Изабери решење задатка:

Задатак 4

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Политичко-административни принцип
    • Стварање политичко-административних целина и вођење њихових развојних политика према потребама локалне самоуправе.
    • Подстицај из центра државе (инструмент утицаја државе) или од локалних заједница (израз њихових потреба).
    • Оквир за федералне јединице, територијалне аутономије и управне области.
  2. Вишестепена самоуправа
      1. степен општине, 2. окрузи или градови, 3. регије.
    • Монотипска – исте јединице, исте надлежности; политипска – различити типови јединица.
    • Учешће грађана: непосредно, посредно, комбиновано.
  3. Територијална организација Србије
    • Општине, градови, Град Београд и аутономне покрајине.
    • Нивои управе: републички, покрајински, локални.
    • 174 јединице локалне самоуправе (145 општина, 29 градова).
  4. НСТЈ
    • Номенклатура статистичких територијалних јединица – ЕУ; приступ фондовима, програмима и пројектима ЕУ.
    • Евростат: НСТЈ 1 (3–7 мил.), НСТЈ 2 (800.000–3 мил.), НСТЈ 3 (150.000–800.000).
  5. НСТЈ у Србији
    • НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ.
    • НСТЈ 2 – региони: Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија.
    • НСТЈ 3 – 30 области (према управним окрузима).
    • Циљ: статистика, социо-економска анализа, политика регионалног развоја.
Политичко-административни принцип регионализације – процес стварања политичко-административних територијалних целина и вођења њихових развојних политика према специфичним потребама јединица локалне самоуправе.
  • Подстицај из центра државе – политичка регија је инструмент утицаја државе на локалну самоуправу.
  • Подстицај од локалних заједница – регија изражава потребе локалних заједница.
Политичко-административне целине су оквир за територијалне аутономије – од федералних јединица, преко територијалних аутономија, до управних области.
Вишестепена самоуправа – 1. степен општине, 2. степен окрузи или градови, 3. степен регије; виши ниво може бити надређен нижем или нивои делују самостално.
Монотипска самоуправа – јединице истог степена дефинисане на исти начин, са истим надлежностима, без обзира на величину и број становника.
Политипска самоуправа – слобода организовања или различити типови јединица основног степена.
  • По учешћу грађана: непосредно, посредно и комбиновани систем.
  • Нивои локалне самоуправе могу бити независни или зависни од државе.
Локална самоуправа – право грађана да непосредно и преко слободно изабраних представника управљају јавним пословима од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво.
  • Територијалне јединице: општине, градови и Град Београд; облик територијалне аутономије: аутономне покрајине.
  • Три нивоа државне управе: централни (републички), покрајински и локални.
Укупно 174 јединице локалне самоуправе: 145 општина и 29 градова (са Градом Београдом).
НСТЈ – подела државе на статистичке територијалне јединице у ЕУ и државама које теже чланству, ради приступа фондовима, програмима и пројектима ЕУ.
  • НСТЈ 1 – 3–7 милиона становника.
  • НСТЈ 2 – 800.000–3 милиона становника.
  • НСТЈ 3 – 150.000–800.000 становника.
Нивое је одредио Евростат. Подела олакшава прикупљање статистичких података, социо-економску анализу региона и спровођење политике регионалног развоја.
НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ; чине их региони (НСТЈ 2), а регионе области (НСТЈ 3), назване према управним окрузима.
  • Београдски регион – 1 област (Београдска), 1 град.
  • Регион Војводине – 7 области, 37 општина, 8 градова.
  • Регион Шумадије и Западне Србије – 8 области, 42 општине, 10 градова.
  • Регион Јужне и Источне Србије – 9 области, 38 општина, 9 градова.
  • Регион Косово и Метохија – 5 области, 28 општина, 1 град.
  • Области Војводине: Западнобачка, Јужнобанатска, Јужнобачка, Севернобанатска, Севернобачка, Средњобанатска, Сремска.
  • Укупно: 30 области, 145 општина (без градских општина), 29 градова.
Најважније:
  1. Политичко-административни принцип: стварање територијалних целина и њихових развојних политика према потребама локалне самоуправе.
  2. Подстицај: из центра државе или од локалних заједница.
  3. Вишестепена самоуправа: општине – окрузи или градови – регије.
  4. Монотипска и политипска: исте јединице са истим надлежностима или различити типови јединица.
  5. Србија: општине, градови, Град Београд (174 јединице) и аутономне покрајине; три нивоа управе.
  6. НСТЈ: статистичке јединице ЕУ за приступ фондовима; нивое одредио Евростат.
  7. НСТЈ у Србији: 2 целине (север, југ), 5 региона, 30 области.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: