Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Квартарни сектор
- Самосталан сектор или део терцијарног – оба се заснивају на пружању услуга.
- Обухвата: образовање, васпитање, здравство, науку, културу, информисање и комуникације, финансије и осигурање, пословање некретнинама, јавну управу.
- Раде претежно високообразовани људи.
- Образовање
- Школовање и васпитање у обдаништима, школама, на факултетима.
- Развија иновативност, спретност, креативност; омогућава примену нових технологија → економски развој и већи стандард.
- Проблем: исељавање образованих – губе се стручњаци и уложен новац.
- Прва крагујевачка гимназија (1833).
- Здравство
- Заштита и лечење у амбулантама, домовима здравља, болницама.
- Здраво становништво = предуслов развоја: већа продуктивност, мањи трошкови лечења и боловања.
- Одлазак здравствених радника отежава квалитетну заштиту.
- Културна делатност
- Књижевност, музика, уметности, дизајн, архитектура, позориште, филм, балет, мултимедији, библиотеке.
- Установе: библиотеке, музеји, позоришта, галерије, атељеи; истраживање – националне библиотеке.
- Народна библиотека Србије (1832) – најстарија установа културе.
- Наука, технолошки развој и иновације
- Покрећу економски развој и повећавају конкурентност привреде.
- Иновација – примена новог или значајно побољшаног производа, услуге, процеса, маркетиншке или организационе методе.
- Обављају их: САНУ, Матица српска, институти, факултети.
- Технолошки паркови и ИКТ
- Технолошки паркови спајају науку и производњу, запошљавају стручњаке, преносе знање у привреду.
- ИКТ (2018): рачунар 99,3 %, интернет 99,8 %, веб-сајт 82,6 % предузећа.
- Примена: индустрија, пољопривреда, шумарство, екологија, водопривреда, саобраћај, медицина, трговина, банкарство.
Квартарни сектор – услужне делатности засноване на знању; у неким државама самосталан сектор, у другим део терцијарног, јер се оба заснивају на пружању услуга.
- Делатности – образовање, васпитање, здравство, наука, култура, информисање и комуникације, финансијске делатности и осигурање, пословање некретнинама и јавна управа.
Радна снага у квартарном сектору су углавном високообразовани појединци.
Образовање – делатност која се бави школовањем и васпитањем у обдаништима, школама и на факултетима.
- Значај – знања и вештине, развој иновативности, спретности и креативности; примена нових технологија и ефикаснијих процеса производње → економски развој и већи стандард.
- Проблем – стално исељавање образованих: Србија губи стручњаке и новац уложен у њихово школовање.
Здравство – делатност која обезбеђује здравствену заштиту и лечење у амбулантама, домовима здравља и болницама.
Здраво становништво је основни предуслов привредног развоја: већа продуктивност радноспособних, мањи трошкови лечења и боловања. Одлазак здравствених радника отежава квалитетнију здравствену заштиту.
- Прва крагујевачка гимназија (1833) – прва гимназија у тадашњој Србији.
- Примена савремених дијагностичких метода у здравству Србије.
Културна делатност – послови у књижевности, музици, ликовним, примењеним и визуелним уметностима, дизајну и архитектури, позоришној и филмској уметности, уметничкој игри (класичан балет, народна и савремена игра), дигиталном стваралаштву и мултимедијима, библиотечко-информационим, научно-истраживачким и едукативним делатностима у култури.
- Установе – библиотеке, музеји, позоришта, галерије и атељеи; у њима се културно наслеђе преноси с генерације на генерацију.
- Истраживачка делатност у култури – везана за националне библиотеке.
Културне потребе (језичко изражавање и комуникација, сазнавање, стваралачке, естетске и уметничке потребе) позитивно утичу на развој личности и друштва.
- Народна библиотека Србије (1832) – најстарија установа културе у Србији.
- Народно позориште у Београду; Библиотека Матице српске у Новом Саду.
Иновација – примена новог или значајно побољшаног производа, услуге или процеса, маркетиншке методе или нове организационе методе у пословању.
Наука, технолошки развој и иновације покрећу економски развој: нова знања унапређују технологије у привреди, подижу квалитет живота и повећавају конкурентност робе и услуга на домаћем и светском тржишту.
- Научно-истраживачке организације – Српска академија наука и уметности, Матица српска, институти и високошколске установе (факултети).
Технолошки паркови – облик сарадње предузећа и научно-истраживачких организација који обједињује научна истраживања и производњу.
- Значај – запошљавају стручњаке и подстичу пренос знања из истраживачких институција у привреду.
Информационо-комуникационе технологије (ИКТ) – информационе технологије којима су придружене комуникационе, да би се нагласила употреба електронских комуникација.
- Примена – индустрија, пољопривреда, шумарство, екологија, водопривреда, саобраћај, медицина, трговина и банкарство.
- Користи за предузећа – бољи квалитет производа и услуга, већа продуктивност, уштеда енергије и новца, већи профит.
- Србија 2018: рачунар у пословању користи 99,3 % предузећа, интернет 99,8 %, веб-сајт 82,6 %.
Најважније:
- Квартарни сектор: образовање, здравство, наука, култура, информисање и комуникације, финансије и осигурање, некретнине и јавна управа.
- Положај: негде самосталан сектор, негде део терцијарног – оба пружају услуге.
- Образовање: знања и вештине → нове технологије, економски развој, већи стандард.
- Проблем Србије: исељавање образованих и здравствених радника.
- Здравље: здраво становништво је предуслов развоја – већа продуктивност, мањи трошкови.
- Култура: библиотеке, музеји, позоришта, галерије и атељеи чувају и преносе наслеђе.
- Иновација: примена новог или знатно побољшаног производа, услуге, процеса или методе.
- Наука: САНУ, Матица српска, институти и факултети.
- Технолошки паркови: спајају науку и производњу, запошљавају стручњаке.
- ИКТ: широка примена – од индустрије и пољопривреде до медицине и банкарства.
