Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Осовине развоја и неразвијена подручја
- Осовине развоја – природно предиспонирани, инфраструктурно опремљени коридори концентрације становништва, добара, индустрије и градова; функција: регионално-развојна интеграција простора
- Неразвијена подручја – ван гравитационог домета осовина, угрожена депопулацијом
- Раст градова, нарочито Београда, концентрише привреду → расте регионална неједнакост
- Зоне концентрације и функционална урбана подручја
- Примарне зоне: средишњи део Средњег Подунавља, долине Велике, Западне и Јужне Мораве
- Београдска агломерација – сложен систем са хијерархијом насеља и великим гравитационим утицајем
- Град Нови Сад – највећа агломерација у Војводини (утицај: Темерин, Жабаљ, Сремски Карловци, Инђија, Врбас…)
- Нишко ФУП – несклад центар–периферија, општине Нишавског округа депопулационе
- ФУП Приштине – највећа агломерација на Косову и Метохији
- Осовине развоја Србије
- Дунавско-савска – од Апатина и Сомбора преко Новог Сада и Београда до Кладова; доминира Београд; секундарна Тимочка (Кладово, Неготин, Зајечар, Књажевац)
- Моравска – Смедерево, Пожаревац, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Ниш, Лесковац, Врање; утицај Крагујевца
- Западноморавска – Ужице, Пожега, Чачак, Краљево, Трстеник, Врњачка Бања, Крушевац, Сталаћ; у Краљеву се спаја са Ибарском
- Центри ван осовина: Крагујевац, Ваљево, Бор, Нови Пазар
- Карта: национални центар Београд, макрорегионални Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина
- Неразвијена подручја
- 43 општине у Централној Србији испод 60 % републичког просека – Источна Србија, Јужно Поморавље, Старовлашко-рашка висија
- 19 девастираних испод 50 % (нпр. Бабушница, Босилеград, Бујановац, Куршумлија, Медвеђа, Прешево, Трговиште, Тутин)
- Југ: Топлица, Јабланица, Власина, Крајиште, Пчиња
- Проблеми: ниске зараде, незапосленост, оскудни ресурси, депопулација, слаб приступ услугама, сиромаштво
- Регионални развој
- Циљ: равномеран (уравнотежен) развој свих делова државе
- Обухвата економске, социјалне, демографске, политичке и културне аспекте
- Пут: одрживи развој неразвијених подручја – развојни потенцијали, приступачност, квалитет живота
Осовине развоја – најчешће природно предиспонирани, инфраструктурно добро опремљени коридори велике концентрације становништва, материјалних добара, индустрије и урбаних центара, са функцијом регионално-развојне интеграције геопростора.
Неразвијена подручја – територија ван гравитационог домета осовина развоја; периферни простори угрожени депопулацијом.
У центрима на осовинама становништво и привреда се све више концентришу, а велики простори Србије се демографски празне и њихови ресурси остају неискоришћени. Раст урбаних центара, нарочито Београда, подстиче даљу концентрацију економских активности, па регионална неједнакост расте.
Примарне зоне концентрације урбаних центара и интензивних просторно-функцијских веза – средишњи део Средњег Подунавља у Србији и долине Велике, Западне и Јужне Мораве.
Ове зоне деле урбане системе Србије на оне у зонама интензивне концентрације становништва и оне на периферији, угрожене депопулацијом.
- Београдска агломерација – сложен и динамичан систем насеља са јасном хијерархијом и великим гравитационим утицајем.
- Град Нови Сад – највећа урбана агломерација у АП Војводини, део дунавско-савског развојног појаса; зона утицаја захвата Темерин, Жабаљ, Сремске Карловце, Тител, Инђију, Врбас, Бачку Паланку, Бач, Бачки Петровац, Ириг и Србобран.
- Нишко функционално урбано подручје – изражен несклад центар–периферија; све општине Нишавског округа ван градског насеља су депопулационе.
- Функционално урбано подручје Приштине – највећа урбана агломерација у АП Косово и Метохија; утицај захвата суседне општине.
Осовине развоја су формиране узајамним деловањем ових подручја и саобраћајница које их повезују.
Дунавско-савска осовина развоја – Апатин, Сомбор, Бачка Паланка, Нови Сад, Рума, Сремска Митровица, Шабац, Београд, Панчево, Смедерево, Пожаревац, Велико Градиште, Голубац, Кладово; доминира Београд.
- Посебан значај имају центри где се укрштају саобраћајни коридори: из Новог Сада ка Суботици и Зрењанину, из Панчева ка Вршцу.
- Тимочка осовина развоја – секундарна, прикључује се на истоку: Кладово, Неготин, Зајечар, Књажевац.
Моравска осовина развоја – функционалне зоне Смедерева, Пожаревца, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Ниша, Лесковца и Врања; у великоморавском делу утиче Крагујевац као најразвијенији центар.
На југу утицаји Моравске осовине слабо допиру до неразвијених подручја Топлице, Јабланице, Власине, Крајишта и Пчиње.
Западноморавска осовина развоја – Ужице, Севојно, Пожега, Лучани, Чачак, Краљево, Трстеник, Врњачка Бања, Крушевац, Сталаћ; утицајна сфера: Ужички крај, Голијска Моравица, Драгачево, Александровачка жупа, јужна Шумадија.
У Краљеву се спајају Западноморавска и Ибарска осовина развоја.
- Центри ван осовина са важном улогом: Крагујевац, Ваљево, Бор, Нови Пазар.
- У АП Косово и Метохија осовине развоја су ретке – доминира Приштина, остали центри заостају.
Карта „Урбани центри и осовине развоја Србије“ израђена је према нацрту Просторног плана Републике Србије 2035.
- Национални центар – Београд.
- Макрорегионални центри – Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина.
- Агломерације – око Новог Сада и Београда (са Панчевом и простором до Смедерева), у долини Западне Мораве (Ужице–Чачак–Краљево–Крушевац), око Ниша и Лесковца.
- Главни развојни правци – Суботица–Нови Сад–Београд–Ниш–Врање, Београд–Сремска Митровица, Ниш–исток, Београд–Чачак, Приштина–Призрен, Урошевац и Гњилане.
- Речни коридори – Дунав, Сава и Тиса.
Неразвијена подручја захватају велики део руралног простора Србије.
- 43 јединице локалне самоуправе у Централној Србији су изразито недовољно развијене – испод 60 % републичког просека; највише у Источној Србији, Јужном Поморављу и Старовлашко-рашкој висији.
- Девастирана подручја – 19 општина испод 50 % републичког просека.
- Девастиране општине: Бабушница, Бела Паланка, Бојник, Босилеград, Бујановац, Владичин Хан, Голубац, Житорађа, Куршумлија, Лебане, Мали Зворник, Медвеђа, Мерошина, Прешево, Пријепоље, Сврљиг, Сурдулица, Трговиште, Тутин.
Локални центри су мали општински центри недовољног функционалног капацитета, па не подстичу развој окружења.
- Заједнички проблеми – ниска просечна зарада, висока незапосленост, оскудни привредни, инфраструктурни и кадровски ресурси, изразита депопулација, отежан приступ јавним услугама, образовању и здравству, сиромаштво.
Регионални развој – политика чији је циљ равномеран, односно уравнотежен развој свих делова државне територије; обухвата економске, социјалне, демографске, политичке и културне аспекте развоја.
Подразумева да сви делови територије добију предуслове за развој и квалитетнији живот свих грађана; отклањањем регионалних разлика ублажило би се демографско пражњење неразвијених подручја.
- Одрживи развој неразвијених подручја – услов равномерног развоја.
- Приоритетне активности – активирање развојних потенцијала, побољшање приступачности, повећање квалитета живота у руралним и неразвијеним подручјима.
- Мањи урбани центри – Србија подстиче њихов економски развој у неразвијеним подручјима и урбаним регионалним системима.
Најважније:
- Осовине развоја: природно предиспонирани, инфраструктурно опремљени коридори концентрације становништва, индустрије и градова.
- Неразвијена подручја: простор ван гравитационог домета осовина развоја, угрожен депопулацијом.
- Регионална неједнакост: расте јер раст градова, нарочито Београда, концентрише привреду, а остали простори се празне.
- Примарне зоне концентрације: средишњи део Средњег Подунавља и долине Велике, Западне и Јужне Мораве.
- Функционална урбана подручја: Београдска агломерација, Град Нови Сад, Нишко и Приштинско.
- Главне осовине: Дунавско-савска (+ секундарна Тимочка), Моравска, Западноморавска (у Краљеву се спаја са Ибарском).
- Центри развоја: национални Београд; макрорегионални Нови Сад, Крагујевац, Ниш, Приштина.
- Неразвијене општине: 43 испод 60 % просека, од тога 19 девастираних испод 50 %.
- Регионални развој: циљ је равномеран (уравнотежен) развој свих делова државе кроз одрживи развој неразвијених подручја.
