Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Планинско-котлинска регија од Ђердапа до Заплањско-лужничке котлине и Руја; граничи се са Румунијом и Бугарском; 14.859 km².
- Карпатска Србија (8.423 km², 9 микрорегија) и Балканска Србија (5.184 km², 7 микрорегија); граница – Сокобањска Моравица.
- Стиг и Браничево (1.252 km²) на јужном ободу Панонског басена.
- Рељеф
- Карпатско-балканске планине: Мироч, Бељаница, Кучај, Ртањ; Озрен, Девица, Сува планина, Стара планина (Миџор 2.169 m).
- Котлине: Хомољска, Зајечарска, Књажевачка, Сокобањска, Пиротска, Белопаланачка, Сврљишка.
- Ђердап – највећа клисура пробојница Европе: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура.
- Крас: површи, увале, прерасти (Велика прераст на Вратни), врела (Врело Млаве), Одоровско поље (21 km²), Лазарева пећина (12.175 m).
- Вулкански рељеф око Бора и Мајданпека; пешчаре – Кладовска, Неготинска (најјужнија).
- Клима и воде
- Умерено-континентална и планинска клима; 600–700 mm; Неготин 42,6 °C и −33,2 °C.
- Ветрови горњак и кошава.
- Дунав, Тимок (најдужи), Млава, Пек, Нишава; Ђердапско језеро највеће у Србији; бање Сокобања, Гамзиградска, Звоначка, Брестовачка.
- Природа
- Очуване шуме (Мајданпек преко 70 %, Кучај), лековито биље.
- НП „Ђердап“ – највећи у Србији; геопарк од 2020.
- Становништво и насеља
- Палеолит у Лазаревој пећини, Лепенски вир, римски Гамзиград и Виминацијум.
- Срби, Власи, Бугари; депопулација – 381.353 ст. (2011).
- Пирот 38.432, Зајечар 38.165, Бор 34.165; Неготин – најнижи град у Србији (41 m).
- Привреда
- Бакар (Бор, Мајданпек), злато и друге руде; угаљ (Костолац, Сењско-ресавски басен, Вршка Чука).
- ХЕ Ђердап I и II, ХЕ Пирот; индустрија у Зајечару, Прахову, Пироту, Књажевцу.
- Виногорја, овчарство; саобраћај Дунавом и магистралама; туризам.
Источна Србија – планинско-котлинска регија од Ђердапа на северу до Заплањско-лужничке котлине и Руја на југу, између Великог и Јужног Поморавља и граница са Бугарском и Румунијом; 14.859 km².
- Карпатска Србија (8.423 km²) – 9 микрорегија: Ђердап, Звижд, Хомоље, Ресава, Доњи Тимок, Кључ, Неготинска крајина, Пореч, Црноречки крај.
- Балканска Србија (5.184 km²) – 7 микрорегија: Сокобањски крај, Сврљиг, Понишавље, Коритница, Јелашница, Заплање, Старопланински крај.
- Стиг и Браничево (1.252 km²) – доњи токови Млаве и Пека на јужном ободу Панонског басена.
Граница субрегија: Сокобањска Моравица, Сокобањска и Књажевачка котлина.
Карпатско-балканске планине – доминирају рељефом и раздвајају долине и котлине; изграђене од кристаластих шкриљаца, пешчара, кречњака и вулканских стена.
- Карпатске – Мироч 768 m, Дели Јован 1.141 m, Бељаница 1.339 m, Кучај 1.284 m, Ртањ 1.565 m.
- Балканске – Озрен 1.178 m, Девица 1.187 m, Сврљишке пл. 1.334 m, Сува пл. 1.810 m, Стара планина – Миџор 2.169 m.
- Котлине – Хомољска, Црноречка, Зајечарска, Књажевачка; Сокобањска, Белопаланачка, Пиротска, Сврљишка, Заплањско-лужничка.
Ђердап (Гвоздена врата) – највећа клисура пробојница Србије и Европе, од Голупца до Сипа; спаја Панонску и Понтијску низију.
- Голубачка клисура – Љупковска котлина – Госпођин вир – Доњомилановачка котлина – Казан – Оршавска котлина – Сипска клисура.
- Ширина Дунава од 2.000 m (Доњомилановачка котлина) до 150 m (Казан, 19 km, дубина до 71 m).
Вулкански рељеф – Тимочка еруптивна област око Бора, Мајданпека и Брестовачке Бање, са рудама метала. Еолски рељеф – пешчаре Рамско-затоњска, Градиштанска, Пожеженска, Кладовска (7 km²), Радујевачка и Неготинска (најјужнија у Србији).
Крас – кречњаци Ђердапа, Кучајско-бељаничког масива са Ртњем, Девице, Старе планине са Видличем и Суве планине.
- Површи – Бељаница, Кучај, Мироч, Девица; клисуре – Ђердапска, Сићевачка, Рибарско-горњачка, Каонска.
- Увале – Велико Игриште, Бигар, Добра Вода, Пештерац (Кучај), Речка, Бусовата (Бељаница).
- Прерасти – природни камени мостови од урушених пећинских таваница: Велика прераст на Вратни, Шупља стена (Ваља прераст), Самар, прераст на Замни.
- Врела – Врело Млаве (Жагубица), Крупајско, Крупачко.
- Крашка поља – Одоровско (највеће, 21 km², 720–690 m), Беровско, Дивљаковачко.
Лазарева пећина (12.175 m) је најдужа у Србији; Боговинска има 5.842 m. Најпосећеније: Ресавска, Рајкова, Равништарка, Церемошња, Преконошка.
Клима – умерено-континентална у котлинама, планинска на висинама, континентална у Понтијској низији; 600–700 mm падавина.
- Јануар од 0,5 °C (Бела Паланка) до −1,4 °C (Жагубица); јул од 20,0 °C (Жагубица, Кучево) до 22,3 °C (Неготин).
- Неготинска крајина – најконтинентална: 42,6 °C и −33,2 °C.
- Горњак – хладан западни и северозападни ветар преко Хомољских планина, доноси нагле обилне падавине; кошава – слабија, вишедневни ситан снег.
Воде – Дунав (око 5.500 m³/s код ушћа Тимока; дубина у Ђердапу 82 m, после бране 90 m), Млава, Пек (Златни Пек), Тимок (најдужи), Поречка река, Нишава.
- Бели Тимок = Сврљишки + Трговишки Тимок (Књажевац); Бели + Црни Тимок = Велики Тимок (Зајечар).
- Језера: Ђердапско (170–253 km², највеће у Србији), Сребрно, Борско, Завојско (клизиште 1963); бање: Сокобања, Гамзиградска, Звоначка, Брестовачка.
Земљишта: алувијум, смоница, гајњача у долинама, псеудоглеј на североистоку. Шуме очуване (Мајданпек преко 70 %, Кучај).
НП „Ђердап“ – највећи у Србији, око 100 km од Голупца до Караташа, преко 1.100 врста биљака; геопарк од 2020. (први у Србији, Унескова мрежа, 133.000 ha).
Најстарији трагови – палеолит у Лазаревој пећини; Лепенски вир 6.000–7.000 г. пре н. е.; римски Гамзиград и Виминацијум (Костолац).
- Досељавање у 18. и 19. веку (Северна Македонија, Косово и Метохија, Црна Гора, Ердељ, Бугарска).
- Срби најбројнији; Власи – Звижд, Хомоље, Пореч, Кључ, Неготинска крајина; Бугари – Босилеград, Димитровград.
- Депопулација и деаграризација – 381.353 ст. (2011); највише се празне села Старе планине.
Села су у долинама збијеног, а у планинама разбијеног типа. Стари градови: Пирот, Бела Паланка; рударски: Бор, Мајданпек.
- Пирот 38.432 (гуме, ћилими), Зајечар 38.165 (средиште Тимочке крајине), Бор 34.165 (бакар од 1903), Књажевац 18.404, Неготин 16.882 (41 m н. в. – најнижи град у Србији), Кладово 8.869 (Фетислам), Мајданпек 7.699.
Рударство – традиционална грана; бакар код Бора и Мајданпека (Велики Кривељ – највећи рудник бакра у Србији), злато, цинк, олово, волфрам, хром, молибден, кварцни песак (Рготина), уран (Габровница).
- Угаљ – лигнит (Костолац), мрки (Сењско-ресавски, Сокобањски, Боговински басен), камени (Вршка Чука).
- Енергија – ХЕ „Ђердап“ I и II, ХЕ „Пирот“; биомаса, Сунце, кошава.
- Пољопривреда – ратарство и виногорја (Зајечар, Неготин, Књажевац, Понишавље), екстензивно овчарство и говедарство, лековито биље, прерада дрвета.
- Зајечар – апарати, пиво; Прахово – ђубрива; Бор и Мајданпек – бакарне жице и цеви; Бољевац – механизација, пелет; Књажевац – пића, намештај; Пирот – гуме, боје, лакови; Кладово – бродоградилиште.
Саобраћај: Дунав, Моравско-нишавска и трансбалканска магистрала (Ниш–Зајечар–Прахово). Туризам: НП „Ђердап“, пећине, бање, тврђаве, манифестације.
Најважније:
- Положај: планинско-котлинска регија од Ђердапа до Руја, уз границу са Румунијом и Бугарском; 14.859 km².
- Подела: Карпатска Србија (9 микрорегија) и Балканска Србија (7), граница Сокобањска Моравица.
- Рељеф: Карпатско-балканске планине и котлине; највиши врх Миџор 2.169 m.
- Ђердап: највећа клисура пробојница Европе – 4 клисуре и 3 котлине, НП и први геопарк Србије.
- Крас: површи, увале, прерасти, врела, Одоровско поље; Лазарева пећина најдужа у Србији.
- Клима: умерено-континентална и планинска; ветрови горњак и кошава; Неготинска крајина најконтинентална.
- Воде: Дунав, Тимок, Млава, Пек, Нишава; Ђердапско језеро највеће у Србији.
- Становништво: 381.353 (2011), депопулација; Лазарева пећина и Лепенски вир – најстарији трагови.
- Привреда: бакар (Бор, Мајданпек), угаљ, ХЕ Ђердап I и II, индустрија, туризам.
- Градови: Пирот, Зајечар и Бор највећи; Неготин – најнижи град у Србији.
