Најважније из лекције
План-резиме
- Број и кретање становништва
- 2011: око 9 милиона (7.186.862 у Централној Србији и Војводини + око 1,8 милиона на КиМ); густина око 101 ст./km².
- Опадање броја становника – највише због негативног природног прираштаја (−5,4 ‰, 2018).
- Фертилитет око 1,5 детета по жени; наталитет низак (најнижи на истоку), морталитет расте.
- Највиши прираштај: Косово и Метохија.
- Емиграциона земља, негативан миграциони салдо; економске миграције младих и образованих.
- Структуре становништва
- Најдубља демографска старост; стари 20,2 %, млади 14,3 % (2018); просечна старост 42,1 (2011) → 43,2 (2018).
- 105 жена на 100 мушкараца; мушкарци преовлађују међу младима.
- Активни 41,3 %, запослени 76 % оних који раде; међу неактивнима највише пензионера.
- Петина има основно, 49 % средње образовање.
- Срби 83,3 %; мањине: Мађари, Хрвати, Словаци, Власи, Бугари, Бошњаци, Роми и др.
- Насеља
- 6.158 насеља, 193 градска; остала: села, урбанизована и приградска насеља.
- Села од разбијених до збијених.
- Процеси у селима: деаграризација, сенилизација, девастација; градови – полифункционални центри.
- Привреда
- Сектори: примарни, секундарни (производни), терцијарни, квартарни (услужни).
- Природни фактори (ресурси обновљиви/необновљиви, услови) и друштвени фактори.
- Раст = више производње и услуга; развој = раст + промене структуре.
- Транзиција и делатности
- Од почетка 1990-их; у БДП предњаче прерађивачка индустрија и трговина.
- Покретачи: иновације, наука, знање; расте извоз АјТи сектора.
- Лигнит – КиМ басен; ТЕ 70 %, ХЕ 30 %; бакар – Бор; дефицит, партнер ЕУ; туризам градски, планински, бањски.
Број становника (2011) – око 9 милиона: 7.186.862 у Централној Србији и Војводини и око 1,8 милиона на Косову и Метохији (процена).
- Густина насељености – око 101 ст./km² (2011).
- Природни прираштај – негативан, −5,4 ‰ (2018); главни узрок опадања броја становника Централне Србије и Војводине.
- Стопа укупног фертилитета – око 1,5 детета по жени (2018), испод прага просте репродукције.
- Наталитет – низак, најнижи на истоку Србије; морталитет расте.
Највиши природни прираштај има Косово и Метохија.
Миграције – Србија је емиграциона земља са негативним миграционим салдом; данашња емиграција је економска, одлазе млади и образовани.
Најдубља демографска старост – стадијум у коме је становништво Централне Србије и Војводине: мало младих (око 14,3 %), много старих (20,2 % у 2018).
- Просечна старост – 42,1 година (2011), 43,2 године (2018).
- Полна структура – 105 жена на 100 мушкараца; мушкарци преовлађују међу младима.
- Економски активни – 41,3 % (2011); међу онима који раде највише је запослених (76 %).
- Економски неактивни – 58,7 %; најбројнији су пензионери.
- Образовање (15+ година) – петина основно, 49 % средње образовање.
Најповољнију старосну структуру има Косово и Метохија.
Вишенационална држава – Срби чине 83,3 % становништва; мањине се разликују по етничким, верским, језичким и другим обележјима.
- Хрвати (Бачка, Хртковци, Никинци), Словаци (Бачки Петровац, Ковачица, Стара Пазова), Власи (исток Србије), Бугари (Димитровград, Босилеград).
Класификација насеља – према трајању насељености, генези, положају, демографским одликама, изгледу и функцијама.
- Градска насеља – 193 од укупно 6.158 насеља.
- Остала насеља – села, урбанизована насеља у руралном простору и приградска насеља.
- Типови села по густини – од потпуно разбијених до потпуно збијених.
Деаграризација – напуштање пољопривреде и прелазак у непољопривредне делатности.
Сенилизација – старење сеоског становништва.
Девастација – запуштање пољопривреде и руралног простора.
Од педесетих година 20. века градови одлучујуће утичу на демографске процесе и прерастају у полифункционалне центре, а села демографски стагнирају.
- Праисторијска налазишта: Лепенски вир (мезолит), Старчево и Винча (неолит).
Привреда – све делатности и услуге које омогућавају задовољење потреба људи.
- Производни сектори – примарни и секундарни.
- Непроизводни (услужни) сектори – терцијарни и квартарни.
- Природни фактори – природни ресурси (необновљиви и обновљиви) и природни услови.
- Друштвени фактори – становништво, производна средства, инфраструктура, технолошке промене и иновације, организација, информација и знање, економска политика, положај у међународним односима.
Привредни раст – повећање обима производње и услуга у одређеном периоду (стопа раста БДП, БДП по становнику).
Привредни развој – шири појам: раст и промене у структури привреде.
Транзиција – прелазак на тржишну привреду, у Србији од почетка деведесетих година 20. века.
- Највећи удео у БДП – прерађивачка индустрија, трговина, пословање некретнинама, пољопривреда, шумарство и рибарство, информисање и комуникације.
- Покретачи промена – иновације, истраживање и развој, знање и вештине, инвестиције, међународна трговина, глобализација.
Наука и њена примена основ су будуће конкурентности, а АјТи сектор има све већи удео у извозу.
- Енергетика: лигнит највише у Косовско-метохијском басену; ТЕ око 70 %, ХЕ око 30 % струје.
- Бакар: Велики Кривељ, Бор, Мајданпек; топионица у Бору.
- Цементаре: Беочин, Косјерић, Поповац.
- Трговина: дефицит, главни партнер Европска унија.
- Туризам: градски, планински и бањски; Београд, Врњачка Бања, Златибор, Нови Сад, Копаоник.
Најважније:
- Становништво: око 9 милиона (2011), густина око 101 ст./km².
- Депопулација: највише због негативног природног прираштаја (−5,4 ‰), мање због исељавања.
- Фертилитет: око 1,5 детета по жени – испод просте репродукције.
- Старење: Централна Србија и Војводина у најдубљој демографској старости; Косово и Метохија најмлађе.
- Економска структура: 41,3 % активних; међу неактивнима највише пензионера.
- Нације: Срби 83,3 %, уз бројне националне мањине.
- Насеља: 6.158 насеља, 193 градска; у селима деаграризација, сенилизација и девастација.
- Привреда: четири сектора; природни и друштвени фактори развоја.
- Транзиција: од деведесетих; највећи удео у БДП имају прерађивачка индустрија и трговина.
- Будућност: иновације, наука и АјТи сектор покрећу развој.
