлађивање удаљености.
Развијеност саобраћаја зависи од привредног развоја земље, а саобраћај је истовремено један од покретача тог развоја.
- Према средини – копнени (друмски, железнички), водни (поморски, речни, речно-канални, језерски), ваздушни (авионски, телекомуникациони).
- Према намени – путнички, теретни, информациони.
- Према просторној димензији – унутрашњи (градски, приградски, међуградски) и међународни (погранични, транзитни, интерконтинентални).
Међународни саобраћај – саобраћај при коме се прелази најмање једна државна граница; унутрашњи се одвија у оквиру једне државе.
Природни услови за копнени саобраћај су повољни: Панонска низија и Моравско-вардарска и Моравско-нишавска удолина – најкраћи транзитни правци из Западне и Средње Европе ка Јужној Европи и Југозападној Азији.
Коридор 10 – паневропски коридор друмско-железничког карактера, окосница копненог саобраћаја Србије; завршен 2019. године.
- Главна траса – Батровци (граница са Хрватском) – Београд – Табановце код Прешева (граница са Северном Македонијом).
- Кракови – Београд – Хоргош (Мађарска) и Ниш – Градина (Бугарска).
Коридор 11 – Темишвар – Вршац – Београд – Чачак – Пожега – Бољаре – Подгорица – Бар, па морем до Барија; од Београда до границе са Црном Гором 270 km; деоница Београд – Чачак завршена 2019.
Друмски саобраћај је најважнији вид саобраћаја у Србији: мрежа дуга 43.967 km (државни путеви I и II реда и општински путеви), густа, али лошијег квалитета од европског – асфалтирано је 65,5 % путева.
- Најстарији ауто-пут – део ауто-пута „Братство и јединство“ (Батровци – Срем – Београд – Ниш – Лесковац), друга половина 20. века.
- Планирани: Београд – Сарајево (Кузмин – Сремска Рача), Прељина – Пожега, Нови Београд – Сурчин, Моравски коридор (Прељина – Појате), Ниш – Мердаре, Фрушкогорски коридор.
- Коридор 11 приближава веће центре неразвијеном југозападу (Пештерска висораван, Голија).
Редовни железнички саобраћај почео је 1884. године на релацији Београд – Ниш; 1885–1888. изграђени су краци Ниш – Пирот – Софија и Ниш – Врање – Скопље; прва електрифицирана пруга Београд – Шид – Загреб пуштена је 1970. године.
Београд – железнички чвор Србије.
- Пруге Коридора 10 – Београд – Рума – Шид (Хрватска); Београд – Нови Сад – Врбас – Суботица (Мађарска); Београд – Јагодина – Ниш; Ниш – Пирот – Димитровград (Бугарска); Ниш – Лесковац – Врање (Северна Македонија).
- Пруге Коридора 11 – Београд – Панчево – Вршац (Румунија) и Београд – Ваљево – Ужице (Црна Гора).
Пруга Београд – Бар – веза са Црном Гором и Јадранским морем (лука Бар), пуштена 1976; кроз планине, на 476 km има 254 тунела и 435 мостова.
Мрежа је дуга 3.752 km, довољног капацитета, али технички застарела; електрифицирана је трећина, па су возови спори и учешће железнице у превозу опада.
Водни саобраћај – најјефтинији и еколошки најприхватљивији вид саобраћаја; превози масовну робу (шљунак, песак, руде, нафта и деривати, житарице).
- Пловни путеви – око 1.600 km; Дунав, Сава и Тиса пловни целим током кроз Србију, канал Дунав – Тиса – Дунав и Бегејски канал; Тамиш и Велика Морава пловни при ушћу.
- Дунав – паневропски Коридор 7, главни водни пут Е 80; 85 % робног промета на унутрашњим пловним путевима Србије; огранци Е 80-01 (Тиса), Е 80-01-02 (Бегеј), Е 80-12 (Сава).
- Међународне луке на Дунаву: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово.
- На Тиси – Сента; на Сави (домаћи саобраћај) – Сремска Митровица и Шабац.
Ваздушни саобраћај – најбржи вид превоза људи и робе; Србија је значајан регионални ваздушни чвор у Европи.
- „Никола Тесла“ (Сурчин, Београд) – највећи, од 1962; 75 % путничког и 90 % робног ваздушног транспорта.
- „Константин Велики“ (Ниш), „Слатина“ (Приштина), „Морава“ (Краљево) – остали међународни аеродроми.
Национална авио-компанија је „Ер Србија“ са седиштем у Београду.
- Војни аеродром „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ (Батајница), аеродром „Вршац“ за обуку пилота, „Поникве“ код Ужица.
Телекомуникациони саобраћај – пренос информација (телеграф, телефон, радио, телевизија, мобилна телефонија, интернет); његовим развојем опао је значај поштанског саобраћаја.
Сателитска станица у Приликама код Ивањице (1974) омогућила је интерконтиненталне телефонске позиве и пренос ТВ сигнала.
- Мобилна телефонија – најбржи раст; 2019. мобилни телефон имало 93,4 % домаћинстава.
- Интернет – најважније савремено средство комуникације; домаћинства са прикључком: 41,2 % (2011) → 80,1 % (2019).
Најважније:
- Саобраћај: превоз људи и робе и пренос информација; зависи од привреде и покреће њен развој.
- Подела: копнени, водни, ваздушни; путнички, теретни, информациони; унутрашњи и међународни.
- Коридор 10: Батровци – Београд – Табановце, кракови Београд – Хоргош и Ниш – Градина; завршен 2019.
- Друмски саобраћај: најважнији вид; 43.967 km путева, 65,5 % асфалтирано.
- Железница: од 1884. (Београд – Ниш); 3.752 km пруга, трећина електрифицирана; Београд је железнички чвор.
- Пруга Београд – Бар: 1976, 476 km, 254 тунела и 435 мостова, веза са Јадраном.
- Водни саобраћај: најјефтинији и еколошки најприхватљивији; Дунав = Коридор 7 (85 % промета), 9 међународних лука на Дунаву.
- Ваздушни саобраћај: најбржи; аеродром „Никола Тесла“ води 75 % путничког и 90 % робног транспорта.
- Телекомуникације: мобилни телефон 93,4 %, интернет 80,1 % домаћинстава (2019).
