Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Појам трговине
- Трговина = размена робе и услуга на тржишту; посредовање између произвођача и потрошача ради продаје и добити.
-
- век: робне куће, супермаркети, тржни центри, електронска трговина.
- Унутрашња и спољна трговина
- Унутрашња – тржиште једне државе; спољна – извоз и увоз.
- Трговински биланс = извоз минус увоз: суфицит (извоз већи), дефицит (увоз већи).
- Трговина на велико и на мало
- Велепродаја – куповина веће количине робе ради даље продаје.
- Малопродаја – продаја крајњим потрошачима; покретач економског развоја.
- Ток: произвођач – велепродаја – малопродаја – потрошач; продавнице, тржни центри (доминирају страни ланци).
- Пијаце, сајмови, вашари
- Зелене и сточне пијаце; сајмови по делатностима; вашари; електронска трговина.
- Спољна трговина Србије
- Дефицит; Европска унија: 66 % извоза, 60 % увоза; највећи партнери Немачка и Италија.
- Суфицит са суседима; највећи дефицит са Русијом и Кином.
- Извоз 2019: Немачка 12,7 %, Италија 10,2 %, БиХ 7,7 %; увоз: Немачка 13 %, Кина 9,1 %, Италија 8,8 %.
- Извоз и увоз
- Прерађивачка индустрија 92,3 % извоза (2018): проводници, аутомобили, машине, намештај, гуме, челик, бакар, обућа.
- Увоз: хемикалије, машине и опрема, нафта и гас, моторна возила (трећина увоза).
- Споразуми: Русија, ЦЕФТА, ЕФТА, Турска.
Трговина – процес размене робе и услуга на тржишту; делатност у којој појединци и предузећа посредују између произвођача и потрошача.
Суштина трговине је посредовање, а циљ продаја робе и остваривање добити.
- Највеће промене у 20. веку: робне куће, супермаркети, тржни центри и електронска трговина.
Унутрашња трговина – трговина на унутрашњем тржишту једне државе (велепродаја и малопродаја).
Спољна трговина – размена робе између купаца и продаваца из различитих држава.
- Извоз – продаја произведене робе и услуга иностранству.
- Увоз – куповина робе и услуга из иностранства.
Трговински биланс – разлика између вредности извоза и увоза.
- Суфицит – позитиван биланс: извоз је вреднији од увоза.
- Дефицит – негативан биланс: увоз премашује извоз.
Трговина на велико (велепродаја, велетрговина) – куповина веће количине робе ради њене даље продаје.
Трговина на мало (малопродаја) – продаја робе крајњим потрошачима за личне потребе и потребе домаћинства; један од покретача економског развоја.
- Токови робе – произвођач – потрошач; произвођач – малопродаја – потрошач; произвођач – велепродаја – малопродаја – потрошач.
- Продавнице – мешовите или специјализоване; претежно прехрамбене: минимаркети, супермаркети, хипермаркети, дисконтне продавнице.
Све више се купује у тржним центрима; у малопродаји доминирају стране компаније и велики трговински ланци, а промет и број запослених расту.
Пијаце – традиционално место трговине; најживље пијачним данима.
- Зелене пијаце – свежи пољопривредни и прехрамбени производи, производи домаће радиности, занатски производи.
- Сточне пијаце – продаја стоке и сточне хране.
Сајмови – тематске изложбе робе и услуга једне делатности (аутомобили, књиге, туризам, намештај, пољопривреда).
Вашари – традиционалне манифестације на којима се уз културне, музичке и спортске садржаје продаје роба.
Електронска трговина – трговина путем интернета; брзо се развија.
Србија у спољној трговини остварује дефицит; највише се ослања на Европску унију – око 66 % извоза и око 60 % увоза.
- Највећи партнери – Немачка и Италија.
- Суфицит – са земљама у окружењу (БиХ, Црна Гора, Северна Македонија, Румунија, Бугарска, Хрватска, Словенија), Словачком, Уједињеним Краљевством и Шведском.
- Највећи дефицит – са Русијом и Кином.
- Извоз 2019: Немачка 12,7 %, Италија 10,2 %, БиХ 7,7 %, Румунија 5,89 %, Русија 5 %, Црна Гора 4,5 %, Мађарска 4,2 %.
- Увоз 2019: Немачка 13 %, Кина 9,1 %, Италија 8,8 %, Русија 8,7 %, Мађарска 4,4 %, Турска 3,9 %, Пољска 3,5 %.
Прерађивачка индустрија даје 92,3 % вредности извоза (2018); око половине чине моторна возила и приколице, основни метали, прехрамбени производи, електронска опрема и производи од гуме и пластике.
Преовлађују средње и ниско технолошко-интензивни производи – метали (бакар), хемикалије, житарице и воће; потребно је веће учешће финалних производа.
- Извоз 2018 (хиљ. УСД): проводници за авионе, возила и бродове 1.097.245; путнички аутомобили 896.064; ротационе електричне машине 584.156; намештај 563.302; гуме 529.044; ваљани челик 503.795; бакар 381.547; обућа 361.524; пластика 348.787; хартија и картон 334.763.
Увоз – највише хемикалије, машине и опрема, нафта и природни гас и моторна возила (трећина укупног увоза).
Споразуми о слободној трговини: са Руском Федерацијом, ЦЕФТА (Централна Европа), са земљама ЕФТА и са Турском.
Најважније:
- Трговина: размена робе и услуга на тржишту; посредовање између произвођача и потрошача ради добити.
- Подела: унутрашња (велепродаја, малопродаја) и спољна (извоз, увоз).
- Трговински биланс: разлика извоза и увоза; суфицит = извоз већи, дефицит = увоз већи.
- Велепродаја и малопродаја: куповина веће количине ради даље продаје наспрам продаје крајњим потрошачима.
- Облици продаје: продавнице, тржни центри, пијаце, сајмови, вашари, електронска трговина.
- Спољна трговина Србије: дефицит; Европска унија око 66 % извоза и 60 % увоза; највећи партнери Немачка и Италија.
- Извоз: 92,3 % прерађивачка индустрија – проводници, аутомобили, машине, намештај, гуме, челик, бакар.
- Увоз: хемикалије, машине и опрема, нафта и гас, моторна возила.
- Споразуми: са Русијом, ЦЕФТА, ЕФТА и Турском.
