Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- АП Војводина, 21.506 km², север Србије, најнижи део Панонског басена.
- Субрегије: Срем (3.671 km², најмањи), Банат (9.296 km², највећи), Бачка (9.224 km²) – раздвајају их Дунав, Тиса и Сава.
- Рељеф
- Низија 70–200 m; алувијалне равни, најнижа тачка на ушћу Нере у Дунав.
- Острвске планине: Фрушка гора (Црвени чот 539 m), Вршачке планине (Гудурички врх 641 m).
- Пешчаре: Делиблатска (350 km², највећа у Европи) и Суботичка.
- Лесне заравни: Бачка (Телечка), Тителска, Сремска, Тамишка, Банатска.
- Клима и воде
- Континентална клима, кошава, 540–720 mm падавина.
- Дунав, Тиса (граница Баната и Бачке), Бегеј, Тамиш (притока Брзава); хидросистем ДТД; галеријске шуме.
- Језера: еолска (Палићко, Лудашко), речна (Обедска бара, Русанда, Царска бара), вештачка (Белоцркванска).
- Бање: Кањижа, Јунаковић, Русанда, Врдник, Стари Сланкамен.
- Земљишта и живи свет
- Чернозем на лесу, ритске црнице у долинама; степска флора и фауна.
- НП „Фрушка гора“ (1960) – најстарији национални парк, орао крсташ.
- Становништво
- Мултиетнички простор (око 30 народа): Срби 65 %, Мађари 14 %.
- 1.931.809 становника, 90 ст./km²; депопулација (–5,8 ‰).
- Привреда
- Житница Србије: житарице и индустријско биље (76 % ораница), свиње и живина.
- Нафта и гас (Банат, Бачка), рафинерије Панчево и Нови Сад; лигнит (Ковин), ветропаркови.
- Прехрамбена индустрија; градски туризам.
- Насеља
- Око 450 насеља; велика збијена села, планска колонизација.
- Нови Сад (277.522), Суботица, Зрењанин (највећи у Банату), Панчево, Сремска Митровица (највећа у Срему), Сремски Карловци – „град-музеј“.
АП Војводина – географска, историјска и политичко-управна целина на северу Србије, површине 21.506 km², у југоисточном и најнижем делу дна Панонског басена.
Граничи се са Румунијом (исток), Мађарском (север) и Хрватском (запад), а на југу допире до Саве и Дунава. Тиса, Сава и Дунав деле је на три субрегије.
- Срем – између Дунава, Саве и границе са Хрватском; најмањи, 3.671 km².
- Банат – између Тисе, Дунава и граница са Румунијом и Мађарском; највећи, 9.296 km² (после Првог светског рата подељен између Румуније, Србије и Мађарске).
- Бачка – између Дунава, Тисе и границе са Мађарском, 9.224 km²; после Версаја 1919. северни део припао Мађарској.
Низијски рељеф, 70–200 m: речне долине и канали, две планине, две пешчаре и пет лесних заравни.
Алувијалне равни – најнижи делови уз Дунав, Саву, Тису, Тамиш и Бегеј; најнижа тачка је ушће Нере у Дунав.
Острвске планине – раседне планине које су биле острва у Панонском мору: Фрушка гора (Црвени чот, 539 m) у Срему и Вршачке планине (Гудурички врх, 641 m) у Банату.
- Делиблатска (Банатска) пешчара – око 350 km², највећа у Европи; песак навејала кошава у леденом добу; фосилне дине.
- Суботичка пешчара – између Суботице и мађарске границе; виногради и воћњаци.
- Лесне заравни – Бачка (Телечка), Тителска (Тителски брег), Сремска, Тамишка и Банатска; плодна земљишта.
Континентална клима: дуга, топла, сушна лета (21,3–23,3 °C), кратке хладне зиме (јануар око 0 °C, у пешчарама до –30 °C), 540–720 mm падавина, ветар кошава.
- Дунав – најзначајнија река; Тиса – друга по значају, граница Баната и Бачке, улива се код Сланкамена.
- Бегеј – највећа притока Тисе у Србији (кроз Зрењанин); Тамиш – из Румуније, улива се у Дунав код Панчева; притока Брзава.
- Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав – одводњавање око милион ha и наводњавање 500.000 ha.
Галеријске шуме – шуме влажних станишта које у појасу прате речне токове.
Језера по постанку: еолска (Палићко, Лудашко, Келебијско, Крваво), речна (Обедска бара – меандар Саве; Русанда – слано језеро у меандру Тисе, 40–60 ‰; Царска бара) и вештачка (Белоцркванска језера у шљункаринама).
- Термоминералне воде: Бања Кањижа (27,2 °C), Бања Јунаковић (50 °C), Новосадска бања, Русанда (33 °C), Врдник (32,8 °C), Стари Сланкамен (18,4 °C).
Чернозем – доминира на лесним заравнима; ритске црнице – у речним долинама. Има и смоница, параподзола, сланих земљишта и алувијалних наноса.
Флора и фауна имају степска обележја; шуме су очуване уз реке и на Фрушкој гори и Вршачким планинама.
- НП „Фрушка гора“ (1960) – најстарији у Србији; шуме храста, сребрне липе и букве на 90 % површине, 1.500 врста биљака, 211 врста птица, орао крсташ.
Мултиетнички карактер – последица историјског насељавања: Војна граница и досељавање Срба, колонизација Немаца, Мађара, Словака, Пољака и Румуна у 18. и 19. веку.
- Око 30 народа: Срби 65 %, Мађари 14 %, Хрвати 2,8 %, Словаци 2,8 %, Румуни, Црногорци, Македонци.
- 1.931.809 становника, 90 ст./km².
- 2002–2011: мање за 100.183 становника, природни прираштај –5,8 ‰; депопулација и старачка домаћинства.
Житница Србије – највећи произвођач житарица, индустријског и сточног биља; оранице и баште 88,3 % пољопривредне површине, житарице и индустријско биље 76 % ораница.
- Сточарство – свиње и живина; винова лоза и воће на Фрушкој гори, у Бачкој пешчари и на Вршачким планинама; зачинска паприка код Хоргоша.
- Нафта и гас – Банат (Кикинда, Зрењанин, Вршац) и Бачка (Турија, Велебит, Бечеј); рафинерије у Панчеву и Новом Саду, Елемир – прерада гаса.
- Лигнит – Ковински басен; ветропаркови – Ковин, Ковачица, Алибунар, Пландиште, Вршац.
- Индустрија – пре свега прехрамбена, затим електро, машинска, хемијска, дуванска, текстилна, кожарска.
Највећи значај има градски туризам (Нови Сад, Суботица). Транзитни правци: Београд – Загреб, Београд – Нови Сад – Суботица – Сегедин, Београд – Панчево – Вршац – Темишвар.
Око 450 насеља; доминирају велика, удаљена села збијеног типа са широким, правим улицама и великим двориштима – резултат планске колонизације Аустроугарске.
- Нови Сад (277.522) – центар покрајине и Бачке; Петроварадинска тврђава, „Егзит“, сајам, Матица српска.
- Суботица (97.910), Сомбор (47.623) – „град зеленила“, Сремски Карловци – „град-музеј“.
- Зрењанин (76.511) – највећи у Банату; Панчево (76.203), Кикинда (38.065), Вршац (36.040).
- Сремска Митровица (37.751) – највећа у Срему, антички Сирмијум; Рума, Инђија, Шид.
Најважније:
- Положај: Војводина (21.506 km²) је на северу Србије, у најнижем делу Панонског басена.
- Субрегије: Срем (најмањи), Банат (највећи) и Бачка, које раздвајају Дунав, Тиса и Сава.
- Рељеф: низија 70–200 m са алувијалним равнима, лесним заравнима, Делиблатском и Суботичком пешчаром и острвским планинама Фрушка гора и Вршачке планине.
- Клима: континентална, са кошавом и 540–720 mm падавина.
- Воде: Дунав, Тиса, Бегеј, Тамиш; хидросистем ДТД; Палићко, Обедска бара, Русанда, Царска бара, Белоцркванска језера; термоминералне бање.
- Земљишта: чернозем и ритске црнице – најплоднија у Србији.
- Становништво: 1.931.809 становника, око 30 народа, депопулација.
- Привреда: житница Србије, прехрамбена и петрохемијска индустрија, нафта и гас, градски туризам.
- Насеља: велика збијена планска села; Нови Сад је највећи град и центар покрајине.
