Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Компоненте географског положаја
- Математичко-, физичко-, економско- и политичко-географска.
- Утичу поливалентност (различитост природних и друштвених обележја), контактност и транзитност територије.
- Математичко-географски положај
- Између 41°53' и 46°11' N и 18°49' и 23°00' E.
- Крајње тачке: Рестелица (југ), Келебија (север), Бачки Брег (запад), Сребрна глава 1.932 m (исток).
- Пружање: 4°18' по ширини, 4°11' по дужини; 45°00' N пресеца Руму.
- Најнижа тачка ушће Тимока (28 m), највиша Велика Рудока (2.660 m).
- Географски центар: Драча, општина Крагујевац.
- Средњоевропска зона (UTC+1); разлика у месном времену 16'44''.
- Физичко-географски положај
- Балканска држава: 75,6 % територије на Балканском полуострву.
- Подунавска држава: Дунав 588 km, 93 % у сливу Црног мора; Београд као раскрсница путева.
- Панонска држава: север у Панонској низији, отворен ка Средњој Европи.
- Економско-географски положај
- Повољан због транзитног и чворног значаја: Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина.
- Коридор 10 и Дунавски коридор (Коридор 7); канал Дунав–Мајна–Рајна.
- Споразуми о стабилизацији и придруживању, ТЕН-Т мрежа.
- Политичко-географски положај
- Билатерални и мултилатерални односи.
- Глобализација, сарадња од 2001, ЦЕФТА (2007), пут ка ЕУ, Савет Европе.
- Регионална сарадња: иницијативе држава Југоисточне Европе.
Географски положај Србије – однос територије према математичко-географским, физичко-географским и друштвено-географским чиниоцима који одређују развој, организацију и функционисање државе.
- Математичко-географска компонента – положај према екватору и почетном меридијану.
- Физичко-географска компонента – положај према рељефу, клими, водама, живом свету и сировинама.
- Економско-географска компонента – положај према развијеним регијама и центрима економске моћи.
- Политичко-географска компонента – односи са другим државама и центрима политичке моћи.
Поливалентност – у географском смислу различитост природних и друштвених обележја територије.
На положај Србије утичу поливалентност, контактност и транзитност њене територије – на њој се спајају и прожимају различити елементи географског простора.
Математичко-географски положај – положај одређен географским координатама државе.
Србија се простире између 41°53' N и 46°11' N и између 18°49' E и 23°00' E.
- Југ – Рестелица, општина Гора (41°53' N).
- Север – Келебија, општина Суботица (46°11' N).
- Запад – Бачки Брег, општина Сомбор (18°49' E).
- Исток – Сребрна глава, 1.932 m, Стара планина, општина Димитровград (23°00' E).
Пружање по ширини 4°18', по дужини 4°11'; паралела 45°00' N пресеца Руму.
Најнижа тачка – ушће Тимока у Дунав (28 m н. в.); највиша – Велика Рудока на Шар-планини (2.660 m н. в.).
Географски центар Србије – село Драча, општина Крагујевац (44°01'15'' N, 20°54'58'' E).
Србија је скоро цела у средњоевропској часовној зони (UTC+1); део источно од 22°30' E припада источноевропској зони, али се свуда користи средњоевропско време (меридијан 15°00' E). Разлика у месном времену између крајњих тачака на западу и истоку је само 16'44''.
Физичко-географски положај – положај државе према рељефу, клими, водама, биљном и животињском свету и минералним сировинама.
- Балканска држава – 75,6 % територије на Балканском полуострву (северна граница: Сава и Дунав); богатство руда, вода, шума и земљишта; у 20. веку поприште сукоба, тешке демографске последице светских ратова.
- Подунавска држава – Дунав тече кроз Србију 588 km; 93 % територије у сливу Црног мора; Београд – раскрсница пловних, копнених и ваздушних путева.
- Панонска држава – север у Панонској низији, морфолошки отворен ка Средњој Европи; утицај Аустријанаца, Мађара и Немаца; важне међународне саобраћајнице.
- Дунавски коридор (Коридор 7) повезује север Србије са Западном, Средњом и Источном Европом.
Економско-географски положај – положај државе према развијеним и неразвијеним регијама, центрима економске моћи и економски односи са иностранством.
Положај је повољан због транзитног и чворног значаја територије: подунавски положај, Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина са паневропским коридорима.
- Коридор 10 – Хоргош – Суботица – Нови Сад – Београд – Ниш, па кракови ка Пироту и Димитровграду и ка Лесковцу, Врању и Прешеву; крак Београд – Сремска Митровица.
- Дунавски коридор (Коридор 7) – излаз на Црно море, преко Босфора и Дарданела у Егејско и Средоземно море.
- Канал Дунав–Мајна–Рајна – веза са лукама Северног мора.
Споразуми о стабилизацији и придруживању – међународни уговори на којима се темељи чланство у ЕУ: поштовање људских права, владавина права и зона слободне трговине између држава региона и ЕУ.
Трансевропска саобраћајна мрежа (ТЕН-Т) – друмска, железничка, речна и ваздушна инфраструктурна мрежа ЕУ; њено проширење убрзава развој саобраћаја у Србији.
Циљеви Србије: регионална конкурентност, мање незапослености и сиромаштва, уз активирање природних и људских ресурса.
Политичко-географски положај – билатерални и мултилатерални односи са другим државама, однос према центрима политичке моћи, ратним жариштима и подручјима стабилности.
- Билатерални односи – политичка сарадња два субјекта међународног права.
- Мултилатерални односи – политичка сарадња више субјеката међународног права.
Глобализација је државе региона укључила у европске и светске политичке токове, различите од услова хладног рата.
ЦЕФТА – Споразум о слободној трговини у Југоисточној Европи, на снази од 2007; после ЕУ други најважнији спољнотрговински партнер Србије.
Регионална сарадња – политичке иницијативе држава Југоисточне Европе које убрзавају решавање проблема и граде простор поверења и сарадње.
- Иницијатива за сарадњу у Југоисточној Европи, Централноевропска иницијатива, Процес сарадње држава Југоисточне Европе, Јадранско-јонска иницијатива.
- Чланице ЕУ у региону: Грчка, Бугарска, Румунија, Хрватска; Србија је на путу учлањења.
- Савет Европе – организација европских држава за усклађивање закона држава чланица.
Најважније:
- Четири компоненте: математичко-, физичко-, економско- и политичко-географска.
- Координате: 41°53'–46°11' N и 18°49'–23°00' E; пружање 4°18' по ширини и 4°11' по дужини.
- Крајње тачке: Рестелица, Келебија, Бачки Брег, Сребрна глава.
- Географски центар: Драча код Крагујевца.
- Време: средњоевропска зона (UTC+1), разлика у месном времену 16'44''.
- Природни положај: Србија је балканска (75,6 %), подунавска (Дунав 588 km) и панонска држава.
- Економски положај: повољан због транзитности – Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина, Коридор 10 и Коридор 7.
- Политички положај: глобализација, ЦЕФТА (2007), европске интеграције и регионална сарадња.
