Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Територија
- Простор искључиве надлежности државе: копно и ваздушни простор изнад њега; неповредива по међународном праву.
- Статус Србије: суверенитет и међународно признање.
- Површина 88.499 km²: АП Војводина 24,4 %, АП Косово и Метохија 12,3 % (од 1999. управа УН, Резолуција 1244), Централна Србија 63,3 %.
- Дужина граница
- 8 суседа, укупно 2.361,86 km: копно 1.664,52 km (70,5 %), вода 697,34 km (29,5 %).
- Најдужа према Румунији (547,96 km), најкраћа према Албанији (113,50 km).
- Природне и вештачке границе
- Природне: реке (Дунав, Сава, Дрина), планине (Вршачке планине, Стара планина, Шар-планина, Проклетије), Ђердапско језеро.
- Вештачке: пресецају природну целину, настају уговором – Албанија 1913 (Лондон), Бугарска, Румунија, Мађарска 1919 (Париз), Хрватска, БиХ, Северна Македонија после распада СФРЈ, Црна Гора 2006.
- Етничке и неетничке границе
- Етничке раздвајају различите народе; неетничке пресецају подручја истог народа.
- Границе Србије су углавном неетничке.
- Гранични прелази
- Највећи промет: Хоргош 1, Батровци, Градина, Прешево.
- Унутрашњи: речни Апатин, Нови Сад, Београд; аеродромски Београд, Ниш, Краљево, Приштина.
- Границе према суседима
- Мађарска – најотворенија (Панонска низија); Бугарска – изразито планинска (Стара планина).
- Румунија – Банат, Вршачке планине, Дунав и Ђердап до ушћа Тимока.
- БиХ – Сава и Дрина; Хрватска – Дунав и Срем; Албанија – најпроходнија код Врбнице.
Територија – простор искључиве надлежности државе по међународном јавном праву: копнена површина и ваздушни простор изнад ње.
Територија је елемент државности и неповредива је. Међународни правни статус Србије чине државни суверенитет и међународно признање.
- Површина Србије – 88.499 km².
- АП Војводина – 24,4 % територије.
- АП Косово и Метохија – 12,3 %; од 1999. под административном управом УН (Резолуција 1244 Савета безбедности).
- Централна Србија – део ван покрајина, 63,3 %.
Србија има осам суседа; граница је дуга 2.361,86 km – копнена 1.664,52 km (70,5 %), водена 697,34 km (29,5 %).
- Најдужа – према Румунији, 547,96 km (Дунав 235,46 km, Нера 21,86 km).
- Најкраћа – према Албанији, 113,50 km.
- БиХ 370,89 km (Сава и Дрина), Бугарска 360,46 km, Северна Македонија 283,12 km, Хрватска 261,71 km, Црна Гора 249,51 km, Мађарска 174,71 km.
- Водене границе: Тиса, Дунав, Нера, Тимок, Пчиња, Бели Дрим, Лим, Ибар, Сава, Дрина, Студва и Смогва.
Природне границе – прате речне токове, планинске венце и развођа речних сливова.
- Планинске: Вршачке планине (Румунија), Стара планина (Бугарска), Шар-планина (Албанија), Шар-планина, Рујен и Црна гора (Северна Македонија), Проклетије (Црна Гора).
- Речне: Дунав (Румунија, Хрватска), Сава и Дрина (БиХ); језерска: Ђердапско језеро (Румунија).
Вештачке границе – пресецају природну целину и настају на основу међународног уговора.
- Лондонски уговор (1913) – граница према Албанији.
- Мировна конференција у Паризу (1919) – границе према Бугарској, Румунији и Мађарској.
- Распад СФРЈ – наслеђене границе према Хрватској, БиХ и Северној Македонији.
- 2006. година – граница према Црној Гори; Србија преузима међународно-правни субјективитет заједничке државе.
Етничка граница – раздваја територије на којима живе различити народи; покушаји да се оне остваре у 19. и 20. веку често су доводили до сукоба.
Неетничка граница – пресеца подручја насељена истим народом; таквих је највише на Балкану.
Границе Србије су углавном неетничке: Срби, Мађари, Албанци, Бошњаци, Румуни, Хрвати и Бугари живе са обе стране границе.
Међународни гранични прелаз – место контролисаног промета људи и робе између две државе (друмски, железнички, речни).
- Највећи промет – Хоргош 1 (Мађарска), Батровци (Хрватска), Градина (Бугарска), Прешево (Северна Македонија).
- Железнички – Суботица, Хоргош, Кикинда, Вршац, Димитровград, Ђенерал Јанковић, Прешево, Пријепоље, Сремска Рача, Мали Зворник, Прибој, Богојево, Шид.
- Речни (спољни) – Бездан и Кањижа (Мађарска); Велико Градиште, Кладово, Доњи Милановац, Прахово и Текија (Румунија).
Унутрашњи међународни гранични прелази – речни (Апатин, Нови Сад, Београд) и аеродромски (Београд, Ниш, Краљево, Приштина).
- Мађарска – најотворенија, вештачка, кроз Панонску низију: од Дунава 8 km узводно од Бездана, кроз Бачку и преко Тисе до Рабе; неетничка.
- Румунија – неетничка: у Банату преко Златице, Бегеја, Самоша, Тамиша и Брзаве, преко Вршачких планина, затим Дунав и Ђердапско језеро до ушћа Тимока.
- Бугарска – изразито планинска: Стара планина, Руј, Милевска планина до Беле воде; пролази око Тимока и долинама Нишаве, Јерме и Драговиштице.
- Северна Македонија – од Кораба преко Шар-планине, Црне горе, Прешевске повије, Рујена, Пчиње, Козјака и Широке планине до Белих вода.
- Албанија – Коритник, Паштрик, Проклетије, Шар-планина; најпроходнија у долини Белог Дрима код Врбнице.
- Црна Гора – од Јаворја преко Лима и Ибра до Богићевице (тромеђа са Албанијом).
- БиХ – Сава, па Дрина до Звијезде, огранци Златибора, Увац и Гајева планина до Декара.
- Хрватска – Дунав од Бездана до Илока, затим кроз Срем до Саве.
Најважније:
- Територија: простор искључиве надлежности државе (копно и ваздушни простор), неповредив по међународном праву.
- Површина: Србија има 88.499 km²; АП Војводина 24,4 %, АП Косово и Метохија 12,3 %, Централна Србија 63,3 %.
- Границе: осам суседа, 2.361,86 km – 70,5 % копнене и 29,5 % водене.
- Најдужа и најкраћа: према Румунији 547,96 km, према Албанији 113,50 km.
- Природне границе: реке (Дунав, Сава, Дрина), планине (Стара планина, Шар-планина, Проклетије), Ђердапско језеро.
- Вештачке границе: пресецају природне целине и утврђене су уговорима (1913, 1919, распад СФРЈ, 2006).
- Неетничке границе: преовлађују на Балкану и у Србији, јер исти народи живе са обе стране.
- Највећи гранични прелази: Хоргош 1, Батровци, Градина и Прешево.
- Унутрашњи прелази: речни Апатин, Нови Сад, Београд; аеродромски Београд, Ниш, Краљево, Приштина.
