Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Друштвено-политичко уређење
- Начин политичке организације државе: политички систем, облик владавине, облик државног уређења.
- Демократски политички систем
- Грађани одлучују на изборима и контролишу власт.
- Вишестраначки парламентарни систем и правна равноправност грађана.
- Парламентарна република
- Органи власти се бирају на изборима на одређено време.
- Законодавна власт – Народна скупштина (и уставотворна); извршна – Влада; судска – независна и јединствена.
- Унитарна држава и главни град
- Јединствени устав, закони и органи власти.
- Београд – седиште свих власти, амбасада и конзулата; највећи центар државе.
- Ранији главни градови: Крагујевац 1818–1841, Ниш привремено 1915.
- Територијална организација
- Три нивоа управе: централни, покрајински, локални.
- Територијалне јединице: општине, градови и град Београд.
- Територијална аутономија: АП Војводина и АП Косово и Метохија.
- Градови су нпр. Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица, Приштина; Београд и Ниш се деле на градске општине.
- Међународни економско-политички односи
- Сарадња у производњи, саобраћају, трговини и туризму; боље позиционирање Србије у свету.
Друштвено-политичко уређење – начин на који је држава политички организована.
- Политички систем (режим) – у Србији демократски.
- Облик владавине – у Србији парламентарна република.
- Облик државног уређења – Србија је унитарна држава.
Демократски политички систем – грађани доносе политичке одлуке на изборима и контролишу органе власти; одликују га вишестраначки парламентарни систем и правна равноправност грађана.
Парламентарна република – облик владавине у коме становништво бира органе власти на изборима, на одређено време.
- Законодавна власт – Народна скупштина Републике Србије (носилац и уставотворне власти).
- Извршна власт – Влада.
- Судска власт – независна и јединствена на целој територији.
Унитарна држава – држава са јединственим уставом, законима и органима власти за целу територију.
Београд је седиште законодавне, извршне и судске власти, Скупштине, Владе, министарстава, амбасада и конзулата; највећи историјски, културни, економски и политички центар.
- Крагујевац – престоница Кнежевине Србије од 1818. до 1841, затим Београд.
- Ниш – привремена престоница Краљевине Србије после пада Београда у Првом светском рату (1915).
Три нивоа државне управе: централни (републички), покрајински и локални (градски/општински).
Територијалне јединице – општине, градови и град Београд (посебна јединица по Уставу и закону).
Територијална аутономија – аутономне покрајине АП Војводина и АП Косово и Метохија.
- Градови: Београд, Бор, Ваљево, Врање, Вршац, Зајечар, Зрењанин, Јагодина, Кикинда, Крагујевац, Краљево, Крушевац, Лесковац, Лозница, Ниш, Нови Пазар, Нови Сад, Панчево, Пирот, Пожаревац, Приштина, Прокупље, Смедерево, Сомбор, Сремска Митровица, Суботица, Ужице, Чачак, Шабац.
- Градске општине Ниша: Црвени Крст, Пантелеј, Нишка Бања, Палилула, Медијана; Београда: Земун, Стари град, Врачар, Нови Београд, Чукарица и др.
Међународни економско-политички односи – односи Србије са другим државама, важан сегмент државне политике.
Производња, саобраћај, трговина и туризам захтевају међународну сарадњу, па Србија настоји да побољша односе и да се што боље економски и политички позиционира у свету.
Најважније:
- Друштвено-политичко уређење: политички систем, облик владавине и облик државног уређења.
- Политички систем: демократски – вишестраначје и правна равноправност грађана.
- Облик владавине: парламентарна република, власт се бира на изборима на одређено време.
- Подела власти: законодавна (Народна скупштина), извршна (Влада), судска (независна).
- Државно уређење: унитарна држава.
- Главни град: Београд – седиште свих грана власти; раније престонице Крагујевац (1818–1841) и привремено Ниш (1915).
- Нивои управе: централни, покрајински и локални.
- Територијална организација: општине, градови и град Београд + АП Војводина и АП Косово и Метохија.
- Међународни односи: Србија тежи бољој економској и политичкој позицији у свету.
