Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Север у Панонској низији, југ на Перипанонском ободу; 6.538 km².
- Границе: Сава, Дрина, Колубара–Љиг–Дичина, Западно Поморавље, Старовлашко-рашка висија.
- Посавска Србија: Мачва, Поцерина, Посавина, Колубара, Тамнава.
- Подриње са Подгорином: Лешница, Јадар, Рађевина, Азбуковица, Подгорина.
- Рељеф
- Макроплавине Дрине и Колубаре; Мачва – највећа макроплавина у Србији.
- Јадарски блок: Цер 687 m, Гучево 779 m, Борања, Јагодња, Соколске планине, Медведник 1.244 m, Повлен 1.347 m, Маљен (Дивчибаре).
- Ваљевски крас: Петничка и Ковачевића пећина.
- Клима и воде
- Континентална, ка југу умерено-континентална; око 11 °C; 700–900 mm.
- Дрина: дрињаче, Зворничко језеро (ХЕ „Зворник“), нанос.
- Сава: насипи, Засавица; Колубара од Обнице и Јабланице.
- Бање: Ковиљача, Бадања, Врујци.
- Земљиште и живи свет
- Псеудоглеј, гајњаче, алувијална и смеђа кисела земљишта.
- Врба, јасен, лужњак у низији; граб, цер, буква у планинама; питоми кестен на Гучеву.
- Становништво
- Праисторија, римски рудник Велики Мајдан; Динарска миграциона струја.
- Вук Караџић, Јован Цвијић, Десанка Максимовић; 533.304 ст. (2011).
- Привреда
- Житарице, шљиве (Подгорина), малине; свињогојство и говедарство у Посавској Србији.
- Олово и цинк (Велики Мајдан), антимон, јадарит – литијум.
- Колубарски басен лигнита: ТЕ „Никола Тесла А и Б“, ТЕ „Колубара“.
- Ауто-пут Милош Велики, пруга Београд–Бар, лука Шабац.
- Насеља
- Мачва – збијена ушорена села.
- Ваљево (Тешњар, Петница), Шабац (Мишар, Церска битка), Лозница (вискоза, Вуков сабор).
Западна Србија – регија чији северни део припада Панонској низији, а јужни Перипанонском ободу; површина 6.538 km².
- Границе: Сава (север), Дрина (запад), Колубара, Љиг и Дичина (исток), Западно Поморавље (југ), Старовлашко-рашка висија (југозапад).
- Посавска Србија – Мачва, Поцерина, Посавина, Колубара, Тамнава.
- Подриње са Подгорином – Лешница, Јадар, Рађевина, Азбуковица и Подгорина (горњи део слива Колубаре).
Мачва је између Саве (север и исток), Дрине (запад) и Поцерине (југ); Посавина је десна алувијална раван Саве од Мишара до Обреновца.
Макроплавина – наносна раван приближно конусног облика, површине веће од 5 km², настала таложењем где се пад и снага тока нагло смањују.
Мачва је макроплавина Дрине, највећа у Србији (акумулативно-структурна површ); макроплавину има и Колубара, а уз Дрину, Саву и Колубару су алувијалне равни.
- Грађа: најмлађи седименти у низији, неогени седименти у подини, планине од палеозојских шкриљаца, мезозојских кречњака, серпентинита и гранита (руде – рударство).
- Висина опада од југа ка северу – на северу равнице између Саве и доњег тока Дрине.
- Јадарски блок (Вардарска зона): Цер 687 m (интрузија гранита), Гучево 779 m, Борања 856 m, Јагодња 939 m, Соколске планине 973 m, Медведник 1.244 m, Јабланик 1.274 m, Повлен 1.347 m (највиши), Маљен 1.103 m (Дивчибаре 980 m, серпентинит), Сувобор.
- Ваљевски крас (Лелићки и Бачевачки) – вртаче, увале, Петничка и Ковачевића пећина.
Клима је на северу континентална, ка југу умерено-континентална; средња годишња температура око 11 °C, јул 21,7 °C у Лозници и 21,5 °C у Шапцу, јануар 0,8 °C у Лозници; падавине 700–800 mm (Посавина) и 800–900 mm (Подриње).
- Дрина – алувијална раван од Зворника до ушћа, острва, одсечени меандри „дрињаче“; Зворничко језеро (највећа акумулација, ХЕ „Зворник“) се засипа наносом.
- Сава – насипи, меандрира и данас; одсечени меандар Засавица.
- Колубара – од Обнице и Јабланице код Ваљева, притока Градац; Јадар – највећа притока Дрине у Подрињу; Ликодра, Лешница.
- Бање: Бања Ковиљача (сумпоровита и гвожђевита вода), Бања Бадања, Бања Врујци.
- Низија и побрђе: псеудоглеј, гајњаче, алувијална земљишта.
- Планине: смеђа кисела земљишта.
- Најнижи појас шума: бела врба, бели јасен, храст лужњак, топола, брест.
- Брдско-планински појас: бели граб, цер, храст, црни граб, буква; на Церу заједница цера, јужније храст китњак и бели граб.
Живи свет је разноврстан, али смањен сечом шума; на северним падинама Гучева је станиште аутохтоног питомог кестена.
Насељено од праисторије (пећине Ваљевског краја); римски рудник Велики Мајдан код Љубовије; 2011. године 533.304 становника.
- Порекло: досељеници из БиХ, Црне Горе и Далмације – Динарска миграциона струја.
- Личности: Вук Караџић (Тршић), Јован Цвијић (Лозница), Десанка Максимовић (Бранковина).
- Спомен-костурнице у Текеришу на Церу и на Мачковом камену – сећање на Први светски рат.
- Пољопривреда: житарице, поврће, воће, индустријско и сточно биље, винова лоза; Подгорина – шљива пожегача, малине; вишкови пшенице и кукуруза.
- Сточарство: овце и говеда у планинама, свињогојство и говедарство у Посавској Србији.
- Рударство: Саси (13. век), Дубровчани (14–15. век); олово и цинк – Велики Мајдан; антимон (Рујевац, Зајача, Столице) се не експлоатише; јадарит код Лознице – литијум.
- Енергетика: воде Дрине; Колубарски басен лигнита (око 600 km²) – ТЕ „Никола Тесла А и Б“ (Обреновац) и ТЕ „Колубара“ (Велики Црљени).
- Индустрија: Шабац – грађевинска, фармацеутска, хемијска, прехрамбена; Ваљево – електроиндустрија, машине, столарија.
- Саобраћај: ауто-пут Милош Велики, пруга Београд–Бар, лука у Шапцу.
У Посавини села разуђено-збијеног и збијеног типа, у Мачви збијена ушорена села.
- Ваљево (59.073) – Тешњар, кула Ненадовића, Колубарска битка, Петница.
- Шабац (53.919) – саобраћајни чвор, Мишар 1806, Церска битка 1914.
- Лозница (19.212) – центар Јадра, вискоза, Троноша, „Вуков сабор“ у Тршићу.
- Мањи градови: Крупањ, Мали Зворник, Љубовија, Љиг, Осечина, Мионица.
Најважније:
- Положај: између Саве, Дрине и Колубаре; север панонски, југ перипанонски; 6.538 km².
- Подела: Посавска Србија и Подриње са Подгорином, укупно десет микрорегија.
- Мачва: макроплавина Дрине, највећа у Србији.
- Планине: Јадарски блок – Цер, Гучево, Борања, Јагодња, Медведник, Повлен (1.347 m), Маљен.
- Воде: Дрина (дрињаче, Зворничко језеро), Сава (Засавица), Колубара; Бања Ковиљача.
- Енергија: лигнит Колубарског басена и ТЕ „Никола Тесла“, хидроенергија Дрине.
- Ресурс будућности: јадарит код Лознице – литијум.
- Градови: Ваљево, Шабац, Лозница; 533.304 становника (2011).
