Најважније из лекције
План-резиме
- Значај и подела туризма
- Утиче на БДП, платни биланс, запосленост, развој неразвијених регија
- Извор девиза – невидљиви извоз; радно-интензивна делатност
- Подела: по територији, броју учесника, превозном средству и мотиву (планински, приморски, бањски, градски, сеоски)
- Природне туристичке вредности
- Геоморфолошке, климатске, хидрографске, биогеографске
- Клисуре: Ђердапска, Овчарско-кабларска, Сићевачка, Грделичка
- Пећине: Ресавска, Стопића, Рисовача, Рајкова, Церемошња, Лазарева; Ђавоља варош
- Реке (риболов, сплаварење, пловидба), језера (Палићко, Сребрно, Савско), заштићена подручја → еко-туризам
- Антропогене туристичке вредности
- Археолошка налазишта (Лепенски вир, Виминацијум, Гамзиград – Ромулијана), тврђаве, манастири
- Знаменита места, амбијенталне целине, етнографске вредности и манифестације → културни туризам
- Материјална база и промет
- Материјална база = саобраћајна инфраструктура + смештајни и угоститељски капацитети
- 48.190 соба, близу 115.000 лежајева, хотели 29,2 % (2018)
- 2019: 3,7 милиона туриста, 10,1 милион ноћења (домаћи 60,2 %, страни 39,8 %)
- Највише долазака: Београд, Врњачка Бања, Златибор, Нови Сад, Копаоник
- Доминирају градски, планински и бањски туризам
- Градски туризам
- Нема сезонски карактер; култура, посао, манифестације, сајмови
- Туристичка инфраструктура и супраструктура
- Водећи Београд и Нови Сад; затим Ниш, Суботица, Крагујевац, Палић, Крушевац
- Планински туризам
- Током целе године; вредност зависи од положаја, туристичких вредности и смештаја
- Најпосећенији Златибор и Копаоник (највише скијашких стаза)
- Бањски туризам
- 370 извора; Србија – „земља бања“; бањске зоне (шумадијска, западноморавска, копаоничко-јастребачка…)
- Дуг боравак, сезона јун–септембар, највише домаћих гостију
- Врњачка Бања (после Београда најпосећенија), Сокобања, Аранђеловац, Ковиљача
Туризам – делатност која утиче на БДП, платни биланс, међународну размену, запосленост, развој неразвијених регија, предузетништво и заштиту животне средине.
Невидљиви извоз – назив за туризам као извор девиза: потрошња страних туриста прелива доходак у привреду Србије.
Туризам је радно-интензиван – запошљава у хотелима, ресторанима, туристичким агенцијама и трговини. Развој зависи од развијености привреде, атрактивности туристичких вредности, материјалне базе, стручности кадрова и промоције.
- Према територији – локални, домаћи (унутрашњи), међународни, транзитни.
- Према броју учесника – индивидуални, породични, групни.
- Према превозном средству – железнички, аутомобилски, ваздухопловни, поморски.
- Према врсти мотива – планински, приморски, бањски, градски, сеоски.
Природне туристичке вредности – геоморфолошке (планине, клисуре, кањони, пећине), климатске (инсолација, снежни покривач), хидрографске (извори, реке, језера) и биогеографске (биљни и животињски свет).
- Клисуре – Ђердапска (спој природе и културно-историјских споменика), Овчарско-кабларска, Сићевачка, Грделичка.
- Кањони – Увац, Јерма, Лазарева река, Лим, Пећка Бистрица.
- Пећине – Ресавска (Деспотовац), Стопића (Златибор), Рисовача (Аранђеловац), Рајкова (Мајданпек), Церемошња (Кучево), Лазарева (Бор).
- Куриозитети – прерасти и земљане пирамиде Ђавоља варош.
Термоминерални извори дали су бање; реке служе за риболов, сплаварење (Лим, Ибар, Дрина, Нишава, Увац) и пловидбу (Дунав); језера (Палићко, Сребрно, Савско) за летњи одмор; шуме за излетнички, авантуристички и ловни туризам.
Еко-туризам – туризам у заштићеним подручјима: национални паркови, паркови природе, резервати, предели изузетних одлика, споменици природе, заштићена станишта.
Антропогене туристичке вредности – археолошка налазишта, споменици културе (тврђаве, манастири), знаменита места, амбијенталне и етнографске вредности (обичаји, манифестације, гастрономија, занати); основа културног туризма.
- Праисторија – Рисовача, Градац (палеолит), Лепенски вир (мезолит), Старчево, Гомолава (неолит), Плочник (бакарно доба), Жидовар (бронзано доба).
- Римски период – Сирмијум, Виминацијум, Гамзиград – Ромулијана, Царичин град, Медијана, Дијана.
- Тврђаве и манастири – Београдска, Петроварадинска, Смедеревска тврђава, Голубачки град; Студеница, Жича, Милешева, Сопоћани, Дечани, Грачаница, Манасија, Раваница.
Амбијенталне вредности – просторне целине или објекти са атрибутима атрактивности (делови насеља, мостови, паркови).
- Сремски Карловци, Суботица, Кнез Михаилова улица, Тешњар у Ваљеву; знаменита места Чегар, Шумарице, Бубањ.
- Манифестације (нпр. „Косидба на Рајцу“) граде туристички имиџ мањих места.
Материјална база туризма – саобраћајна инфраструктура и смештајни и угоститељски капацитети.
Најважнији је друмски саобраћај (стиже где други не стижу); уз железнички, речни и ваздушни саобраћај важни су мобилна телефонија и интернет.
- Гарни хотел – најмање 7 јединица, само ноћење и доручак; апарт хотел – бар 80 % јединица апартмани; хостел – јефтинији смештај.
- Капацитети – 48.190 соба, близу 115.000 лежајева; хотели 29,2 % (2018).
Туристички промет – доласци и ноћења туриста; у Србији стално расте.
2019: 3,7 милиона туриста (скоро пола домаћи, пола страни), 10,1 милион ноћења – домаћи 60,2 %, страни 39,8 %. Страних туриста више од десет пута више него 2000. године.
- Највише долазака: Београд, Врњачка Бања, Златибор, Нови Сад, Копаоник.
- Ноћења 2018: бањска места 27,2 %, Београд 24,5 %, планинска места 23,3 %; домаћи највише у бањама, страни у Београду.
Градски туризам – туризам без сезонског карактера; мотиви су историјско наслеђе, култура, посао, манифестације, сајмови и ноћни живот; обједињује културни, пословни, манифестациони и транзитни туризам.
Туристичка инфраструктура – објекти за информисање, превоз, снабдевање, рекреацију, едукацију и забаву туриста.
Туристичка супраструктура – угоститељски објекти и са њима повезане галерије, изложбени, конгресни и забавни објекти.
- Београд (2018: 1.111.745 долазака, 938.448 страних) и Нови Сад (196.893) – водеће дестинације, највише страних туриста.
- Развијен и у Нишу, Суботици, Крагујевцу, Палићу и Крушевцу.
Планински туризам – посете планинама током целе године ради одмора, опоравка и рекреације.
Вредност планине зависи од саобраћајно-географског положаја, природних и антропогених вредности и смештаја. Висине (по уџбенику): излетнички до 600 m н.в., здравствено-лечилишни 600–1.500 m н.в., спортско-рекреативни до 1.500 m н.в.
- Златибор и Копаоник – највише туриста, ноћења и лежаја; Копаоник води по скијашким стазама и успињачама.
- Добро посећене: Тара, Маљен (Дивчибаре), Фрушка гора, Стара планина, Златар, Голија, Авала, Брезовица на Шар-планини.
Бањски туризам – туризам у бањама: дуг боравак гостију, сезонски карактер (јун–септембар), изразито учешће домаћих гостију.
370 извора минералних, термалних и термоминералних вода (раседи, разноврсне стене) – највише у Динарским и Карпатско-балканским планинама и Српско-македонској маси; до шездесетих година 20. века бање су биле претежно лечилишта.
- Зоне – шумадијска, западноморавска, копаоничко-јастребачка, новопазарско-прибојска, јужноморавска, источносрбијанска, западносрбијанска, сремска, банатска, бачка, косовско-метохијска.
- Фактори развоја – својства извора, смештај, доступност и удаљеност од емитивних центара.
- Врњачка Бања – после Београда најпосећеније место (247.709 долазака, 818.045 ноћења 2018), најизграђенија, најдужа традиција, промет током целе године.
- Сокобања – друга (101.167 долазака), пријатна клима, извори различитог хемијског састава.
- Следе Аранђеловац, Ковиљача, Новопазарска Бања, Кањижа, Горња Трепча; Буковичка Бања – хладна минерална вода.
Најважније:
- Значај: туризам доноси девизе („невидљиви извоз“), запошљава и подстиче развој неразвијених крајева.
- Подела: према територији, броју учесника, превозном средству и мотиву (планински, приморски, бањски, градски, сеоски).
- Природне вредности: планине, клисуре (Ђердапска), кањони, пећине, термоминерални извори, реке, језера, шуме, заштићена подручја.
- Антропогене вредности: археолошка налазишта, тврђаве, манастири, знаменита места, амбијенталне целине, манифестације.
- Материјална база: саобраћај (највише друмски) и смештај – 48.190 соба, близу 115.000 лежајева.
- Промет 2019: 3,7 милиона туриста, 10,1 милион ноћења; домаћи 60,2 %, страни 39,8 % ноћења.
- Три водећа облика: градски, планински и бањски туризам.
- Градски: без сезоне; водећи Београд и Нови Сад.
- Планински: најпосећенији Златибор и Копаоник.
- Бањски: 370 извора, „земља бања“; најпосећеније Врњачка Бања и Сокобања.
