Пријави се Google налогом
Најважније из лекције
План-резиме
- Срби у региону после распада СФРЈ
- Срби су били најбројнији народ у СФРЈ; распадом државе многи су остали ван Србије
- Највише их има у Црној Гори, Хрватској и БиХ
- Црна Гора
- Попис 2011: 178.110 Срба (28,73 %); српски матерњи језик – 265.895 (42,88 %)
- Север: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица; приморје: Херцег Нови, Котор, Тиват, Рисан, Будва, Бар
- Цркве и манастири у српско-византијском стилу; организације за везу са матицом
- Босна и Херцеговина
- Два ентитета: Федерација БиХ и Република Српска; Срби – један од три конститутивна народа
- 1991: 31 % становништва БиХ; у РС око 81,5 %, у ФБиХ око 2,5 % (Дрвар, Гламоч, Б. Грахово, Б. Петровац)
- Српски језик ијекавског изговора; универзитети у Бањој Луци и Источном Сарајеву, АНУРС
- Хрватска
- 2011: око 186.000 (4,36 %); 1991: око 581.000 (12,2 %)
- Од 7. века (Конављани, Захумљани, Неретљани); граничари Војне крајине
- 1995: крај Републике Српске Крајине, протерано више од 250.000 људи
- Данас: Загреб, Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем, Барања
- Словенија, Северна Македонија, Албанија
- Словенија: око 2 %; староседеоци у Белој Крајини; 1948–1991. доселило се 111.905 људи
- С. Македонија: око Куманова и Скопља; 35.939 (2002); Дан Светог Саве 27. јануар
- Албанија: Скадар; велики део Срба асимилован у другој половини 20. века
- Румунија и Мађарска
- Насељене за време великих сеоба у 17. и 18. веку
- Румунија: Темишвар, Соколовац, Ченеј, Немет, Нова Молдава, Најдаш, Пожежена
- Мађарска: Будимпешта; Сентандреја – 1690, Арсеније III Чарнојевић, око 8.000 породица
Срби су били најбројнији народ у СФРЈ. Распадом заједничке државе велики број Срба остао је ван Србије.
Највише Срба у региону – у Црној Гори, Хрватској и Босни и Херцеговини.
- Мање заједнице – Словенија, Северна Македонија, Албанија, Румунија, Мађарска.
Попис 2011. – 178.110 Срба (28,73 %); српски као матерњи језик навело 265.895 становника (42,88 %); већином православни.
- Север – планинска област са котлинама и градовима са већинским српским становништвом: Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица.
- Приморје – највише у Херцег Новом, затим у Котору, Тивту, Рисну, Будви и Бару.
По карти, удео Срба је највећи (преко 60 %) у Плужинама и Андријевици, у Пљевљима 51–60 %, а најмањи (испод 11 %) у Рожајама, Петњици, Гусињу, Тузима, Улцињу и Цетињу.
- Цркве и манастири у српско-византијском стилу; организације које негују духовни и културни живот, српску књижевност, уметност и науку и везу са матицом Србијом.
Ентитети БиХ – Федерација БиХ и Република Српска.
Конститутивни народи – Срби, Бошњаци и Хрвати; Срби су 1991. чинили 31 % становништва БиХ.
- Република Српска – Срби око 81,5 % становништва.
- Федерација БиХ – Срби око 2,5 %; највише у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу.
Говоре српски језик ијекавског изговора, већином су верници Српске православне цркве.
- Универзитет у Источном Сарајеву и Универзитет у Бањој Луци – водеће образовне установе.
- Академија наука и уметности Републике Српске – највиша научна и културна установа.
Попис 2011. – око 186.000 Срба (4,36 %); 1991. их је било око 581.000 (12,2 %).
По Константину VII Порфирогениту (944–959), српска племена Конављани, Захумљани и Неретљани од 7. века насељавала су простор од Конавала до ушћа Цетине. Срби су били граничари у Војној крајини (Аустријско царство) и у Далмацији под Млетачком Републиком.
Узроци смањења броја Срба – сецесија Хрватске из СФРЈ и хрватске војне акције 1995; Република Српска Крајина престала је да постоји 1995, протерано је више од 250.000 људи.
- Највише Срба данас – Загреб, Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем, Барања.
- Мање – јужна Далмација, Билогора, Мославина, Горски котар, Истра.
Словенија – Срби око 2 % становништва; староседеоци у Белој Крајини (југоисток) од средњег века: Адлешићи, Бојанци, Мариндол, Милићи, Пауновићи, Жунићи.
Од 1948. до 1991. у Словенију се доселило 111.905 становника, 22 % из Србије, углавном из економских разлога. Највише Срба: Средњословенска (Љубљана), Горењска (Крањ) и Савињска регија (Цеље).
Северна Македонија – Срби углавном на северу, око Куманова и Скопља; 35.939 по попису 2002; последње веће досељавање стручњака после Другог светског рата.
- Дан Светог Саве, 27. јануар – национални празник Срба у Северној Македонији, централна свечаност у Скопљу.
Албанија – Срби највише у Скадру и околини и средишњем делу земље; у другој половини 20. века велики део асимилован.
Срби су делове Панонске низије у данашњој Румунији и Мађарској населили за време великих сеоба у 17. и 18. веку.
Румунија – најбројније заједнице у Темишвару, Соколовцу, Ченеју, Немету, Новој Молдави, Најдашу и Пожежени.
Мађарска – Срби углавном у Будимпешти; у близини је Сентандреја.
- Сентандреја – 1690. године, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића, доселило се око 8.000 српских породица; Саборна црква је непроцењиво културно добро.
Најважније:
- Распад СФРЈ: велики број Срба остао је ван Србије.
- Највише Срба у региону: БиХ, Црна Гора и Хрватска.
- Црна Гора: 178.110 Срба (28,73 %) по попису 2011; север (Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица) и приморје (Херцег Нови).
- БиХ: Срби су конститутивни народ, у Републици Српској чине око 81,5 % становништва.
- Хрватска: пад са око 581.000 (1991) на око 186.000 Срба (2011) после 1995. године.
- Словенија: староседеоци у Белој Крајини, досељеници из времена СФРЈ (око 2 %).
- Северна Македонија: север, око Куманова и Скопља; Дан Светог Саве је национални празник.
- Албанија: Скадар и околина; велики део Срба асимилован.
- Румунија и Мађарска: насељене током сеоба у 17. и 18. веку – Темишвар, Будимпешта, Сентандреја (1690).
