Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Велико Поморавље: долина Велике Мораве (2.841 km²), од Сталаћа до ушћа у Дунав.
- Западно Поморавље: долина Западне Мораве, у ширем смислу и сливови Скрапежа, Ђетиње и Расине (3.787 km², са Скрапежом 5.223 km²).
- Микрорегије: Поникве, Ужички крај, Српска Црна Гора, Надибар, Подибар, Александровачка жупа.
- Рељеф
- Тектонско-ерозивне, композитне долине – котлине повезане клисурама; у миоцену залив Панонског мора.
- Велика Морава: Горња и Доња великоморавска котлина, Багрданска клисура (17 km).
- Западна Морава: Ужичка, Пожешка, Чачанска, Краљевачка, Крушевачка котлина; Овчарско-кабларска клисура.
- Клима и воде
- Умерено-континентална клима, до 900 mm падавина у планинама.
- Велика Морава – најдужа река у Србији, моравишта; Западна Морава = Голијска Моравица + Ђетиња; Ибар 272 km.
- Језера Овчарско, Међувршје, Парменац; акумулације Врутци и Ћелије.
- Бање: Врњачка Бања, Горња Трепча, Овчар Бања, Богутовачка.
- Земљиште и вегетација
- Алувијум у долини Велике Мораве, смонице, гајњаче, смеђа кисела земљишта.
- Ливадско-пашњачка и шумска вегетација (врба, топола, сладун, цер, буква).
- Становништво и привреда
- Густо насељено, низак наталитет, миграције село–град.
- Ратарство, сточарство; угаљ Сењско-ресавског басена, цемент у Поповцу, никл, магнезит.
- Прехрамбена и металопрерађивачка индустрија; железара у Смедереву.
- Пруга Београд–Ниш–Скопље–Солун; туризам: Гоч, бање, манастири Жича, Љубостиња, Овчарско-кабларска клисура.
- Насеља
- Велико Поморавље: Смедерево, Пожаревац, Јагодина, Параћин, Ћуприја, Велика Плана.
- Западно Поморавље: Чачак, Краљево, Крушевац, Ужице, Трстеник, Пожега, Врњачка Бања.
Велико Поморавље – долина Велике Мораве (2.841 km²) од састава Западне и Јужне Мораве код Сталаћа до ушћа у Дунав.
Западно Поморавље – у ужем смислу долина Западне Мораве, у ширем и сливови Скрапежа, Ђетиње и Расине.
- Површина – са сливовима Ђетиње и Расине 3.787 km², са сливом Скрапежа 5.223 km².
- Микрорегије – Поникве, Ужички крај, Српска Црна Гора (Косјерићки крај), Надибар, Подибар, Александровачка жупа.
Надибар и Подибар су лева и десна долинска страна на ушћу Ибра у Западну Мораву.
Тектонско-ерозивна долина – удолина настала спуштањем терена дуж тектонског рова, коју је затим уобличила река.
Композитна долина – низ котлина повезаних клисурама.
- Велика Морава – Горња и Доња великоморавска котлина, између њих Багрданска клисура (17 km).
- Западна Морава – Ужичка, Пожешка, Чачанска, Краљевачка и Крушевачка котлина; највећа клисура Овчарско-кабларска (између Пожешке и Чачанске котлине).
У неогену (миоцену) у тектонским рововима био је залив Панонског мора; после повлачења у котлинама су остала језера, а по њиховом нестанку формиране су данашње долине.
- Обод Западног Поморавља: Тара и Златибор (запад), Јелица и Гоч (југ), Повлен, Маљен, Сувобор и Котленик (север).
Клима – умерено-континентална; долина Велике Мораве отворена је ка северу, па трпи утицаје континенталне климе; у планинама до 900 mm падавина годишње.
- Велика Морава – са Јужном Моравом највећа притока Дунава и најдужа река у Србији; низијска река која меандрира и оставља моравишта.
- Западна Морава – настаје од Голијске Моравице и Ђетиње; леве притоке Чемерница (са Дичином) и Гружа, десне Бјелица, Ибар, Пепељуша и Расина.
- Ибар – највећа притока Западне Мораве, 272 km, извире на Хајли (Црна Гора), ушће 4,5 km источно од Краљева.
- Језера – Овчарско и Међувршје (хидроенергија), Парменац (наводњавање, а користи се за спортски риболов).
Подземне воде: најбогатија издан у квартарним алувијалним наносима Велике и дела Западне Мораве; акумулације Врутци (Ђетиња, Ужице) и Ћелије (Расина, Крушевац).
- Бање: Врњачка Бања (најпосећенија у Србији; извори Снежник и Слатина), Горња Трепча („Атомска Бања“, на Вујну), Овчар Бања (улаз у Овчарско-кабларску клисуру), Богутовачка.
Алувијална земљишта – највише у долини Велике Мораве; погодна за разноврсну ратарску производњу.
- Смонице и гајњаче – широко распрострањене.
- Смеђа кисела земљишта – на планинским теренима.
Два типа вегетације: ливадско-пашњачка (долинске – плављене, на алувијуму; брдске – на вишим теренима) и шумска (врба и топола уз реке; сладун, цер, црни јасен, дрен, брест, граб, леска и буква на ободу котлина).
Међу најгушће насељеним регијама Србије; низак наталитет, изражене миграције село–град; депопулација у селима и мањим градовима (Деспотовац, Свилајнац, Ћуприја, Трстеник, Параћин, Пожега); раст 2002–2011: Чачак, Краљево, Смедерево, Јагодина, Крушевац.
- Пољопривреда – ратарство (кукуруз, поврће, пшеница, јечам, шећерна репа, уљарице) и сточарство (говеда, свиње, живина).
- Рудна богатства – мрки угаљ Сењско-ресавског басена, цементни лапорац у Поповцу (цемент од 1898), никл (Велуће, Руђинци), магнезит код Чачка, мермер и лапорац код Косјерића, кречњак и мермер код Пожеге.
- Индустрија – прехрамбена на првом месту, затим металопрерађивачка, грађевински материјал, текстилна и дрвна; једина железара Србије у Смедереву.
- Саобраћај – пруга Београд–Ниш–Скопље–Солун, попречна пруга Сталаћ–Крушевац–Краљево–Пожега, планирани Моравски ауто-пут (Појате–Прељина).
- Туризам: Гоч, бање, манастири Жича и Љубостиња, црква Лазарица, десет манастира Овчарско-кабларске клисуре („српска Света гора“).
Велико Поморавље – Смедерево, Пожаревац, Јагодина, Параћин, Ћуприја, Велика Плана.
- Смедерево – центар црне металургије; престоница деспота Ђурђа Бранковића (15. век).
- Јагодина – пивара (1852), каблови, месна индустрија, Музеј наивне уметности.
- Ћуприја – најстарија шећерана у Србији (1911); Параћин – стакло (1907).
Западно Поморавље – Чачак, Краљево, Крушевац, Ужице, Трстеник, Пожега, Врњачка Бања.
- Чачак (73.331) – средњовековни Градац, образовни центар.
- Краљево – раније Карановац, име од 1882; Крушевац – престоница кнеза Лазара, хемијска индустрија.
Најважније:
- Састав регије: Велико Поморавље (Сталаћ–Дунав) и Западно Поморавље (са сливовима Скрапежа, Ђетиње и Расине).
- Рељеф: композитне тектонско-ерозивне долине – низ котлина и клисура; Багрданска и Овчарско-кабларска клисура.
- Постанак долина: залив Панонског мора у миоцену, затим језера у котлинама, па речне долине.
- Клима: умерено-континентална, Велико Поморавље отворено ка северу.
- Реке: Велика Морава најдужа река у Србији; Западна Морава од Голијске Моравице и Ђетиње; Ибар највећа притока.
- Бање: Врњачка Бања – најпосећенија бања Србије; Горња Трепча, Овчар Бања.
- Привреда: развијена – ратарство, сточарство, прехрамбена и металопрерађивачка индустрија, железара у Смедереву.
- Становништво: густо насељено, низак наталитет, миграције село–град.
- Највећи градови: Чачак, Смедерево, Краљево, Крушевац, Ужице, Пожаревац, Јагодина.
