Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

12, 11, 1, 9, 15, 25, 17, 19, 2, 7, 3, 5, 4, 16, 24, 6, 8, 23, 13, 18, 10, 14, 20, 22 (поља од севера ка југу); Нера (21) нема поље.

Одговор

север Бачке – 12; Банат – 11 (север), 1 (југ); северозапад – 9 (Цер), 15 (уз Дрину), 25 (Колубара); југ Подунавља – 17 (лево), 19 (десно); североисток – 2; уз Дрину на западу – 7; средишња Србија – 3, 5, 16, 24, 8; исток – 4, 23, 13; југозапад – 6; север КиМ – 18; граница са Црном Гором – 10; југоисток – 14; Косовско Поморавље – 20; Метохија – 22; 21 (Нера) нема поље.

Детаљан одговор

Бројеве уписујемо у поља према положају појмова на физичкој карти Србије:
  • 1 – Делиблатска пешчара: јужније од два поља у Банату, између Тамиша и Дунава; са око 350 km² то је највећа пешчара у Европи.
  • 2 – Дели Јован: поље на североистоку, у Источној Србији, изнад Неготинске крајине; шумовита планина Карпатских планина.
  • 3 – Котленик: поље у средишњој Србији, између Западне Мораве и Груже; планина настала вулканским ерупцијама у терцијару.
  • 4 – Ртањ: поље у Источној Србији, северно од Сокобање; планина Карпатских планина (1.565 m).
  • 5 – Јухор: поље на југоистоку Шумадије, западно од Велике Мораве; раседна планина Српско-македонске масе.
  • 6 – Голија: поље на југозападу, у Старовлашко-рашкој висији; највиша Старовлашка планина (1.833 m).
  • 7 – Тара: поље на западној граници, уз Дрину; планина на којој је НП „Тара“.
  • 8 – Јастребац: поље западно од Јужне Мораве, између Крушевца и Прокупља.
  • 9 – Цер: поље на северозападу, јужно од Мачве; планина Јадарског блока.
  • 10 – Хајла: поље на граници са Црном Гором, на северозападном ободу Метохије; део Проклетијских планина.
  • 11 – Тамиш: северније поље у Банату; река која извире у Румунији и улива се у Дунав код Панчева.
  • 12 – Палићко језеро: поље на крајњем северу Бачке, код Суботице; еолско језеро.
  • 13 – Височица: поље на крајњем истоку, уз границу са Бугарском; река на Старој планини, у сливу Нишаве, на којој је Завојско језеро.
  • 14 – Власинско језеро: поље на југоистоку, у Власини; највише вештачко језеро у Србији.
  • 15 – Јадар: поље на самој западној граници, код Лознице; река Јадар се улива у Дрину.
  • 16 – Ибар: поље у средишњој Србији, у долини Ибра јужно од Краљева; Ибар је највећа притока Западне Мораве.
  • 17 – Млава: лево од два суседна поља јужно од Дунава, у Стигу.
  • 18 – Газиводе: поље на северу Косова и Метохије, на горњем току Ибра (вештачко језеро из 1977. године).
  • 19 – Пек: десно од та два поља, у Браничеву; Пек тече кроз Кучевску котлину.
  • 20 – Биначка Морава: поље на југоистоку Косова и Метохије, у Косовском Поморављу (код Гњилана); дужа саставница Јужне Мораве.
  • 21 – Нера: на овој карти за њу нема празног поља (Нера је гранична река према Румунији на југоистоку Баната; на њеном ушћу у Дунав је најнижа тачка Војводине).
  • 22 – Бели Дрим: поље на југозападу, у Метохији; главна река Метохије.
  • 23 – Нишава: поље источно од Јастрепца, у долини Нишаве код Ниша; највећа притока Јужне Мораве.
  • 24 – Расина: поље између Јухора и Јастрепца, код Крушевца; Расина се улива у Западну Мораву.
  • 25 – Колубара: поље на северу Западне Србије, југозападно од Београда; Колубара се улива у Саву.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Регионализација
    • Поступак издвајања хомогених (физиономских) и хетерогених (функционалних) регија по одређеним принципима.
    • Принцип регионализације – основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене регије.
    • Задатак: утврдити узрочно-последичне везе и територијални оквир регије.
  2. Политичко-административни принцип и НСТЈ
    • Развојне политике према потребама јединица локалне самоуправе (174).
    • НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ.
    • НСТЈ 2: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије, Регион Косово и Метохија.
    • НСТЈ 3: области по називима управних округа; циљ – статистика и регионални развој.
  3. Географска регионализација
    • Подела на релативно хомогене географске регије; у Србији нема „чистих“ природних регија.
    • Функционалне регије: пољопривредне (Мачва, Пештер), туристичке (Златибор, Копаоник, Ђердап).
    • Урбане регије су полифункционалне; културна регија – територија, језик, обичаји.
  4. Географске регије Србије
    • Београдска, Војводина, Косово и Метохија, Шумадија, Западно и Велико Поморавље.
    • Јужно Поморавље, Источна Србија, Западна Србија, Старовлашко-рашка висија, Ибарско-копаонички крај.
  5. Осовине развоја и неразвијена подручја
    • Осовине развоја: Дунавско-савска (+ секундарна Тимочка), Моравска, Западноморавска (+ Ибарска).
    • Неразвијена подручја – ван утицаја осовина; циљ је равномеран развој државе.
  6. Заштићена подручја
    • 469 подручја: 5 НП, 18 паркова природе, 69 резервата, 21 ПИО, 314 споменика природе, 6 станишта, 36 културно-историјских.
    • Категорије I, II, III; режими заштите I (строга), II (активна), III (проактивна).
Регионализација – поступак издвајања хомогених (физиономских) и хетерогених (функционалних) регија применом одређених принципа; њоме стичемо знања о територијалној организацији простора.
Принцип регионализације – основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене географске регије.
Задатак регионализације је да на основу узрочно-последичних веза у простору утврди принцип издвајања и одреди територијални оквир регије према изабраном критеријуму.
Политичко-административни принцип – стварање политичко-административних целина и вођење њихових развојних политика према потребама јединица локалне самоуправе.
НСТЈ – Номенклатура статистичких територијалних јединица, подела ради усклађивања са Европском унијом:
  • НСТЈ 1 – Србија – север и Србија – југ;
  • НСТЈ 2 – региони: Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија;
  • НСТЈ 3 – области, по називима управних округа.
НСТЈ олакшава прикупљање статистичких података, социо-економску анализу региона и спровођење политике регионалног развоја.
Географска регионализација – подела Земљине површине или њених делова на релативно хомогене географске регије.
Издвајање регија је сложено јер се физичко-географски и друштвено-географски елементи преплићу; поред природних одлика важни су распоред и изглед насеља, густина насељености и изглед аграрног пејсажа. У Србији нема „чистих“ природних регија.
  • Функционалне регије – имају једну или више функција: пољопривредне, индустријске, саобраћајне, туристичке.
  • Урбане (градске) регије – полифункционалне, са већим бројем функција.
  • Културна регија – заједничка територија, језик и обичаји становништва.
  • Пољопривредне регије: Мачва, Пештерска висораван.
  • Туристичке регије: Златибор, Копаоник, Ђердап.
  • Полифункционална урбана регија: Београдска регија.
Србија се дели на десет географских регија; у свакој се преплићу географски положај, природне и друштвене одлике.
  • Београдска регија – урбана регија на ушћу Саве у Дунав.
  • Војводина – Срем, Бачка и Банат; Нови Сад.
  • Косово и Метохија – Косовска и Метохијска котлина; Трепча.
  • Шумадија – ниска и висока; Крагујевац.
  • Западно и Велико Поморавље – долине Западне и Велике Мораве; Врњачка Бања.
  • Јужно Поморавље – долина Јужне Мораве; Ниш.
  • Источна Србија – Карпатска и Балканска Србија; Ђердап, Бор.
  • Западна Србија – Посавска Србија и Подриње са Подгорином; Мачва.
  • Старовлашко-рашка висија – Стари Влах и Рашка; Нови Пазар.
  • Ибарско-копаонички крај – доњи Ибар и Копаоник.
Осовине развоја – саобраћајно опремљени коридори концентрације становништва, индустрије и градова, настали међусобним деловањем урбаних регија и саобраћајница.
Неразвијена подручја – делови територије ван утицаја осовина развоја, са друштвено-економским проблемима и одливом становништва.
Проблеми неразвијених подручја решавају се економским развојем, урбанизацијом и развојем урбаних центара и урбаних регионалних система, ради равномерног развоја државе.
  • Главне осовине развоја: Дунавско-савска (са секундарном Тимочком), Моравска, Западноморавска (у Краљеву се спаја са Ибарском).
Заштићена подручја – делови природе са израженом геолошком, биолошком, екосистемском или предеоном разноврсношћу, издвојени ради очувања; један од најважнијих природних ресурса земље.
У Србији има 469 заштићених подручја: 5 националних паркова, 18 паркова природе, 69 резервата природе, 21 предео изузетних одлика, 314 споменика природе, 6 заштићених станишта и 36 подручја од културног и историјског значаја.
  • Категорије – I (изузетног значаја), II (покрајинског или регионалног), III (локалног значаја).
  • Режими заштите – I степена (строга), II степена (активна), III степена (проактивна заштита).
  • Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина.
  • Предели изузетних одлика: Авала, Космај; споменици природе: Ђавоља варош, Ресавска пећина.
Најважније:
  1. Регионализација: издваја хомогене (физиономске) и хетерогене (функционалне) регије по одређеном принципу.
  2. Принцип регионализације: основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене регије.
  3. НСТЈ: НСТЈ 1 – Србија – север и југ, НСТЈ 2 – пет региона, НСТЈ 3 – области.
  4. Географска регија: релативно хомоген простор; у Србији нема „чистих“ природних регија.
  5. Функционалне регије: пољопривредне, индустријске, туристичке; урбане су полифункционалне.
  6. Регије Србије: Београдска, Војводина, Косово и Метохија, Шумадија, Западно и Велико Поморавље, Јужно Поморавље, Источна Србија, Западна Србија, Старовлашко-рашка висија, Ибарско-копаонички крај.
  7. Осовине развоја: Дунавско-савска, Моравска и Западноморавска; неразвијена подручја су ван њиховог утицаја.
  8. Заштићена подручја: 469 у Србији, од тога 5 националних паркова и 314 споменика природе.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: