Најважније из лекције
План-резиме
- Дијаспора
- Држављани Србије у иностранству + исељеници српског народа и њихови потомци
- Разлог: углавном економски
- Таласи: крај 19. века (САД), између ратова (Канада), после 1945 (политички), шездесете (привремени рад у Европи), распад СФРЈ (млади)
- САД и Канада
- САД: око 190.000 Срба (порекло око 1.000.000); Чикаго (Илиноис), Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њујорк, Калифорнија
- Чикаго: организације 1879, црква Светог Васкрсења 1905; Михајло Пупин
- Канада: 96.530 (2016), Онтарио – Торонто; прва црква – Свете Тројице у Реџајни (1916)
- Аустралија и Африка
- Аустралија: 104.000–200.000, Мелбурн и Сиднеј; Одбор српско-црногорског Црвеног крста; прва црква 1951. (Мона Вејл)
- ЈАР – највише Срба у Африци; Јоханесбург – једина српска православна црква у Африци (1978)
- Боцвана (стручњаци, заједница 2010), Замбија
- Европа
- Немачка око 700.000, Аустрија око 300.000, Швајцарска око 200.000
- Француска, Уједињено Краљевство, Шведска; друга и трећа генерација често не говори српски
- Организација и активности
- Удружења, црквено-школске општине, клубови, фолклорна друштва, позоришта, часови српског језика
- Српска православна црква – годишњице, манифестације, певачка друштва, средњовековна баштина
- Дипломатско-конзуларна представништва – повезивање дијаспоре, образовање, манифестације, споменици
Дијаспора – држављани Србије који живе у иностранству и припадници српског народа, исељеници са територије Србије и из региона, и њихови потомци.
Разлог исељавања је углавном економски.
- Крај 19. века – почетак исељавања у САД.
- Између два светска рата – Канада, мање Аустралија и Јужна Америка.
- После Другог светског рата – противници режима у СФРЈ одлазе у Уједињено Краљевство, САД и друге земље.
- Шездесете године 20. века – привремени рад у развијеним европским државама.
- Распад СФРЈ – нове миграције, одлазак великог броја младих.
САД – око 190.000 Срба, а број грађана српског порекла процењује се на око 1.000.000; досељавање од краја 19. века из Далмације и Војводине.
- Највеће заједнице – Чикаго (Илиноис) и околина, Индијана, Охајо, Пенсилванија, Њујорк, Калифорнија.
- Чикаго – прве културне организације 1879; црква Светог Васкрсења 1905, кратко седиште СПЦ у Северној Америци; ту је живео Михајло Пупин (1854–1935).
Криза 1929. отежала је живот Срба у САД; после Другог светског рата долазе политички мигранти, бивши ратни заробљеници и преживели из концентрационих логора.
Канада – 96.530 Срба по попису 2016; највише у Онтарију (Торонто, Хамилтон).
- Први Срби средином 19. века у Британској Колумбији (рударство, дрвна индустрија); 1907–1908. прелазак из САД (рудници угља, пруге, путеви); последњи талас од распада СФРЈ.
- Прва српска црква – Свете Тројице у Реџајни (Саскачеван), 1916.
- Удружења, црквено-школске општине, клубови; музичке и фолклорне групе, позоришта, спортски тимови, часови српског језика; лист Слобода у Сан Франциску од 1893.
До Аустралијске федерације 1901. Срба је било мало – велика удаљеност, скуп бродски превоз, мало информација. Пре Првог светског рата око 4.000 исељеника, више од 80 % из Далмације.
Аустралија данас – између 104.000 и 200.000 Срба, највише у Мелбурну и Сиднеју; значајна имиграциона држава за Србију.
- Одбор српско-црногорског Црвеног крста – помоћ завичају у балканским ратовима и Првом светском рату.
- Прва српска црква – 1951, Мона Вејл (предграђе Сиднеја).
Јужноафричка Република – највише Срба у Африци; први 1880. (рудници злата и дијаманата); храм Светог апостола Томе у Јоханесбургу (1978) – једина српска православна црква у Африци.
- Боцвана – стручњаци од краја шездесетих, Српска заједница основана 2010.
- Замбија – од средине шездесетих: професори, научници, банкари, физички радници.
Масован одлазак на привремени рад почео је шездесетих година 20. века; од почетка деведесетих одлази све више високообразованих.
- Немачка – око 700.000 (Минхен, Штутгарт, Франкфурт).
- Аустрија – око 300.000 (највише Беч).
- Швајцарска – око 200.000.
- Друге државе – Француска, Уједињено Краљевство, Шведска.
Удружења негују обичаје и везу са Србијом, али друга или трећа генерација често не говори српски.
Српска православна црква – има значајну улогу у очувању српског националног идентитета у свету.
- Обележава годишњице, организује верско-културне манифестације и певачка друштва.
- Представља средњовековне цркве и манастире, живопис, иконографију, рукописне књиге; издаје вишејезичне књиге, брошуре, честитке, славске иконе и сувенире.
Дипломатско-конзуларна представништва – мрежа преко које Србија помаже дијаспору.
- Сарадња са удружењима и клубовима, образовање на српском језику, културне и спортске манифестације, брига о споменицима и српским војним меморијалима.
Најважније:
- Дијаспора: држављани Србије у иностранству и исељеници српског народа са потомцима.
- Узрок исељавања: углавном економски, у таласима од краја 19. века до распада СФРЈ.
- САД: око 190.000 Срба (порекло око 1.000.000), највише у Чикагу (Илиноис).
- Канада: 96.530 Срба (2016), највише у Онтарију, Торонту.
- Аустралија: 104.000–200.000 Срба, Мелбурн и Сиднеј; прва црква 1951.
- Африка: највише у ЈАР; Јоханесбург – једина српска православна црква у Африци.
- Европа: Немачка (око 700.000), Аустрија (око 300.000), Швајцарска (око 200.000).
- Организовање: удружења, црквено-школске општине, клубови, фолклорна друштва.
- Очување идентитета: Српска православна црква и дипломатско-конзуларна представништва.
