Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Заштићена подручја
- Према IUCN: копно и/или море посебно намењено заштити биолошке разноликости и културних ресурса.
- Србија: 469 подручја, 677.950 ha, 7,66 % територије.
- Почеци: Душанов законик (14. век), Обедска бара (1874), први резервати 1949, први НП „Фрушка гора“ (1960).
- Национални паркови
- Изузетна природа, научна и образовна вредност; забрањени каменоломи и сеча шума.
- Фрушка гора (1960), Ђердап (1974) – највећи, Тара (1981), Копаоник (1981) – најмањи, Шар-планина (1986).
- 150.223 ha = 1,67 % територије.
- Остале врсте
- Парк природе – „Стара планина“ (највеће, 114.332 ha), Палић, Златибор, Голија, Мокра гора, Радан.
- Строги резерват – само очување и наука (Велики Штурац, Мустафа, Фељешана).
- Специјални резерват – угрожене врсте (Обедска бара, Засавица, Увац, Делиблатска пешчара, Пашњаци велике дропље…).
- Предео изузетних одлика (Авала, Космај, Власина), споменик природе (Ђавоља варош, Ресавска пећина), заштићено станиште (Велико Блато).
- Геопарк Ђердап (2020); резервати биосфере „Голија – Студеница“ (2001) и „Бачко Подунавље“ (2017).
- Категорије и режими
- I – изузетног (Влада), II – великог (Влада/покрајина), III – локалног значаја (општина).
- Режим заштите = мере за заштиту, коришћење, уређење и унапређење (Закон, члан 35).
- I степен строга, II активна, III проактивна заштита.
- Угрожавање
- Неконтролисан туризам, ски-стазе, саобраћај, отпад и отпадне воде, рударство, пестициди, нелегалан лов.
- Културна добра и Унеско
- Непокретна: споменици културе, културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
- Покретна: уметничка дела, архивска и филмска грађа, старе и ретке књиге.
- Нематеријална: гусле, коло, слава, занати, гастрономија.
- Унеско: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград – Ромулијана, стећци; слава, коло, гусле.
Заштићено подручје – према IUCN, део копна и/или мора посебно намењен заштити биолошке разноликости и природних и пратећих културних ресурса, којим се управља правним и другим делотворним средствима.
Заштићена подручја су један од најважнијих природних ресурса државе; одликује их геолошка, биолошка, екосистемска и/или предеона разноврсност.
У Србији има 469 заштићених подручја (677.950 ha, 7,66 % територије): 5 НП, 18 ПП, 69 резервата, 21 ПИО, 314 СП, 6 ЗС и 36 подручја културног и историјског значаја.
- Душанов законик (14. век, члан 123) – шума да остане пуста да би се обновила.
- Прво заштићено подручје – Обедска бара (1874); прва природна добра – резервати „Оштрозуб“, „Мустафа“, „Фељешана“ и водопад „Велика и мала Рипаљка“ (1949).
Национални парк (НП) – подручје изузетних природних одлика, очуваних екосистема и биодиверзитета, са природном, научном и образовном вредношћу.
Забрањене су делатности које оштећују изворну природу (каменоломи, експлоатација шуме); дозвољени су традиционална пољопривреда, образовање, туризам и рекреација.
- „Фрушка гора“ (1960) – најстарији НП.
- „Ђердап“ (1974) – највећи НП.
- „Тара“ (1981) – Панчићева оморика.
- „Копаоник“ (1981) – најмањи НП.
- „Шар-планина“ (1986).
Укупно 150.223 ha, односно 1,67 % територије Србије.
Парк природе (ПП) – добро очувана природа и живописни пејзажи, развој усклађен са традиционалним начином живота.
- „Стара планина“ (највеће заштићено подручје, 114.332 ha), „Палић“, „Златибор“, „Голија“, „Шарган – Мокра гора“, „Радан“, „Сићевачка клисура“, „Русанда“.
Строги резерват природе (СтРП) – неизмењена природа, искључиво за очување и научна истраживања.
- „Велики Штурац“ (Цвијићев врх), „Кукавица“, „Газиместан“, „Мустафа“, „Фељешана“.
Специјални резерват природе (СРП) – неизмењена или незнатно измењена, јединствена или ретка природа са стаништима угрожених врста; флористички, миколошки, геолошки, геоморфолошки, зоолошки.
- „Горње Подунавље“, „Ковиљско-петроварадински рит“, „Стари Бегеј – Царска бара“, „Делиблатска пешчара“, „Обедска бара“, „Засавица“, „Слано Копово“, „Пашњаци велике дропље“, „Карађорђево“, „Увац“, „Пештерско поље“, „Сува планина“, „Ртањ“.
У строгим и специјалним резерватима забрањено је брање биљака и узнемиравање животиња; посета ради образовања тражи дозволу управе.
Предео изузетних одлика (ПИО) – препознатљив предео настао спојем природе и традиционалног живота становништва („Вршачке планине“, „Авала“, „Космај“, „Овчарско-кабларска клисура“, „Власина“, „Велико ратно острво“, „Караш-Нера“, „Суботичка пешчара“).
Споменик природе (СП) – мања јединствена природна целина: геолошки („Земунски лесни профил“), геоморфолошки („Ђавоља варош“), спелеолошки („Ресавска пећина“), хидролошки („Врело Млаве“), ботанички („Јевремовац“).
Заштићено станиште (ЗС) – станишта важна за опстанак популација врста („Велико Блато“, „Гљиве Аде Циганлије“).
Геопарк – подручје од међународног геолошког значаја; први у Србији Ђердап (2020).
Резерват биосфере – подручје признато у Унесковом програму „Човек и биосфера“: „Голија – Студеница“ (2001) и „Бачко Подунавље“ (2017).
- I категорија – међународног, националног, односно изузетног значаја; проглашава Влада Републике Србије (НП, строги и специјални резервати…).
- II категорија – покрајинског или регионалног, односно великог значаја; Влада или покрајински орган.
- III категорија – локалног значаја; јединица локалне самоуправе.
- СРП „Засавица“ (север Мачве) – природно добро I категорије од 1977; даброви од 2004.
Режим заштите – скуп мера и услова који одређује начин и степен заштите, коришћења, уређења и унапређења подручја (Закон о заштити природе, члан 35).
- I степен – строга заштита: изворни или мало измењени екосистеми; забрањени коришћење ресурса и градња.
- II степен – активна заштита: делимично измењени екосистеми; обнова и традиционалне делатности, забрањени индустрија, викендице, аеродроми, депоније, рударство.
- III степен – проактивна заштита: традиционалне делатности и селективно коришћење ресурса; забрањена еколошки опасна индустрија и депоније.
Туризам доноси приходе, развој и новац за заштиту, али неконтролисан туризам изазива претерану градњу, ерозију, деградацију пејзажа и нестанак ретких врста.
- Ски-стазе – сеча шума, бујице, уништавање ниског растиња.
- Саобраћај – загађење ваздуха, бука, уништавање зелених површина.
- Водоснабдевање и отпад – исцрпљивање и загађење вода и земљишта.
- Рударство, ђубрива и пестициди, нелегалан лов.
Непокретна културна добра – споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места; изузетног (Манасија) или великог значаја (Раковица).
Покретна културна добра – уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа, старе и ретке књиге (до краја 1867).
Нематеријална културна добра – преносе се језиком, музиком, обичајима и праксом (гусле, коло, крсна слава, пиротско ћилимарство, сврљишки белмуж…).
Унеско – организација УН за образовање, науку и културу; води листу светске природне и културне баштине.
- Стари Рас и Сопоћани (1979), Студеница (1986), средњовековни споменици на Косову (2004, 2006), Гамзиград – Ромулијана (2007), стећци (2016).
- Архив Николе Тесле (2003), Мирослављево јеванђеље (2005), Телеграм објаве рата 1914. (2015).
- Крсна слава (2014), коло (2017), певање уз гусле (2018).
Најважније:
- Заштићено подручје: најделотворнији начин заштите најочуванијих делова природе.
- Србија: 469 заштићених подручја, 677.950 ha, 7,66 % територије.
- Почеци: Душанов законик (14. век), Обедска бара (1874), први НП „Фрушка гора“ (1960).
- Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап (највећи), Тара, Копаоник (најмањи), Шар-планина – 1,67 % територије.
- Врсте: НП, ПП, СтРП, СРП, ПИО, СП, ЗС; највеће заштићено подручје ПП „Стара планина“.
- Категорије: I – изузетног, II – великог, III – локалног значаја.
- Режими: I степен строга, II активна, III проактивна заштита.
- Међународно: геопарк Ђердап (2020); резервати биосфере „Голија – Студеница“ и „Бачко Подунавље“.
- Културна добра: непокретна, покретна и нематеријална.
- Унеско: Стари Рас и Сопоћани, Студеница, споменици на Косову, Гамзиград, стећци; слава, коло, гусле.
