Најважније из лекције
План-резиме
- Регионализација
- Поступак издвајања хомогених (физиономских) и хетерогених (функционалних) регија по одређеним принципима.
- Принцип регионализације – основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене регије.
- Задатак: утврдити узрочно-последичне везе и територијални оквир регије.
- Политичко-административни принцип и НСТЈ
- Развојне политике према потребама јединица локалне самоуправе (174).
- НСТЈ 1: Србија – север и Србија – југ.
- НСТЈ 2: Београдски регион, Регион Војводине, Регион Шумадије и Западне Србије, Регион Јужне и Источне Србије, Регион Косово и Метохија.
- НСТЈ 3: области по називима управних округа; циљ – статистика и регионални развој.
- Географска регионализација
- Подела на релативно хомогене географске регије; у Србији нема „чистих“ природних регија.
- Функционалне регије: пољопривредне (Мачва, Пештер), туристичке (Златибор, Копаоник, Ђердап).
- Урбане регије су полифункционалне; културна регија – територија, језик, обичаји.
- Географске регије Србије
- Београдска, Војводина, Косово и Метохија, Шумадија, Западно и Велико Поморавље.
- Јужно Поморавље, Источна Србија, Западна Србија, Старовлашко-рашка висија, Ибарско-копаонички крај.
- Осовине развоја и неразвијена подручја
- Осовине развоја: Дунавско-савска (+ секундарна Тимочка), Моравска, Западноморавска (+ Ибарска).
- Неразвијена подручја – ван утицаја осовина; циљ је равномеран развој државе.
- Заштићена подручја
- 469 подручја: 5 НП, 18 паркова природе, 69 резервата, 21 ПИО, 314 споменика природе, 6 станишта, 36 културно-историјских.
- Категорије I, II, III; режими заштите I (строга), II (активна), III (проактивна).
Регионализација – поступак издвајања хомогених (физиономских) и хетерогених (функционалних) регија применом одређених принципа; њоме стичемо знања о територијалној организацији простора.
Принцип регионализације – основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене географске регије.
Задатак регионализације је да на основу узрочно-последичних веза у простору утврди принцип издвајања и одреди територијални оквир регије према изабраном критеријуму.
Политичко-административни принцип – стварање политичко-административних целина и вођење њихових развојних политика према потребама јединица локалне самоуправе.
НСТЈ – Номенклатура статистичких територијалних јединица, подела ради усклађивања са Европском унијом:
- НСТЈ 1 – Србија – север и Србија – југ;
- НСТЈ 2 – региони: Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија;
- НСТЈ 3 – области, по називима управних округа.
НСТЈ олакшава прикупљање статистичких података, социо-економску анализу региона и спровођење политике регионалног развоја.
Географска регионализација – подела Земљине површине или њених делова на релативно хомогене географске регије.
Издвајање регија је сложено јер се физичко-географски и друштвено-географски елементи преплићу; поред природних одлика важни су распоред и изглед насеља, густина насељености и изглед аграрног пејсажа. У Србији нема „чистих“ природних регија.
- Функционалне регије – имају једну или више функција: пољопривредне, индустријске, саобраћајне, туристичке.
- Урбане (градске) регије – полифункционалне, са већим бројем функција.
- Културна регија – заједничка територија, језик и обичаји становништва.
- Пољопривредне регије: Мачва, Пештерска висораван.
- Туристичке регије: Златибор, Копаоник, Ђердап.
- Полифункционална урбана регија: Београдска регија.
Србија се дели на десет географских регија; у свакој се преплићу географски положај, природне и друштвене одлике.
- Београдска регија – урбана регија на ушћу Саве у Дунав.
- Војводина – Срем, Бачка и Банат; Нови Сад.
- Косово и Метохија – Косовска и Метохијска котлина; Трепча.
- Шумадија – ниска и висока; Крагујевац.
- Западно и Велико Поморавље – долине Западне и Велике Мораве; Врњачка Бања.
- Јужно Поморавље – долина Јужне Мораве; Ниш.
- Источна Србија – Карпатска и Балканска Србија; Ђердап, Бор.
- Западна Србија – Посавска Србија и Подриње са Подгорином; Мачва.
- Старовлашко-рашка висија – Стари Влах и Рашка; Нови Пазар.
- Ибарско-копаонички крај – доњи Ибар и Копаоник.
Осовине развоја – саобраћајно опремљени коридори концентрације становништва, индустрије и градова, настали међусобним деловањем урбаних регија и саобраћајница.
Неразвијена подручја – делови територије ван утицаја осовина развоја, са друштвено-економским проблемима и одливом становништва.
Проблеми неразвијених подручја решавају се економским развојем, урбанизацијом и развојем урбаних центара и урбаних регионалних система, ради равномерног развоја државе.
- Главне осовине развоја: Дунавско-савска (са секундарном Тимочком), Моравска, Западноморавска (у Краљеву се спаја са Ибарском).
Заштићена подручја – делови природе са израженом геолошком, биолошком, екосистемском или предеоном разноврсношћу, издвојени ради очувања; један од најважнијих природних ресурса земље.
У Србији има 469 заштићених подручја: 5 националних паркова, 18 паркова природе, 69 резервата природе, 21 предео изузетних одлика, 314 споменика природе, 6 заштићених станишта и 36 подручја од културног и историјског значаја.
- Категорије – I (изузетног значаја), II (покрајинског или регионалног), III (локалног значаја).
- Режими заштите – I степена (строга), II степена (активна), III степена (проактивна заштита).
- Национални паркови: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина.
- Предели изузетних одлика: Авала, Космај; споменици природе: Ђавоља варош, Ресавска пећина.
Најважније:
- Регионализација: издваја хомогене (физиономске) и хетерогене (функционалне) регије по одређеном принципу.
- Принцип регионализације: основно правило поделе хетерогене Земљине површине на хомогене регије.
- НСТЈ: НСТЈ 1 – Србија – север и југ, НСТЈ 2 – пет региона, НСТЈ 3 – области.
- Географска регија: релативно хомоген простор; у Србији нема „чистих“ природних регија.
- Функционалне регије: пољопривредне, индустријске, туристичке; урбане су полифункционалне.
- Регије Србије: Београдска, Војводина, Косово и Метохија, Шумадија, Западно и Велико Поморавље, Јужно Поморавље, Источна Србија, Западна Србија, Старовлашко-рашка висија, Ибарско-копаонички крај.
- Осовине развоја: Дунавско-савска, Моравска и Западноморавска; неразвијена подручја су ван њиховог утицаја.
- Заштићена подручја: 469 у Србији, од тога 5 националних паркова и 314 споменика природе.
