Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и рељеф
- Долина доњег Ибра (око 110 km) између Косовске и Краљевачке котлине + Копаоник; 1.780 km², најмања регија Планинско-котлинске области.
- Горњи Ибар – АП Косово и Метохија и Ибарски Колашин.
- Копаоник: Панчићев врх 2.017 m (раније Суво Рудиште), дуг 75 km; наставци Жељин (1.775 m), Столови (1.375 m), Гоч (1.124 m) – Копаонички блок Вардарске зоне.
- Шкриљци, кречњаци, перидотити; магма у олигоцену → рудна лежишта; трусно подручје (земљотрес 1980, 5,8°).
- Клима и воде
- Планинска клима (3,7 °C, 800–1.200 mm, снег 150 дана, близу 200 сунчаних дана); долина Ибра – умерено-континентална.
- Ветар са особинама фена – топљење снега, поплаве; Јошаничка Бања.
- Ибар: леве притоке Рашка (највећа), Брвеница, Студеница, Лопатница; десне Јошаница и Рибница.
- Бање: Јошаничка (58–78,5 °C), Богутовачка, Матарушка, Луковска (681 m, највиша у Србији).
- Земљиште и живи свет
- Смеђа кисела земљишта, ранкери, рендзине.
- Висинска зоналност: листопадне шуме → смрча изнад 1.400 m → клека и боровница → пашњаци.
- НП „Копаоник“ (1981) – најмањи НП у Србији; Равни Копаоник око 1.700 m.
- Становништво
- Слабо насељена, депопулациона; исељавање младих.
- Средиште средњовековне државе: Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул, Маглич.
- Привреда
- Рударство од пре Римљана; од 14. века главни рударски басен Србије.
- Камени угаљ (Јарандо, Ушће, Тадење, Прогорелица), магнетит, олово-цинкана руда, магнезит, бор, азбест.
- Ратарство у долини, сточарство на Копаонику; индустрија слаба (Рашка); туризам; пут и пруга долином Ибра.
- Насеља
- Ибарски тип села – џемати са збијеним кућама; деаграризација.
- Рашка (6.590), Матарушка Бања, Ушће, Баљевац, Јошаничка Бања, Копаоник (услужно насеље).
Ибарско-копаонички крај – регија од 1.780 km², најмања у Планинско-котлинској области; чине је долина доњег Ибра (између Косовске и Краљевачке котлине) и планина Копаоник.
- Долина Ибра – доњи део (око 110 km) припада регији; горњи део је у АП Косово и Метохија и у Старовлашко-рашкој регији (Ибарски Колашин).
- Копаоник – Панчићев врх 2.017 m (раније Суво Рудиште; гроб Јосифа Панчића од 1951); дуг 75 km, широк до 40 km.
- Северни наставци – Жељин (1.775 m), Столови (1.375 m) у окуци Ибра, Гоч (1.124 m).
Копаонички блок – део Вардарске зоне коме припадају планине ове регије.
Грађа: шкриљци (источни Копаоник, долине Јошанице и Ибра), преко њих доломити и кречњаци (Жељин); тријас и креда код Полумира; серпентински перидотити, флиш, лапоровити кречњаци. Изливи и интрузије магме у олигоцену створили су рудна лежишта.
Трусно подручје – земљотрес 10. маја 1980. (5,8° Рихтерове скале) нанео је велику штету насељима.
Планинска клима – Копаоник: средња годишња температура 3,7 °C, негативне температуре децембар–април, 800–1.200 mm падавина, снег 150 дана (новембар–мај), близу 200 сунчаних дана.
Умерено-континентална клима – у долини Ибра, блажа него на Копаонику.
Ветар са особинама фена – ваздух са југа и југозапада прелази меридијанске копаоничке венце и спушта се топао: нагло топљење снега, пораст водостаја, поплаве; карактеристичан за Јошаничку Бању.
- Ибар – извире на Хајли (Црна Гора), улива се у Западну Мораву источно од Краљева; „Долина јоргована“ и „Долина краљева“.
- Леве притоке – Рашка (најдужа и водом најбогатија, извор на ободу Коштам поља), Брвеница, Студеница, Лопатница.
- Десне притоке – Јошаница (извор на Жељину), Рибница (код Краљева, одводњава Столове и Гоч).
- Јошаничка Бања – 58–78,5 °C, међу најтоплијим водама у Европи, климатско лечилиште.
- Богутовачка Бања – југозападно од Краљева, 24–27 °C.
- Матарушка Бања – подгорина Столова, десна страна Ибра, развијена лечилишна функција.
- Луковска Бања – 681 m н. в., највиша бања у Србији, 56–69 °C, позната још Римљанима.
Најзаступљенија су смеђа кисела земљишта, ранкери и рендзине; на алувијалним земљиштима уз Ибар – шуме врбе и тополе.
Висинска зоналност на Копаонику – листопадне и мешовите шуме → изнад 1.400 m четинарске шуме смрче → ниски жбунови (планинска клека, боровница) → планински пашњаци.
НП „Копаоник“ – проглашен 1981; најмањи национални парк у Србији; обухвата површ Равни Копаоник (око 1.700 m) и врхове.
- Више од 1.500 биљних врста, 40 врста сисара и 120 врста птица.
Депопулациона регија – слабо насељена; млади се исељавају у веће градове; најгушће насељена долинска насеља (Рашка), а брдско-планински делови ретко.
Долина Ибра била је у српској средњовековној држави, а у долини Рашке је било њено средиште.
- Манастири Стара и Нова Павлица (12. и 14. век), Градац (14. век), Кончул (Свети Никола), тврђава Маглич у Ибарској клисури.
Становништво је већином српско, пореклом из Динарске и Косовско-метохијске струје.
Рударство – од времена пре Римљана; од 14. века Копаоник је главни рударски басен средњовековне Србије (сребро, злато, гвожђе, бакар, олово, цинк); процват за деспота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића, рад до краја 17. века.
- Магнетит – Сува руда и Суво рудиште (Копаоник).
- Олово-цинкана руда са сребром и златом – околина Рашке.
- Магнезит (Бела стена) и бор – Баљевац; азбест – Корлаће код Рашке.
- Камени угаљ – Ибарски басен: јаме Јарандо, Ушће, Тадење; копови Тадење и Прогорелица.
Пољопривреда: ратарство у долини Ибра, сточарство на Копаонику. Индустрија је слабо развијена – центар Рашка (прехрамбена, дрвна, грађевински материјал).
Туризам: Копаоник (зимски), бање (Јошаничка, Матарушка, Богутовачка), манастири у долини Ибра.
Саобраћај: некада каравански путеви (Дубровник, Солун, Цариград); данас пут и пруга долином Ибра од Краљева до Косовске Митровице и Скопља; Копаоник на раскрсници путева за Брус, Рудницу и Јошаничку Бању.
Ибарски тип села – велика територија, села на брдима и брежуљцима, подељена на крајеве (џемате) једне породице; куће у џематима су збијене (за разлику од старовлашког типа).
Села захватају деаграризација и депопулација.
- Рашка (6.590 ст. – 2011) – настала 1834. на граничном пункту Србије и Турске; црква Светог Гаврила, кућа Курсулића, камени мост на Ибру.
- Матарушка Бања (2.950) – градско и туристичко место на десној обали Ибра, у Краљевачкој котлини.
- Ушће (1.881) и Баљевац (1.482) – рударска насеља (угаљ, магнезит); Баљевац 14 km северно од Рашке на Ибарској магистрали.
- Јошаничка Бања (1.036) – бањско насеље неискоришћених ресурса; Копаоник (19 ст.) – услужно насеље под Панчићевим врхом, први пут у попису 1953.
Најважније:
- Положај: долина доњег Ибра (око 110 km) и Копаоник; 1.780 km² – најмања регија Планинско-котлинске области.
- Копаоник: Панчићев врх 2.017 m, дуг 75 km; наставци Жељин, Столови, Гоч – Копаонички блок Вардарске зоне; трусно подручје (1980).
- Клима: планинска на Копаонику (3,7 °C, снег 150 дана, близу 200 сунчаних дана), умерено-континентална у долини Ибра; ветар са особинама фена.
- Ибар: леве притоке Рашка (највећа), Брвеница, Студеница, Лопатница; десне Јошаница и Рибница.
- Бање: Јошаничка (до 78,5 °C), Богутовачка, Матарушка, Луковска (681 m – највиша у Србији).
- НП „Копаоник“: од 1981, најмањи национални парк Србије; више од 1.500 биљних врста.
- Становништво: слабо насељена, депопулациона регија; манастири Градац, Стара и Нова Павлица, Кончул, тврђава Маглич.
- Ресурси: камени угаљ (Ибарски басен), магнетит, олово-цинкана руда, магнезит, бор, азбест.
- Насеља: ибарски тип села са џематима; највећа насеља Рашка, Матарушка Бања, Ушће и Баљевац.
