Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Границе: Сава и Дунав, Велика Морава, Западна Морава, Колубара, Љиг и Дичина.
- Ниска Шумадија (север, већином Београдска регија) и висока Шумадија (југ); граница Лазаревац–Аранђеловац–Младеновац.
- Површина 6.070 km² (без београдског дела 3.865 km²); име по искрченим шумама.
- Рељеф
- Шумадијски блок (Вардарска зона): Авала 511 m, Космај 628 m, Букуља 696 m (плутон), Венчац 658 m (мермер), Рудник (Цвијићев врх 1.132 m, хидрографски чвор), Котленик 748 m (вулкански), Гледићке планине 922 m (флиш).
- Јухор 773 m и Црни врх 707 m – Српско-македонска маса.
- Котлине Гружанска, Левачка, Крагујевачка – неогене језерске потолине.
- Клима и воде
- Умерено-континентална; 600–700 mm (Крагујевац 625, Рудник 952 mm); јануар Рудник −0,5 °C, Крагујевац 0,7 °C.
- Мало подземних вода; реке кратке, ка Великој и Западној Морави, Колубари, Сави и Дунаву.
- Језера Гружанско, Гарашко, Грошничко; бање Буковичка Бања, Паланачки кисељак, Младеновачки Селтерс.
- Земљишта и живи свет
- Смонице и гајњаче, најплоднији алувијум, на планинама смеђе кисело земљиште.
- Шуме букве и храста; некада „природна тврђава“ устанака.
- Становништво
- Налазишта Рисовача, Градац, Винча, Дивостин.
- Пустошење у 17-18. веку; насељавање крајем 18. и у 19. веку (више од 80 % потомци досељеника).
- Од 1990-их депопулација и деаграризација (највише Левач и Гружа).
- Привреда
- Најразвијенија регија; шљивици, виноградарство (Опленачко…), ратарство.
- Олово и цинк на Руднику; неметали (азбест, глина, кварцни песак, мермер).
- Индустрија: прехрамбена, металопрерађивачка, аутомобилска; путеви Е75, „Милош Велики“, пруге Београд–Ниш и Београд–Бар.
- Насеља
- Крагујевац (150.835) – регионални центар, престоница 1818–1841, „Тополивница“ 1851, аутомобилска индустрија.
- Смедеревска Паланка, Младеновац (1882), Аранђеловац (1837, Буковичка Бања), Горњи Милановац (Таково).
- Топола – Опленац с Маузолејем, „Опленачка берба“.
Шумадија – регија у централној Србији између Саве и Дунава (север), Велике Мораве (исток), Западне Мораве (југ) и Колубаре, Љига и Дичине (запад).
- Ниска Шумадија – северни део, највећим делом у Београдској регији; микрорегије Београдска Посавина, Смедеревско Подунавље, Раља, Космај, Јасеница.
- Висока Шумадија – јужни, пространији део; Лепеница, Белица, Рача, Осаница, Гружа, Качер, Левач (Лугомир), Темнић (Каленићка река), Руднички крај.
- Граница ниске и високе Шумадије – линија Лазаревац–Аранђеловац–Младеновац.
Површина: 6.070 km² са шумадијским делом Београдске регије, 3.865 km² без њега.
Име потиче од пространих шума, искрчених после ослобођења од Турака.
Шумадијски блок – део Вардарске зоне; језгра планина од шкриљаца и гранита, уз кречњаке, флиш, серпентинит (Авала, Космај, Рудник), андезит и дацит (Котленик).
Плутон – магматско тело формирано консолидацијом магме на одређеној дубини (плутон Букуље).
- Авала (511 m) – најсевернија и најнижа, купаста, од серпентинита.
- Космај (628 m) – благе падине, заобљени врхови.
- Букуља (696 m) – гранитни плутон, код Аранђеловца.
- Венчац (658 m) – мермер, вади се од краја 19. века.
- Рудник – највиша планина (Цвијићев врх 1.132 m), хидрографски чвор и развође Велике и Западне Мораве и Колубаре; Островица (758 m) – остатак палеовулканске купе.
- Котленик (748 m) – вулканског порекла (терцијар, олигоцен–плиоцен).
- Гледићке планине (922 m) – флиш; одвајају Гружанску и Левачку котлину.
- Јухор (773 m) и Црни врх (707 m) – раседне планине Српско-македонске масе.
Гружанска, Левачка и Крагујевачка котлина су тектонске потолине које су у неогену биле под језерима.
- Заравни су настале речном ерозијом и денудацијом; реке су усекле широке и плитке долине.
Умерено-континентална клима – најхладнији јануар, најтоплији јул, јесени топлије од пролећа.
- Микроклима – јануар: Рудник (635 m) −0,5 °C, Крагујевац (190 m) 0,7 °C.
- Падавине – 600–700 mm (Крагујевац 625 mm), највише Рудник 952 mm.
- Ветрови – северозападни и југоисточни.
Подземних вода има мало и извори су слаби (непропусни шкриљци Јухора, флиш); највећи резервоари су алувијални наноси и неогени седименти.
- Реке – кратке; у Велику Мораву (Јасеница, Лепеница, Лугомир), Западну Мораву (Гружа, Деспотовица), Колубару (Љиг, Качер).
- Вештачка језера – Гружанско, Гарашко, Грошничко; мања Кудречко, Марковачко, Влашки до.
- Бање: Буковичка Бања (подножје Букуље), Паланачки кисељак (12,5–15 °C, испитан у Бечу 1834), Младеновачки Селтерс.
Смонице – у котлинама и нижем побрђу високе Шумадије; гајњаче и параподзол – у ниској Шумадији; алувијум – најплодније земљиште; смеђе кисело – на планинама.
Некадашње густе шуме („природна тврђава“ по Ј. Цвијићу) искрчене су у 19. и 20. веку; данас преовлађују буква и храст (сладун, цер, китњак) на Руднику, Црном врху, Букуљи, Гледићким планинама и Јухору.
- Сисари: јазавац, јеж, зец, срна, дивља свиња; рибе: клен, мрена, штука, шаран, сом.
Праисторијска налазишта: палеолит – пећине Рисовача (Аранђеловац) и Градац (Баточина); неолит – Винча и Дивостин.
Турска власт и аустро-турски ратови (1683–1699, 1716–1718) опустошили су Шумадију у 17. и 18. веку.
Ново насељавање – крајем 18. и током 19. века из Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха, а на исток и са Косова и Метохије, из Јужног Поморавља и Повардарја; више од 80 % становника су потомци досељеника.
Депопулација и деаграризација – од 1990-их; најизраженије у Левчу и Гружи; раст 2002–2011. само у Београдској регији и Граду Крагујевцу.
Развијена регија – Шумадија спада у најразвијеније регије Србије.
- Пољопривреда – кукуруз и поврће у алувијалним равнима; пшеница, јечам, шећерна репа, уљарице на вишим теренима.
- Воћарство – шљивици су синоним Шумадије (пожегача, црвена ранка, чачанска родна, стенлеј).
- Виноградарство – Опленачко, Крагујевачко, Левачко, Темнићко и Авалско-космајско виногорје.
- Рударство – Рудник: олово и цинк (раније и сребро, бакар); Авала: жива („Шупља стена“, до 1972), олово, цинк, сребро („Црвени брег“, до 1953); неметали: азбест, ватростална глина, кварцни песак, мермер.
- Индустрија – прехрамбена, металопрерађивачка, грађевински материјал, аутомобилска, текстилна, дрвна.
Саобраћај иде ободом: Е75, „Милош Велики“, пруге Београд–Ниш и Београд–Бар, Ибарска магистрала, Дунав. Туризам: Авала, Космај, Рудник, бање, сеоски туризам.
Крагујевац (150.835 ст. – 2011) – регионални центар; престоница Кнежевине Србије 1818–1841; „Тополивница“ 1851, први топ 1853; прва гимназија 1833, Лицеј 1838, позориште 1835; данас водећи индустријски (аутомобили), универзитетски, здравствени и културни центар.
- Смедеревска Паланка (23.601) – на Кубршници, пруга Београд–Ниш, близу Е-75; Институт за повртарство.
- Младеновац (23.609) – настао 1882. уз пругу Београд–Ниш; бања Селтерс.
- Аранђеловац (24.580) – основан 1837; Буковичка Бања, Старо здање; Орашац – Први српски устанак 1804.
- Горњи Милановац (24.216) – плански грађен, име 1859; Таково – Други српски устанак.
- Топола (4.973) – Карађорђев град; Карађорђева Топола са Опленцем (Маузолеј) – споменик културе од изузетног значаја; „Опленачка берба“.
- Спомен парк „Крагујевачки октобар“ – сећање на масовно стрељање 21. октобра 1941, међу стрељанима и 300 ђака.
Најважније:
- Границе: Сава и Дунав, Велика Морава, Западна Морава, Колубара, Љиг и Дичина.
- Подела: ниска и висока Шумадија, граница Лазаревац–Аранђеловац–Младеновац; 6.070 km² (3.865 km² без београдског дела).
- Шумадијски блок: Авала, Космај, Букуља, Венчац, Рудник, Котленик, Гледићке планине; Јухор и Црни врх – Српско-македонска маса.
- Рудник: највиша планина (Цвијићев врх 1.132 m) и хидрографски чвор.
- Клима: умерено-континентална, 600–700 mm падавина; мало подземних вода.
- Бање: Буковичка Бања, Паланачки кисељак, Младеновачки Селтерс.
- Насељавање: интензивно крајем 18. и у 19. веку; данас депопулација.
- Привреда: шљивици, виноградарство, олово и цинк на Руднику, прехрамбена и аутомобилска индустрија.
- Крагујевац: регионални центар, 150.835 становника, водећи индустријски центар.
- Опленац: Карађорђева Топола са Маузолејем – споменик културе од изузетног значаја.
