Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и подела
- Југозападна Србија, 8.479 km²; од БиХ до Ибра, од Ђетиње и Западне Мораве до Црне Горе и КиМ.
- Субрегије Стари Влах (већи део) и Рашка (сливови Рашке и Студенице).
- Микрорегије: Ибарски Колашин, Пештер, Полимље, Златиборски крај, Драгачево; назив Стара Рашка.
- Рељеф
- Шкриљци (палеозоик) и кречњаци (мезозоик).
- Старовлашке планине (Динариди): Тара 1.544, Звијезда, Златибор 1.496, Чемерница, Златар 1.627, Гиљева 1.617, Голија 1.833 (највиша), Јавор 1.519, Радочело 1.643 m.
- Копаонички блок: Јелица, Чемерно, Рогозна.
- Котлине: Новопазарска (највећа), Сјеничка (до 1.350 m), Прибојска, Пријепољска, Ивањичка, Тутинска.
- Пештерско поље – 63 km², највеће крашко поље у Србији; Коштам поље – извориште Рашке; пећине Стопића, Ушачка, Потпећка.
- Клима и воде
- Умерено-континентална и планинска; Сјеница јануар −3,6 °C, температурна инверзија, „српски Сибир“, −39,5 °C (1985).
- Лим (из Плавског језера), Увац (кањон, меандри), Рашка (врело код Сопоћана).
- Језера: Потпећко, Сјеничко, Златарско, Радоињско, Перућачко, Заовинско, Обудовачко, Рибничко.
- Природа
- Шуме, ливаде, пашњаци; НП „Тара“ – Панчићева оморика, Панчићев скакавац, мрки медвед.
- Резерват биосфере „Голија–Студеница“ (2001).
- Становништво и наслеђе
- 351.206 ст. (2011); Срби и Бошњаци; депопулација због исељавања.
- Колевка српске државе: Стари Рас са Сопоћанима, Ђурђеви ступови, Петрова црква, Студеница, Милешева („Бели анђео“); Мирослављево јеванђеље 1180.
- Привреда
- Недовољно развијена; екстензивно сточарство (сјеничка овца – праменка, сјенички сир), малине око Ариља.
- Руде: антимон (Лиса), угаљ (Штаваљ); индустрија у Новом Пазару, Прибоју, Ивањици; туризам Златибор, Тара.
- Насеља
- Старовлашки тип села – разбијена, на крајеве (махале, засеоке).
- Нови Пазар 66.527 – главни центар; Прибој, Пријепоље, Сјеница, Ивањица, Тутин, Бајина Башта, Ариље, Гуча („Сабор трубача“).
Старовлашко-рашка висија – југозападна Србија, 8.479 km²; од БиХ до Ибра и Копаоничког блока, од Ђетиње и Западне Мораве до Црне Горе и КиМ.
- Стари Влах – већи део, између Дрине и горњег Ибра (Лим, Увац, Рзав).
- Рашка – мањи део, сливови Рашке и Студенице.
- Микрорегије: Ибарски Колашин, Пештер, Полимље, Златиборски крај, Драгачево.
Стара Рашка – средиште средњовековне Рашке, језгра државе Немањића.
Старовлашке планине (Динариди) – Тара 1.544 m, Звијезда, Златибор 1.496 m (најпространији, око 1.000 km²), Чемерница, Златар 1.627 m, Гиљева 1.617 m, Голија 1.833 m (највиша), Јавор 1.519 m, Радочело 1.643 m.
- Копаонички блок: Јелица, Чемерно, Рогозна.
- Котлине: Новопазарска (највећа), Сјеничка (до 1.350 m), Прибојска, Пријепољска, Ивањичка, Тутинска.
Пештерско поље – на крашкој Пештерској висоравни, 1.150–1.160 m, 63 km²; највеће крашко поље у Србији.
Коштам поље (940 m) – скрашћено извориште Рашке; шкриљци (палеозоик) и кречњаци (мезозоик).
- Пећине: Тубића, Ушачка, Ледена (кањон Увца), Стопића (Златибор), Потпећка, Хаџи-Проданова.
Температурна инверзија – хладан ваздух се спушта и дуго задржава у котлини; Сјеница (јануар −3,6 °C) је „српски Сибир“, −39,5 °C забележено 1985.
- Клима умерено-континентална и планинска; Сјеница 791 mm, Златибор 1.034 mm падавина.
- Лим – из Плавског језера, у Дрину низводно од Прибоја; Потпећко језеро.
- Увац – најдужа десна притока Лима, кањон са укљештеним меандрима; Сјеничко, Златарско, Радоињско језеро.
- Рашка – из врела код Сопоћана, у Ибар код града Рашке.
- Перућачко (Дрина) и Заовинско језеро (Бели Рзав) – ХЕ „Бајина Башта“; Обудовачко и Рибничко на Златибору; бање Новопазарска, Прибојска, Рајчиновића, Прилички кисељак.
Плодне алувијалне равни Лима и Увца; на планинама црнице, рендзине, ранкери; густе шуме, ливаде и пашњаци.
НП „Тара“ – Тара, Звијезда и долина Дрине; шуме на више од 70 % површине; Панчићева оморика, Панчићев скакавац, мрки медвед.
Резерват биосфере „Голија–Студеница“ – проглашен 2001.
351.206 становника (2011); Срби и Бошњаци; порекло из Црне Горе и Херцеговине; депопулација због исељавања.
Колевка српске државе – Рашка Немањића; Мирослављево јеванђеље (1180).
- Стари Рас са Сопоћанима – престоница Рас и Сопоћани (13. век).
- Ђурђеви ступови (12. век) и Петрова црква (10. век) код Новог Пазара.
- Студеница (Стефан Немања) и Милешева („Бели анђео“).
Недовољно развијена регија – ратарство, сточарство и енергетика.
- Сточарство екстензивно (пашњаци 80 %): сјеничка овца (праменка), сјенички сир.
- Руде: антимон (Лиса), угаљ (Штаваљ), мермер (Радочело).
- Индустрија: Нови Пазар (текстил, обућа, намештај), Прибој (моторна возила).
- Туризам: Златибор, Голија, Тара, кањон Увца, манастири, Гуча.
Старовлашки тип села – мала, разбијена планинска села подељена на махале и засеоке.
Нови Пазар (66.527) – највећи град и центар регије, настао у 15. веку код Раса.
- Прибој, Пријепоље, Сјеница, Ивањица, Тутин, Бајина Башта, Ариље, Гуча („Сабор трубача“).
Најважније:
- Положај: југозападна Србија, 8.479 km²; Стари Влах и Рашка.
- Рељеф: старовлашке планине, највиша Голија 1.833 m.
- Пештер: Пештерско поље – највеће крашко поље у Србији.
- Клима: Сјеница – „српски Сибир“ због температурне инверзије.
- Воде: Лим, Увац, Рашка; низ хидроакумулација.
- Природа: НП „Тара“, Панчићева оморика.
- Наслеђе: колевка српске државе – Сопоћани, Студеница, Милешева.
- Привреда: недовољно развијена; овчарство Пештера.
- Насеља: старовлашки тип села; центар Нови Пазар.
