Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Југ Србије, 10.887 km² (12,3 %); средиште немањићке државе.
- Границе: Проклетије, Жљеб, Мокра гора, Паштрик, Коритник, Шар-планина, Црна гора.
- Субрегије Косово и Метохија; микрорегије Велико и Мало Косово, Косовско Поморавље, Дреница, Сиринићка жупа, Средска, Опоље и Гора.
- Метохија = манастирски поседи; од 1999. под контролом УН.
- Рељеф
- Косовска котлина – тектонски ров, 85 km, дно 510–570 m.
- Метохијска котлина – највећа у Србији, 68 × 60 km; најнижа тачка 270 m.
- Раздвајају их Дреница, Чичавица и Црнољева; хидрографски чвор – Дрманска глава.
- Звечан и Велетин (палеовулкани), Мермерна пећина.
- Клима и воде
- Метохија: измењена средоземна клима (Призрен 12,0 °C); Косово: умерено-континентална.
- Бели Дрим + Пећка и Дечанска Бистрица, Ереник, Мируша, Призренска Бистрица…
- Ситница, Ибар, Неродимка (бифуркација), Биначка Морава.
- Језера: Газиводе (1977, најдубље), ледничка Ливадичко и Ђеравичка; бање Пећка, Клокот, Бањска.
- Природа
- Смонице, гајњаче, алувијум; сладун и цер, четинари, пашњаци.
- НП „Шар-планина“ – глацијални рељеф, муника, молика, горска ружа.
- Становништво и наслеђе
- Највећи прираштај, најмлађе становништво; 733.034 → 1.956.196 (1948–1991).
- Косовска битка 1389, Велика сеоба 1690.
- Унеско: Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка; Бањска, Девич.
- Привреда и насеља
- Неразвијена; рударство – Трепча (олово, цинк, сребро, злато).
- 14,7 млрд t лигнита, ТЕ „Обилић А и Б“, ХЕ „Газиводе“.
- 1.429 насеља, села читлучког типа; Приштина, Призрен („Српски Цариград“), Пећ, Ђаковица, Косовска Митровица, Урошевац, Гњилане.
АП Косово и Метохија – регија на југу Србије, површине 10.887 km² (12,3 % територије Србије); средишња област немањићке државе.
- Границе: Проклетије, Жљеб и Мокра гора (северозапад), Паштрик и Коритник (запад, према Албанији), Шар-планина и Црна гора (југоисток), Копаоник (север), ниско побрђе према Јужном Поморављу (исток).
- Субрегије: Косово и Метохија.
- Микрорегије: Велико Косово (Косовска Митровица–Качаник), Мало Косово (слив Лаба), Косовско Поморавље (слив Биначке Мораве), Дреница, Сиринићка жупа (горњи слив Лепенца), Средска, Опоље и Гора (најјужније у Србији).
Метохија – назив из средњег века; означавао је манастирске поседе (метохе).
Од 1999. године покрајина је под контролом УН и међународних војних снага; привремене институције у Приштини 2008. су једнострано прогласиле независност, а Влада Србије је те акте поништила.
Котлине су настале на додиру Динарских планина, Вардарске зоне и Српско-македонске масе убирањем, разламањем, издизањем и спуштањем дуж раседа.
- Косовска котлина – тектонски ров, Звечан–Качаник, 85 km дуга, 10–15 km широка, дно 510–570 m; отварају је долина Ибра и Качаничка клисура.
- Метохијска котлина – највећа у Србији, овална, 68 × 60 km, дно 450–350 m; најнижа тачка 270 m (Бели Дрим код Призрена).
- Раздвајају их побрђе Дренице и планине Чичавица и Црнољева.
Хидрографски чвор Србије – Дрманска глава на Језерској планини, развође три морска слива.
- Палеовулканске купе Звечан и Велетин; Мермерна пећина јужно од Приштине (споменик природе од 1998); Руговска клисура.
- Обод: палеозојски шкриљци и мезозојски кречњаци; дно котлина: језерски лапорци, глине и речни наноси.
Измењена средоземна клима – у Метохији: благе кишовите зиме, сува топла лета; Призрен 12,0 °C; погодује виновој лози.
- Умерено-континентална – Косовска котлина: хладније зиме, свежија лета; Каменица 570 mm.
- Планинска – Драгаш (1.060 m) 8,3 °C; Проклетије – највише падавина, шест месеци негативне температуре.
Бели Дрим – најзначајнија река; десне притоке Пећка и Дечанска Бистрица, Ереник; леве Источка река, Клина, Топлуга, Мируша, Призренска Бистрица.
- Ситница – равничарска притока Ибра кроз Косово поље; Неродимка – бифуркација ка Лепенцу и Ситници.
- Биначка Морава – са Прешевском Моравицом гради Јужну Мораву.
- Вештачка језера: Газиводе (Ибар, 1977, најдубље у Србији), Радоњићко, Батлавско, Грачаничко.
- Ледничка језера: Ливадичко (Шар), Црно, Травно, Велико и Мало Ђеравичко (Проклетије).
- Бање: Пећка Бања (12–47,5 °C), Клокот Бања (16–32 °C), Бањска (29,9–54 °C).
Речна мрежа је густа, али су реке сиромашне водом; припадају Јадранском, Егејском и Црноморском сливу.
- Котлине: смонице, псеудоглеј, гајњаче, алувијална земљишта (поврће, житарице, сточно биље, винова лоза).
- Виши терени: смеђа кисела земљишта, кречњачко-доломитске црнице, рендзине, ранкери.
- Вегетација: трава на дну котлина, сладун и цер на ободу, китњак, буква, смрча, јела, бор, муника, молика, кривуљ на планинама; пашњаци – екстензивно сточарство.
НП „Шар-планина“ – глацијални рељеф (циркови, валови, морене), ледничка језера, ендемити и реликти (муника, молика, горска ружа), око 200 врста птица и 147 врста лептира.
- СРП „Косовски божур – Газиместан“ – резерват божура.
- Животиње Шара: куна златица, видра, дивља мачка, рис, мрки медвед, јелен, дивокоза.
Демографска експлозија – највећи природни прираштај и најмлађе становништво у Србији; 1948–1991. раст са 733.034 на 1.956.196, после 2002. благи пад.
У доба Милутина, Стефана Дечанског и Душана грађене су цркве и манастири; седиште архиепископије, касније патријаршије, било је у Пећкој патријаршији; Косовска битка 1389; Велика сеоба 1690.
- Високи Дечани – 14. век, фреске владара Немањића, богата ризница.
- Пећка патријаршија – скуп цркава на улазу у Руговску клисуру; седиште и маузолеј архиепископа и патријараха.
- Грачаница – краљ Милутин, 1321; врхунац градитељства у византијском духу.
- Богородица Љевишка – Призрен, краљ Милутин, 1306.
- Бањска (краљ Милутин, 14. век) и Девич (деспот Ђурађ Бранковић, 15. век).
- Под заштитом Унеска: Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка.
- Споменик на Газиместану (1953) јунацима Косовског боја.
Привредно неразвијена регија – традиционалне гране су пољопривреда и сточарство (највише говедарство).
- Рударство: олово и цинк, хром, никл, кобалт; рудници Трепча, Кижница, Ајвалија, Ново Брдо (од римског доба); комбинат „Трепча“; фероникл у Глоговцу.
- Енергетика: Косовско-метохијски басен, 14,7 млрд t лигнита – највећи басен угља у Србији; ТЕ „Обилић А и Б“, ХЕ „Газиводе“.
- Саобраћај: Краљево–Косово Поље–Качаник–Скопље; Трансбалканска пруга Пећ–Прахово.
Има 1.429 насеља; преовлађују збијена села читлучког типа, а мањи градови имају оријентална обележја (Ораховац, Сува река, Исток).
- Приштина – највећи град и центар покрајине; Призрен – други по величини, „Српски Цариград“.
- Пећ, Ђаковица, Косовска Митровица (подељена; северни део – центар општина са српском већином), Урошевац (најмлађи град), Гњилане.
Најважније:
- Положај: југ Србије, 10.887 km² (12,3 %); субрегије Косово и Метохија.
- Рељеф: Косовска котлина (тектонски ров, 85 km) и Метохијска котлина (највећа у Србији, 68 × 60 km).
- Хидрографски чвор: Дрманска глава на Језерској планини.
- Клима: измењена средоземна у Метохији, умерено-континентална на Косову, планинска на висинама.
- Воде: Бели Дрим (Јадрански слив), Ситница, Ибар; Газиводе – најдубље језеро у Србији.
- Природа: НП „Шар-планина“, ледничка језера, Мермерна пећина.
- Становништво: највећи природни прираштај и најмлађе становништво у Србији.
- Наслеђе: Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Богородица Љевишка (Унеско).
- Привреда: неразвијена; Трепча (олово, цинк), 14,7 млрд t лигнита, ТЕ „Обилић“.
- Градови: Приштина, Призрен, Пећ, Ђаковица, Косовска Митровица, Урошевац, Гњилане.
